Никола Н. Живковић: Србија у септембру 2016. године

Као што чиним готово свако јутро, спремих кафу, седох за мој радни сто, те сам преко интернета прегледао домаћу и страну штампу. Данас сам се највише задржао на наслову из београдског “Информера” -Kandić: Šešelju, ja sam te špijunirala i oterala u Hag! (http://www.informer.rs/vesti/srbija/90491/CITAJTE-DANASNJEM-INFORMERU-TOTALNI-RAT-Kandic-Seselju-sam-spijunirala-oterala-Hag-Seselj-Natasa-dao-bih-popusis-mnogo-ruzna)

Верујем, да ништа јасније не говори о стварном положају Србије од, ево, ове изјаве. Шта нам је то заправо казала истакнута представница “невладиног сектора”? Ништа друго већ што су многи упућени већ одавно знали: “Ја, Наташа Кандић, јесам један од представника окупационе, америчке власти у Србији. Ја, са мојим сарадницима, у име Вашингтона, готово неограничено владам Србијом од октобра 2000. године. Зато сам ја моћнија од сваке сваке власти која добија изборе. Може народ да гласа за кога хоће, но стварни господар Србије је амерички амбасадор у Београду и ми, његови одани људи из невладиног сектора. Ми седимо на кључним местима свих најважнијих институција у овој земљи.”

Другим речима, Србија није слободна земља, већ се налази под окупацијом. Да је наша земља суверена, онда би она и њени сараднии, – као и у свакој нормалној држави, – одавно били у затвору и били осуђени за издају земље. Јер како се назива особа која прикупља податке о држављанима своје земље и предаје их једној страној држави? И што је још понижавајуће: представнике «невладиног сектора» чак ни њихови критичари немају храбрости да их назову оно што заиста јесу, дакле, слуге окупатора, већ су их промовисали у «Другу Србију».

 

 

ИЗВОР: nikolazivkovicblog.wordpress.com