НЕКАНОНСКА (НЕ)ДЕЛА РУМУНСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У МОЛДАВИЈИ

  • Руска православна црква је мајка црква Молдавске цркве која има потпуну аутономију у свом раду.
  • На жалост, мешањем Румунске еправославне цркве је у Молдавији изазван црквени раскол који траје до данас.
  • Румунска православна црква је потом на простору Бесарабије извела акт канонског преступа.  Неканонски је „доделила“ кишињевској митрополији статус сличан ономе који јој је неканонски био наметнут и приликом анекције Бесарбије 1918. године . Ради се о аутономној дијецези под називом „Митрополија Басарабије“. Поставила је за мирополита Петра (Педурару). Ово је већ постао акт раскола од канонске самоуправне Православне цркве Молдавије Руске православне цркве.
  • Влада Молдавије је одуговлачила са заузимањем става према румунској расколничкој творевини, али је 2004. године њу ипак регистровала неканонску Кишињевску дијецезу бесарабијске митрополије, дајући јој законкси основ за рад.
  • Ова регистрације је била плод притиска који је на Молдавију вршен путем Европског суда за људска права. То је важан наук свим православнима у Европи, јер показује да изазивање раскола у православним црквама у Европском суду за људска права представља „вршење људских права“

ПИШЕ: Душан Ковачев

 

Како је Беарабију Румунија анектирала 1918, Кишињевску митроополију је неканонски припојила Румунској православној цркви и прогласила је митрополијом Бесарабије. Затим је 1919. године, румунска црква усвојила грегоријански календар, а Уставом из 1923. године је држава Румунску православну цркву прогласила националном црквом. Потом 1925. године од Васељенске патријаршије Румунска православна црква најзад стиче томос поставши независна патријаршија.

Како је СССР 1940. године анектирао Бесарабију за Кишињевског митрополита назначен је канонски епископ. Ипак, троносање канонског епископа није могло да буде извршено због немачке агресије на СССР.

Агресијом на СССР је Бесарабија опет припојена Румунији, а анектирала је Румунија и Трансднистрију, где је вршила делатност мисионарења. На челу мисије румунске цркве постављен је архимандрит Јулије (Скрибан). Румунија је тамо забранила делатност свих других православних цркава, укључујући делатност „Украјинске православне цркве“ (орган Рајскомесаријата Украјина). Мисија је отворила богословију у Дубосарију 1942, а у Одеси 1943. године, где је на румунском језику и по правилима Румунске православне цркве мисионарилиа. Ова делатност је у ствари представљала пропаганду румунског национализма, у складу са политиком Немачког Трећег рајха.

Већ 1944. године Трансднистрија и Бесарабија је враћена под  јурисдикцију Московске патријаршије. Године 1946. су румунски и руски патријарх потврдили канонску основаност васпостављања јединства Кишињевске митрополије са Руском православном црквом.

По стицању независности Молдавије од СССР, токм 1991. године у Молдавској митрополији се расправљало питање присаједињења Румунској православној цркви, али је на сабору свештенства самосталне кишињевске митрополије 1992. године ипак донета одлука да остану при мајци Руској православној цркви. Руска црква  је поводом  ове мудре одлуке клира тој митрополији дала аутономју и назив Самосталне митрополије је измењен  у Православна црква Молдавије. На њеном челу је митрополит Владимир (Кантарјан), ова помесна црквва има шест епархија, свој Синод и Сабор.

Румунска православна црква је потом на простору Бесарабије извела акт канонског преступа.  Неканонски је „доделила“ кишињевској митрополији статус сличан ономе који јој је неканонски био наметнут и приликом анекције Бесарбије 1918. године . Ради се о аутономној дијецези под називом Митрополија Басарабије. Поставила је за мирополита Петра (Педурару). Ово је већ постао акт раскола од канонске самоуправне Православне цркве Молдавије Руске православне цркве. Ова неканонска структура је осим архидијецезе у кишињеву у оквиру њене управе развила и три епархије, од којих једна обухвата и Трансднистрију на просору Украјине.  Ове расколнике је Румунска православна црка до сада уздигла у ранг „архиепископије“, иако до данас нису у стању да осим „архиепископа“ и његовог  „викарног епископа“ произведу још којег помесног епископа. Како би, кад „архиепископија“ има тек један једини манастир, установљен тек 2002. године. .

Влада Молдавије је одуговлачила са заузимањем става према румунској расколничкој творевини, али је 2004. године њу ипак регистровала неканонску Кишињевску дијецезу бесарабијске митрополије, дајући јој законкси основ за рад. Ова регистрације је била плод притиска који је на Молдавију вршен путем Европског суда за људска права. То је важан наук свим православнима у Европи, јер показује да изазивање раскола у православним црквама у Европском суду за људска права представља „вршење људских права“.

Синод Православне цркве Молдавије је  Румунском патријарху потом поднео Декларацију поводом неканонског мешања на територији друге цркве, када је Румунска православна црква објавила да је својевољно „обновила“ три епархије на територији Молдавије. Једнако је 2011. године иступио и Св. синод Украјинске православне цркве који је такође трпео  слична неканонска дела Румунске православне цркве. Румунска православна црква је потом и на територији Тимочке епархије Српске православне цркве успоставила неканонски протопрезвитерат чији свештеници такође врше румунску националистичку пропаганду међу Власима Србије.

Молдавци су остали одани својој мајци цркви. Чак и „оптимистичке“ процене расколника не да тврде  да је више од 20% становника Молдавије верно њиховој неканонској творевини. Истина је, међуитим, много неповољнија по расколнике. За разлику од канонске цркве која има око хиљадудвесто парохија, румунска расколничка творевина до сада није успела да развије ни две стотине парохија, макар само на папиру. Нарочити проблем расколника је и у томе што одбијају да молдавској држави подносе пореске извештаје, на шта су обавезни према држаним прописима.

 

ВИШЕ О ДЕЛОВАЊУ РУМУНИЈЕ У МОЛДАВИЈИ МОЖЕТЕ ЧИТАТИ У НАШИМ КЊИГАМА “РУМУНИЈА И РУМУНИЗАЦИЈА СРБА”

ЦЕНА 1.200,00 

“АНАТОМИЈА РУМУНСКЕ ПОЛИТИКЕ”, ЦЕНА 1.500,00

 

НАРУЏБИНЕ НА ТЕЛЕФОН 064/224 3 349

 

ИЗВОР: Центар академске речи