НЕКАД БИЛО: Срби као хероји у америчким филмовима

  • У данашње време америчка филмска индустрија Србе приказује као негативце, а не тако давно били су хероји

 

 

 

Аутор: Недељко Чолић

 

 

 

 

 

 

 

Око милион људи српског порекла живи у САД, а неки од њих су кроз историју постали амерички ратни хероји, носиоци конгресне медаље части, највећег америчког војног одликовања, као и Легије за заслуге. У новије доба, пре свега због медијског спиновања америчких медија (који прате званичну америчку политику), Срби су главни негативци, а понекад понесемо и назив терориста иако Срби никада нису имали терористичке организације.

Мичел Пејџ – Михајло Пејић (1918-2003), Други светски рат

Rezultat slika za Мичел Пејџ – Михајло Пејић

 

Цео Други светски рат Мичел Пејџ провео је на пацифичком ратишту као маринац, где је постао један од највећих америчких ратних хероја. Медаљу части зарадио је током чувених борби на Гвадалканалу 1942. године.

Када су Јапанци пробили положаје америчке војске, Пејић, који је командовао митраљеским водом, остао је сам јер су му сви војници изгинули или рањени. Он је сам преузео митраљез и одбијао непријатељске нападе све док му појачање није стигло, спречивши Јапанце у даљем продору.

Пошто је постао симбол херојске борбе маринаца, по њему је направљена и фигурица Г.И. Јое.

 

Rezultat slika za Срби као хероји у америчким филмовима

Џејк Алекс – Алекса Мандушић (1887-1959), Први светски рат

Алекса Мандушић на европско ратиште у Првом светском рату стигао је као каплар америчке војске и са именом Џејк Алекс. Пошто његова жена није хтела да потпише сагласност да Алекса иде у рат на други континент, Мандушић је променио име и постао Џејк Алекс.

Медаљу части зарадио је у борбама у Француској, код места Шипили 1918. године. Док је његов вод покушао да освоји један гребен, сви официри су изгинули, па је Алекса Мандушић преузео команду и повео свој вод у напад.

Међутим, зауставило их је митраљеско гнездо. Онда је Мандушић сам кренуо на гнездо, када је остао без муниције, борио се само бајонетом. Успео је да освоји митраљеско гнездо и зароби 15 немачких војника.

 

Џон Миник – Јован Минић (1908-1944), Други светски рат

 

Као наредник америчке војске Џон Миник, или Јован Минић, хероизмом се истакао у борбама код немачког градића Хуртгена.

Када су Немци зауставили напредовање његове јединице, он се добровољно пријавио да са својим водом прође кроз минско поље у залеђе Вермахта.

Прешао је једно минско поље и неутралисао два митраљеска гнезда и једну немачку јединицу. Када су наишли на друго минско поље, Минић је кренуо сам кроз њега, али је погинуо.

Џејмс И. Мештровић – Јоко Мештровић (1894-1918), Први светски рат

        Србин из Црне Горе Јоко Мештровић стигао је у САД 1913, а већ три године касније вратио се у Европу, али као војник. Мештровић је био наредник у америчкој пешадији, а током борби код Фиснета у Француској, његов командант јединице остао је рањен између две линије фронта.

Мештровић је и поред јаке митраљеске и артиљеријске ватре отишао до официра, донео га на леђима у заклон и пружио му прву помоћ захваљујући којој је преживео. Мештровић је умро од шпанске грознице пред сам крај Првог светског рата.

 

Џорџ Мусулин – Ђорђе Мусулин (1914-1987), Други светски рат

Rezultat slika za Џорџ Мусулин – Ђорђе Мусулин

Ђорђе Мусулин једини је Србин амерички ратни херој који је признање добио због ратовања у бившој Југославији.

Он је био обавештајни официр који је послат у штаб Драже Михаиловића, где је водио операцију “Халијард” спасавања америчких пилота који су оборени над Србијом.

Заједно са четничким јединицама, Мусулин је сакривао пилоте, који су касније пребачени са аеродрома у Прањанима. Захваљујући овој операцији спасено је око 450 савезничких пилота.

 

Мел Војводић – Миле Војводић (1929-2003), Корејски рат

 

Чим је постао пилот 1950. године, Мел Војводић је упућен у Корејски рат. Током сукоба на Корејском полуострву, Војводић је летео у 125 борбених мисија. Касније је учествовао и у шпијунским летовима изнад Вијетнама током рата у тој земљи, где је био пилот “тајног” авиона А12 који је направљен за потребе ЦИА.

Војводић је током само једног лета тим авионом успео да открије 70 од укупно 190 локација противваздушне одбране.

 

Ленс Шијан – Лазар Шијан (1942-1968), Вијетнамски рат

Rezultat slika za Ленс Шијан – Лазар Шијан

Лазар или Ленс Шијан постао је пилот са 23 године и убрзо је упућен у Вијетнам, где је трајао жесток рат. За Шијана је кобна била 52. мисија у Вијетнаму у којој је летео. Његов авион оштетила је бомба која је прерано експлодирала, али је успео да искочи. Иако је при паду тешко повређен, успео је да избегава непријатељске јединице 46 дана.

Rezultat slika za Ленс Шијан – Лазар Шијан

Када га је војска Северног Вијетнама заробила, и поред тешког здравственог стања у ком је био и сталних мучења, није одао ништа осим свог имена, чина и јединице. Шијан је од последица повреда и мучења умро у затвору у Ханоју. У његову част америчка авијација установила је престижну награду “Ленс Шијан”, а по њему се зове и једна спаваоница на пилотској академији.

 

 

ИЗВОР: Блиц

 

Две највеће америчке филмске куће снимиле су 1943. год. филм о Дражи Михаиловићу и борби четника против фашиста. Овај филм емитован је у САД и Британији како би подигли морал Американаца и Британаца у борби против нацистичке Њемачке. У филму се чује и песма, химну Краљеве Војске у отаџбини „Спремте се спремте четници“.

 

Магацин коментар: Херојство које су исказали хероји из текста је својствено нашем народу. Ови хероји су то показали ратујући за америчку војску, са претпоставком да чине праву ствар ратујући за земљу у коју су дошли да живе. Некада су ови хероји била спона између америчког и српског народа, односно између две државе, спона која је прекинута када се Србија и српски народ нашао на путу америчким интересима. Агресија и злочиначко бомбардовање Америке Срби никада неће заборавити. Америка је тим својим чином пробудила само негативне рекације код Срба, и ми Срби, и поред ових хероја, своју децу морамо да учимо о агресији и злочинима војске које јесте била НАТО, али је предводник и планер данашња хегемонистичка Америка, тачније њена влада. Некадашње пријатељство остаје само као сећање, опростити да, заборавити никад. На крају, нашим херојима нека је вечна слава, и хвала што су нас у свом избору представили онакве какви јесмо, народ хероја.

 

ИЗВОР: Магацин