НАТО УБИСТВА И ПРОМОЦИЈА ДЕМОКРАТИЈЕ

Игор Дамјановић

 

На врхунцу моћи Трећег Рајха, у окупираним територијама изузев Пољске, те земљама које су се нацизму приклониле добровољно, инсталирани су били марионетски режими, разних степена унутрашње аутономије. Мотиви учешћа у овим структурама били су различити, почев од опортунизма и каријеризма, тежње да се свом народу олакша терор окупатора, или покушаја да се уз помоћ њемачког нацизма реализују националистички пројекти.
Величање мисије њемачког нацизма у заштити европских вриједности од “азијатских хорди“, те глорификација лика и дјела Адолфа Хитлера изречене од стране званичника ових режима, неријетко су превазилазиле достигнућа и самог Јозефа Гебелса. У истом духу, недавно је од стране господина Владимира Радуловића демонстрирана глорификација НАТО пакта и његове улоге у свијету. Чињеница да се дотични налази на високом положају у нашем Министарству вањских послова, те да у финансирању његових активности већински учествујемо ми, противници НАТО пакта, обавезује ме на следеће реаговање.

 

ИСТИНА О НАТО ПАКТУ

 

У старту желим да истакнем да циљ мог реаговања није аутоматско омаловажавање свих вриједности и несумњивог доприноса западне цивилизације људском друштву, већ одбацивање “истине“ облијепљене паролама слободе и демократије понуђене од стране господина Радуловића,“истине“ чија је суштина неријетко постајала апсолутна супротност идеала које формално промовише.
У својој оди НАТО-у, Радуловић у форми таксативно наведених реторичких питања, наводи неке историјске категорије карактеристичне за западну цивилизацију. Почиње са “Magnacartalibertatum“ , повељом која је ограничавала ионако упитну власт енглеског краља Јована без земље. Личност доносиоца ове повеље историја не оцјењује баш најбоље, а књижевност и легенда памте га као злог тиранина принца Џона, коме се супростављао Робин Худ. Било би интересантно да се господин Радуловић изјасни да ли је “Magnacartalibertatum“, спољним и унутрашњим притиском изнуђен акт једног слабашног монарха, суштински вреднија од рецимо “Душановог законика“, акта слободне воље једног балканског владара, који на врхунцу моћи добровољно ограничава своју власт?
У како сам наводи “инвентарној“ листи вриједности западне културе и цивилизације, Радуловић пропушта да наведе тековине настале много послије “Magnacartalibertatum“, као инквизицију, крсташке ратове, бартоломејску ноћ, или рецимо мистериозно савезничко бомбардовање црногорских градова 1944. године. Ипак у овом историјском инвентарисању најбизарније је реторичко питање: ‘‘Гдје је изречена мисао “I have a dream“ и никад прекинута борба за укидање ропства?“.
Господине државни секретару за политичка питања у Министарству ВПиЕИ, ропство је у Европи искоријењено барем 1500 година прије ове историјске реченице др. Мартина Лутера Кинга. То што су политичке елите САД поново успоставиле ропство и бруталну расну сегрегацију држале на снази све до уназад пар деценија, говори о суштинском лицемјерју и тоталитарној доктрини тамошњег поретка, кога ви крајње снисходљиво покушавате да лажно оплемените.
Да је расна дискриминација потомака доскорашњих црних робова у САД укинута тек формално, показујe свакодневна полицијска репресија, која је недавно узроковала масовне грађанске протесте широм САД. Подсјетио бих такође, да је легендарни шахиста Џејмс Роберт Фишер, само зато што је противно вољи власти САД на територији наше Црне Горе играо шах, осуђен на десетогодишњу затворску казну. Стога било би интересантно да нам господин Радуловић објасни да ли и је осуда Бобију Фишеру директна потврда његовог става да су САД: “Родно мјесто владавине права, подјеле власти и независног судства“ и да “НАТО није само одбрамбено-војни већ, прије свега, политички савез који успоставља, чува и промовише фундаменталне вриједности демократских и отворених друштава“.

 

ПРОТИВНО ВОЉИ ВЕЋИНЕ – У НАТО

 

Историја свијета господине Радуловићу почела је много прије кока-коле и биг-мека, а историја Црне Горе, прије шверца цигарета и намјере режима да државу противно вољи већине и по процедури неприхватљивој за 84% популације утрпа у НАТО пакт. Помињете у вашем историјском инвентарисању парламентаризам, енглеске џентлмене и скандинавске земље. Док су лордови џентлмени брутално експлоатисали народе Индије и остале обесправљене поданике Британског колонијалног царства, знате ли можда ко је ослобађао народ Финске од вишевјековног шведског ропства? Коме данас у центру Хелсинкија стоји споменик, неком британском монарху, лорду џентлмену, или руском цару Александру ll?
Можете ли господине Радуловићу навести барем један народ коме су Британска империја и САД подариле слободу, демократију, просперитет и економско благостање током XlX и у првој половини XX вијека, или спољну територију под њиховим протекторатом, чијим су становницима гарантовали једнака права као властитим држављанима? Постоји ли нека земља у којој је током последњих деценија након војне акције НАТО пакта, успостављена стабилност, економски просперитет, слобода и демократско уређење?
Помињете имагинарне бенефите Црне Горе као члана колективне евро-атлантске безбједности, а не наводите од које то државе постоји чак и потенцијална пријетња према војно неутралној Црној Гори? Међутим та имагинарна колективна безбједност за собом међутим повлачи конкретну колективну одговорност. У случају неког новог глобалног рата, НАТО ефективе на црногорској територији могле би постати мета легитимног одговора Русије, Кине, Индије, Ирана, неке пете земље, односно војног савеза.
Говорили сте и о опасностима од тероризма, без идентификовања конкретне терористичке групе, или идеологије која би угрозила војно неутралну Црну Гору. НАТО Црна Гора, земља са најслабијом граничном контролом у Европи, скромном војском и безбједоносним службама заокупљеним унутрашњим непријатељима режима, веома лако би могла бити препозната као ахилова пета НАТО пакта, те се као таква наћи на мети исламских, анархистичких, љевичарских и других терористичких група.
Говорите афирмативно о улози НАТО-а на Балкану и нашим овдашњим грађанским ратовима. Било би заиста љековито господине Радуловићу да нам наведете име човјека који је Алију Изетбеговића наговорио да повуче свој потпис са лисабонског документа? Коју је земљу и силу представљао тај амбасадор? Да ли би у БиХ било рата да је реализован план Жозеа Кутиљера? Да ли су САД све до Дејтона, начиниле иједан озбиљан корак на смиривању грађанског рата у БиХ? Да ли су амерички спавачи унутар елита три зараћена народа, попут рецимо Биљане Плавшић и њеног девалвирања Караџићевог и Милошевићевог потписа из Атине, срушили више мировних конференција организованих прије Дејтона на тлу Европе?

 

НАТО ПРОТИВ МИРА

 

Ограничен новински простор ми не допушта да се детаљније бавим НАТО агресијом на СРЈ, осиромашеним уранијумом, избором циљева бомбардовања са очигледном тенденцијом да се максимизирају патње и страдање цивилног становништва, те бројним другим НАТО непочимстивима. Међутим, не могу а да се на крају не осврнем на следећи морбидан став господина Радуловића: “Да смо били за (НАТО) столом не бисмо данас туговали над трагичном судбином малишана са муринског моста.“ Масовна убиства дјеце у остваривању империјалних циљева НАТО пакта, за њега нијесу уопште спорна и не изазивају жалост, ето пожељно је само да та дјеца нијесу наша. Дакле чак и највећа монструозност за господина Радуловића је прихватљива и оправдана, уколико долази од најпожељнијег „цивилизатора“ и „ослободилаца“.
Улазак у НАТО пакт повлачи колективну моралну одговорност за све будуће злочине овог војног савеза. Хиљаде малишана страдало је у НАТО интервенцијама у Југославији, Авганистану, Ираку И Либији. Ко зна колико би још пострадало сиријске дјеце да није било одлучног става Русије и Кине. Једини гријех четворомјесечне Мастуре, двогодишњег Саифа и трогодишње Картаг, убијених од стране НАТО пилота, представљао је што су били унуци Моамера ел Гадафија. Да би скренули пажњу јавности са овог злочина, САД су свега неколико сати након овог што су НАТО пилоти побили невину дјечицу, исценирале ликвидацију Осаме бин Ладена. О томе ових дана свједочи угледни новинар Симор Херш.
Понос што припадам народу ратника и војника, а не дјецо-убица, додатно ме обавезује да подигнем глас и још једном поручим НЕ у РАТ, НЕ у НАТО.

(Одговор на ауторски текст Владимира Радуловића, кога Вијести упркос начелном пристанку већ више од 10 дана одбијају да објаве)

 

ИЗВОР: in4s.net