НАЈВРЕДНИЈИ СРПСКИ РУКОПИСИ НЕ НАЛАЗЕ СЕ У СРБИЈИ: Ево где их можете видети

Сматра се да су најстарији српски рукопис настали с краја XIV века, а да се њихов тачан број у свету још не зна, али да се сматра да их има између 800 и 1000.. 

 

Број српски рукописа ос 12. до 17. века има око четри до пет хиљада и налазе се у иностранству.

srpski rukopisi

Анатолиј Аркадјевич Турилов (1951), рођен је у Јарослављу (Русија). И он је један од највећих зналаца словенског и српског средњовековног рукописног наслеђа. Студирао је на Историјском факултету Московског државног универзитета (Катедра за проучавање извора за историју СССР-а), Тема његовог магистарског рада је била: “Бугарски и српски извори за средњовековну историју Балкана у руској писмености од краја 14. до прве четвртине 16. века”.  Главни је уредник “Сводног каталога словенско-руских рукописних књига 14. века”, које се чувају у Русији, и неким другим земљама. Анатолиј Аркадјевич Турилов је недавно изабран за иностраног члана САНУ.

srpski rukopisi

“Чигоја штампа” из Београда, у библиотеци “Ортограф”, објавила је његову монографију “Студије из словенског и српског средњег века”, коју су приредили Ђорђе Трифуновић и Снежана Јелисијевић. Највећи број, више од 95 одсто, српских средњовековних рукописа,објашњава Турилов, налази се у Европи – у Оксфорду, Лондону, Берлину, Прагу, Кракову, Санкт Петербургу, Москви, Кијеву, Одеси, Пловдиву, Солуну, Цетињу, Риму, Паризу. Највећа (и највреднија) збирка српских рукописа, ван граница бивше Југославије, чува се у манастирима Свете Горе у Грчкој.

Затим, вероватно, следи Русија, где се у збиркама Москве (Државна историјска библиотека, Руска државна библиотека) и Петербурга (Руска национална библиотека, Библиотека Академије наука, Архив Санктпетербуршког историјског института Руске академије наука) чувају стотине српских рукописа од 12. до17. века. Притом, део овог блага нашао се у Русији још у 14. и 15. веку.

srpski rukopisi

Доста српских рукописа налази се и у Бугарској, он каже да их има можда више него бугарских. Одређивање националне традиције рукописа отежано чињеницом да су се у 16. и 17. веку српским ресавским правописом служили писари од Јадрана до Црног мора. Много је српских рукописа и у Румунији, али њихов тачан број није установљен. Број српских рукописа у другим земљама, градовима и манастирима далеко је мањи, највише неколико десетина, али међу њима има правих бисера.

У Украјини, српски рукописи се налазе у Кијеву и Одеси, и њихова судбина је нераскидиво повезана са руским збиркама. Велике збирке српских рукописа (највише тридесет у свакој) постоје у Берлину (збирка Вука Караџића), Бечу (углавном рукописи светогорског порекла које је купио Ј. Копитар), Прагу (збирка П. Ј. Шафарика), Паризу, Лондону. Посебна је тема збирка рукописа у Јерусалиму и на Синају. Неке од њих написали су управо у Светој земљи српски монаси и ходочасници.

srpski rukopisi

Света Гора је била један од највећих центара словенске писарксе и преводилачке делатности. Света Гора је већ до момента када се ту појавило словенско монаштво поседовала богате грчке збирке књига – основу за преводе.

Књиге су ту преписиване и за сопствене потребе светогорских словенских манастира и због слања у оне земље одакле су потицали монаси. Релативно потпуна слика словенске писарске преписивачке и књижевне делатности на Светој Гори може се добити само на српском материјалу, и пре свега, на основу рукописа библиотеке Хиландара, будући да је она највећа на Светој Гори и да је откривен и идентификован највећи број њених писара.

 srpski rukopisi

Хиландарски писари су учествовали у формирању библиотеке Дечанског манастира. Збирке бугарског Зографа и руског Пантелејмоновог манастира не дају истраживачу довољно материјала за поређење, а збирка Пантелејмоновог манастира се формирала углавном у 19. веку и нема историјски карактер.

 

ИЗВОР: лепаисрецна/Опанак