Мрежа НВО фондација Фонда за отворено друштво покушава да утиче на политику источне Европе

Румунски духови Џорџа Сороша I

 

Центар за истраживање капитала (CRC) је разоткрио да је либерални милијардер Џорџ Сорош  оснивач левичарских покрета и организација у САД, као што су „Окупирајмо Вол стрит“, „Црна бића“ и „Боја промене“, повезана с комунистима. Међутим, циљеви милијардера су увек бивали већи од појединачне земље. У ствари, САД су током 2017. године повукле свега 15% наменских средстава његовог Фонда за отворено друштво, а остатак  је отишао ка иностранству и глобалистичким пројектима.  

Сорош се посебно усредсредио на извоз политичких немира у некадашње комунистичке земље источне Европе, међу којима је његова родна Мађарска. У периоду нешто краћем од 25. година „Развој демократије“ тог региона је жарио  наложивши 16 милијарди долара.

Зашто би та организација потрошила онолику суму на земље које су и онако већ демократске?

Сорошов мото је „ако довољно платим биће успешно“, а он нам пружа једнако и тачан и суштински одговор у Сорошов филантропски активизам, који скоро увек подразумева политичке, а не хуманитарне циљеве.

Током председничких избора, Сорош је потрошио скоро 25 милиона долара на подршку Хилари Клинтон и других кандидата Демократске странке. Међутим, како то плаћање није учинило и да (на изборима) „буде успешно“, Сорош је обзнанио: Демократија је сада у кризи“.  Очигледно да за Сороша смисао демократије значи да људи изаберу само оне кандидате са којима се он слаже.

У инат је Сорош почео да запева[1] како ће се САД под Доналдом Трампом толико упетљати у унутрашње сукобе да због покушаја заштите својих мањина „неће бити у стању (…) да промовишу демократију у остатку света“.

Ма[2] демократија за Сороша није слободна ни у САД ни с оне стране границе ако не прати његову идеологију.

 

„Ујка Сем“ удружен у „Сорош тим“

 

Америчка Влада је почесто удружена са Сорошем и Фондом за отворено друштво ради „промовисања демократије“ у источноевропским земљама. Почесто се то састоји у напуцавању националистичких влада путем уливања социјално-либералне пропаганде кроз НВО и медије спонзорисаниње од западних земаља, а често чак и утицања на изборе у овим земљама.

За пример је америчка Агенција за међународни развој (USAID) која се јавно умешала у македонске изборе 2016. године. Према њиховом сопственом сајту, од 27. фебруара 2012. до 31. августа 2016. године, агенција је дала 4.819.125 долара фондацијама за отворено друштво у Македонији. Конзервативна надзорна група  Judical Watch је по основу Закона о слободи информисања (Freedom of Information Act) у априлу поднела тужбу против америчке Владе и USAID, услед изостанка одговора о евиденцији и комуникацији поводом финансирања и политичких активности огранка Фонда за отворено друштво у Македонији. Надзорна група је саопштила да је Влада САД у доба Барака Обаме путем свог амбасадора у Македонији Џеса Л. Бејлија потрошила „милионе долара пореских обвезника, како би преко Сороша уздрмала македонску демократски изабрану коалициону владу десног центра“.

Једна НВО сорошевске мреже, која је финансирана од USAID, платила је активистима екстремне левице превођење „Радикалских правила“ Саула Алинског[3], коју је потпредседник Центра за истраживање капитала Метју Вадум назвао „исконском књигом организације комуне“. Један званичник македонске Владе је активисте утемељене у америчким фондовима чак назвао „Сорошевом пешадијом“.

Чланак „Организациони трендови“ из 2006. године детаљно описује утицај левичаских НВО у Румунији. Неил Махами бележи да „у неким случајевима НВО попуњавају силни празан простор који је остао након пропасти Совјетског савеза“. Многе од ових НВО су основали западни филантропи попут Сороша „чији снови о левичарској солидарности… у мукама умиру“, чинећи све да осујете инвестиције западних капиталиста, уливајући у земље својих домаћина либералне социјалне вредности.

Има Запад разлога да прослави 28. годишњицу краја комунизма у источној Европи. Западни инвеститори, бизнисмени и потрошачи уживају у растућем животном стандарду пошто што је Источна Европа прихватила економске слободе. Међутим, мада су многи западњаци искористили економске прилике које је донело отварање, други су, укључујући и Сороша, увидели прилику да заграбе огроман политички утицај у региону.

У  наставку „Румунских духова Џорџа Сороша“ видећемо особитости начина којим се Сорош увукао у Румунију након пада комунизма и како су потомци Фондације за отворено друштво у многоме овладали дискурсом у тој земљи.

 

 

[1] Аутор користи фразе ради ироније. Фраза оp-ed која је скраћеница фразе opposite editorial, води порекло из новинарског стила, указује на ситуацију када новинар у одређеном делу чланка или делу реченице подваљује став супротан редакцијском. Аутор овог чланка је хтео да нагласи како се Сорош инати медијски формално устројеном јавном мњењу у којем је слобода говора и изражавања једна од традиционално битних светиња америчке демократије. Превео сам op-ed речу инат, која се у нашем језику има шире значење. Инат у енглеском говорном подручју нема онај језгровити значај као у нашем језику, па на његов смисао указује мноштво енглеских синонима где значај ината зависи од ситуације (malice, spite, despite, итд). Енглески латинизам lament превео сам речју запевање, у складу са стилистичком снагом фразе op-ed. Прим. прев.

[2] Узречица however у енглеском означава самоувереност у изражавању, па сам употребио одговарајућу српску узречицу. Прим. прев.

[3] Саул Алински је био руководилац и писац америчких комуниста, а аутор говори о књизи „Правила за радикалне“ (Rules for Radicals ) из1971. године.  Прим. прев.

 

Превод с енглеског: Душан Ковачев

 

Аутор: Јакоб Грандштаф (Јаcob Grandstaff)

 

Изворник текста: Capital Research Center, 8. 2. 2018. г.

 

ОБЈАВИО НА СРПСКОМ: Центар академске речи