Министарство просвете сексуализује Србију

Опет у први разред – Свет око нас

 

 

Весна Веизовић (Фото: Васељенска ТВ)

Весна Веизовић

Тема часа је : Имаш право да живиш без насиља. Додала бих, али немаш право да живиш без слушања о насиљу. Од предшколског па до факултета, насиље ће бити главна тема.

На првом часу „Света око нас“у првом разреду да би се деца упознала са својим правима биће им прочитана „Конвенција о правима детета“, и то чланови 19, 34 и 37. Прво деца немају појма шта је конвенција, не знају ни шта су чланови, а тешко им се може предочити и тачан појам права, као и разлика између злостављања и „васпитне по задњици“.

Када сам један дан дошла по своју ћеркицу у предшколско васпитачице су изнеле дневник цртежа. У дневницу су били цртежи све деце од тог дана. На цртежу који је био подељен на два дела била су нацртана расположења детета, на једној страни једно писало срећан, на другој тужан. Осим троје деце сва деца су на страни тужан нацртала себе и рекла учитељици да допише да су тужни кад их мама и тата бију, а на другој кад су срећни кад иду у луна парк, у шетњу, једу сладолед.

Моја ћеркица је такође написала да је тужна кад је мама и тата бију. Питала сам је зашто је то написала када је ми никада нисмо физички кажњавали, на шта ми је одговорила да је то рекла јер су и сви остали то рекли.

 

Дакле, како онда узети дечије одговоре као релевантне када су склони групном одговарању, или су у фази лагања? Шта са оном децом која су изражено манипулативна и која путем трикова или лажних оптужби скрећу пажњу на себе или извлаче неку другу корист?

Но, да се вратимо на час. Деца након читања својих права неколико пута читају пролетерску песмицу, ко је био пионир, није му непозната ова врста испирања мозга.

 

 

Ја морам несрећан бити
Јер нисам миш ни куче
Нема ко да ме заштити
Када ме одрасли туче

Ал са законом шале није
Моја су права све шире
Нико не сме да ме бије
Ни да ме малтретира

Почиње и тата да схвата
Суштину дечијих права
Међу нама је све мање рата
Мој се став уважава

Не волим како ме гледају
Маторци који ме пипкају
Погледом ме опседају
А прстима ме штипкају

Не волим како ми тепају
Безобразно ме гуркају
И стихове ми клепају
И слаткише ми нуткају

Не волим како се смешкају
И глупости тртљају
Јер знам да грозно грешкају
Једном ће да надрљају

У школи живота се учи
Наука лепа и права
Нико не сме да ме мучи
Ни да ме понижава

Ко ужива у тучи
Нек чарка тигра и лава
Нек вука мало мучи
А слона нек кажњава

На мене сестру ил брата
На нашу радост ил муку
Чак ни мама и тата
Не смеју дићи руку

 

 

 

Овакав атак на дечије емоције можда је најбоље описао Миша Ђурковић који пише: “Кад се, међутим, отворе ове позамашне књиге уочава се да је такозвана борба против насиља у породици заправо замишљена и реализована као борба за промоцију хомосексуализма и порнографије, за подстицање дечје сексуалности, за подстицање експеримената у том пољу, као и за опањкавање традиционалне породице. Око 50% материјала промовише хомосексуализам и порнографију.”

Додати само и насиље, јер по њиховом систему поновићу и ја, што се више промовише насиље – све га је више.

Након што издекламују ову песмицу, а могуће да је пожељно и да је науче напамет, настава иде у правцу родне равноправности и разбијања стериотипа. Затим наводе примере:

 

Девојчица је тужна што јој не дају да игра фудбал.
Дечак је срећан што иде у школу плеса.

 

Учитељ даље наводи да је ово погрешно, јер свако има право да ради оно што жели и да се бави оним што га испуњава. Другим речима, а према Програму уколико девојчица у раном детињству жели да игра фудбал, учитељ или учитељица треба да охрабри да већ са 18 година промени пол и постане дечак, или једноставно буде усмерено на хомосексуализам, иако је можда жеља да дете у датом тренутку игра фудбал била хир и инат због немогућности условљене можда чак и немаштином а не стереотипима.

 

У слици и речи

 

На страници 192. Програма објављен је цртеж у виду примера злостављања детета. Тако поред оправданих, али за незлостављано дете збуњујућих слика, стоје и друге поред чије сцене је написано:

„Ако се и теби дешава нешто од овог испричај то медицинској сестри или лекару и они ће знати како да ти помогну.

-Када те одрасли исмевају (илустрација детета обученог у одело одраслог и одрасле особе која се кези детету)

-Када те одрасли искоришћавају (илустрација детета са метлом и мајке која седи)

-Када те одрасли вербално злостављају, вичу на тебе или вређају ( илустрација мајка са отвореним устима виче на дете)

-Када одрасли не цене твој труд (илустрација детета са гитаром )

– Када те одрасли занемарују ( илустрација детата које се игра и родитеља који седи и гледа у ТВ)“

 

 

Примери су наведени да се не би изоставио део такође бесмислен и склон манипулацији обе стране. Деци која похађају предшколско као и деци за први разред намењене су илустрације дечака и девојчице са назначеним полним органима ради мапирања тачака које им је неко додиривао и које они схватају да су забрањена зона.

У склопу илустрација, поред већ поменутих, просветни радници у плану су за добијање посебних илустрација као помоћних помагала којима ће се користити. Па је тако дат пример дечака и девојчице који с изашли из каде, обоје су мокри и обома су полни органи видљиви, ( што би по закону било кажњиво без обзира што је у питању цртеж, али закон републике Србије јасно каже :(члан 185, став 1) “Ко малолетнику прода, прикаже или јавним излагањем или на други начин учини доступним текстове, слике, аудио-визуелне или друге предмете порнографске садржине или му прикаже порнографску представу, казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.“) учитељица поставља питање:

„Ако би дечак имао дугу косу, да ли би онда он био девојчица?“ и
„Ако би девојчица имала кратку косу, да ли би онда она била дечак?“

Затим деца објашљавају зашто би девојчица била девојчица и са кратком косом, а дечак такође дечак и са дугом. Дакле, из једног стереотипа у други.

Деца на крају сваког часа треба да понове, јасно и гласно са наглашајима:

МОЈЕ ТЕЛО ПРИПАДА МЕНИ!
МОЈЕ ТЕЛО ПРИПАДА МЕНИ
НИЈЕ ТВОЈЕ!!!
ОД ГЛАВЕ ДО ПЕТЕ
ЈА ИМАМ ПРАВО ДА МЕ ПОШТУЈЕТЕ!!!

 

Што се даље одмиче Програм је све скандалознији и невероватнији. Аутори програма и даље инсистирају на претпоставци да је свако дете претрпело неки вид насиља и по сваку цену желе да разоткрију починиоца. Па се тако деци предочавају облачићи са именима потенцијалних злостављача, као што су: Тата, старатељ, учитељ, свештеник, брат, сестра, очух, спортски тренер…

Деца првог разреда сада треба да схвате да насилника означе са кишним облаком а особу од поверења сунце облаком. На овај начин ако је дете из било ког разлога, а да то нема никакве везе са злостављањем, на неку особу кивно, може је ни криву ни дужну означити кишним облаком.

На страни 207. представљене су три ситуације које се читају деци првог разреда и постављају им се питања шта да ураде у датом тренутку:

Ситуација 1: Враћаш се из школе. Поред тебе успорава ауто. Возач отвара врата и каже да је пошао код твоје комшинице са другог спрата и пошто већ иде у том правцу, нуди да те повезе.

Ситуација 2: На часу си енглеског код свог приватног професора. Седиш за столом и пишеш реченице које ти је задао. Стао је иза тебе, почео да те љуби у врат и ставио руку позади у твоје гаћице. Сви кажу да си велики дечак, а сад си се уплашио.

Ситуација 3: Ујак је дошао у госте и сви се лепо забављате. Као и прошли пут, док седите за столом, опет те узме на крило и зато што тада нико не види, помера твоју гузу и чујеш како необично дише. То је јако тихо, тако да само ти знаш.

Даље деца треба да прво себе замисле у таквој, већини деце, незамисливој ситуацији и да нађу начин да одговоре шта би урадили.

 

Трећи разред: Природе и друштва

 

У трећем разреду из „Природе и друштва“, деца поред утврђивања градива о свим облицима насиља, још читања порнографског садржаја прилагођеног деци а све у циљу заштите деце од сексуалног и осталих врста насиља, обрађује се и тема традиција – некад и сад. Па су тако аутори Програма који никако не воле стереотипе, вођени искључиво стереотипима наводе децу да је до нашег наслеђа, ког наравно треба да се одрекнемо и батине, отац као водећа глава у кући, понизна и послушна жена и наравно насиље и још неколико тура насиља.

Учитељица деци поставља питања:

– Да ли и данас одрасли користе силу да би децу „научили памети“?
– Да ли је коришћење силе/батина, добар начин да деца одрасту као добри људи?
– Како батине утичу на децу? (могу да пробуде у њима бунт и инат, а могу и да утичу на то да деца постану понизна, несигурна, уплашена…)

Затим се деци предочава табела са примерима како је некада било и како више не треба да буде, па је у те примере уврштено и следеће:

-3. деца нису смела да противрече својим родитељима – морала су да
ћуте и слушају

4. о лошим стварима које се дешавају у породици се не прича

6. момци су долазили да просе девојку код њених родитеља

8. синови су били повлашћени јер су „продужавали лозу“ својих очева

9. ђаци су морали често дуго да пешаче како би стигли до школе

11. учитељ/ица је била строга и деца су се плашила свога учитеља/ице

13. ђаци нису имали коме да се жале ако им нешто није било по вољи

16. деца су проводила време играјући се напољу, у њихово време није било видео-игрица

 

 

У табели је такође приметан негативан акценат на свему везаном за жене у породици, и намерно се намеће да је у нашој култури било нормално да је отац главни и да је он редовно био мучитељ а мајка понизна и послушна која све ради.

А затим иде шок! Аутори као прилог двочасу дају пасус, односно како они наводе сценарио који више одговара еротском болесном роману него дечијем уџбенику:

„У јулу, кад је М. имала 7 година, њена мама је морала да буде у болници на неколико недеља. Током тог периода, М. су чували ујка и ујна. М. је волела свог ујака, он је могао да вози бицикл „без руку” и био је најбољи приповедач прича којег је икад упознала. Тоалет иза дворишта су користили сви који су живели у стану, а М. није волела да га користи због смрада, милиона бува и високе и велике даске на коју није могла да се попне и плашила се да ће упасти унутра. Због тога је сваки пут неко морао да иде с њом. Кад је ујна била на послу, то је чинио ујка. Једном таквом приликом, њена рибица (како је сама називала свој интимни део тела) је засврбела. Ујка је повикао „Помагајте, па ти имаш буве! Не брини, ја ћу их наћи!” Ујка је ставио М. на даску и, „страх и трепет за буве”, како је себе називао, започео је потрагу по њеном стомаку, гузи, између ногу.“

Особе које су у стању да овако нешто смисле и напишу и предоче свој деци, вршећи тако психички злочин над њима, даље наводе:

„МУШКА ДОМИНАЦИЈА је присутна у већини сфера живота:
ПОРОДИЦА, ПРАВНИ СИСТЕМ, РЕЛИГИЈА…
та доминација је ОСНОВА НАСИЉА „.

 

 

 

ИЗВОР: Васељенска