Милош С. Милојевић: СРБИ СТАРОСЕДЕОЦИ ДАНСКЕ, ШВЕДСКЕ, ЂЕРМАНИЈЕ!

 

  • Срби живљаху на бреговима СРБСКОГ( Белог) или данашњег Балтичког мора, каже М.Милојевић у поменутој књизи на странама 222-224. Још се звало ЕРСКО МОРЕ по Србском племену Ера или Ерула које је живело на обалама

 

Још неколико стотина година пре нове ере Финикињани су куповали јантар/ћилибар од тих „Балтичких” Срба, дело Александра Вељтмана… Срби су живели у целој данашњој Ђерманији пре Ђермана, у Данији пре Данаца која се звала тада баш Србица, и делу Шведске (Богусланска и Смоландска област). Сама „званична” историја помиње стварање скандинавских земаља тек око десетог века нове ере, а помињу се Венди (Винди, име за Србе, касније Словене – из Виндије) у Скандинавским изворима да су постојали и у петом веку нове ере.

Интересантна је прича о Богуславу, Скандинавском краљу, који је због круне морао да назове себе Ериком (од Помераније, земље По-Морја и словенског-српског племена Поморани, данас би рекли Срби Приморци или Поморци од 11. (до 17.) века, породица кнеза Богуслава (богу-слав) је владала Померанијом…

Некадашње пространо поморје обухватало је тле данашње северне Пољске, део северне Русије, северну Немачку (наравно још постојеће Лужичке Србе). По Милојевићу, у истом простору, поред племена Поморјана, живела су и ова Српска/Вендска племена: РАНИ или РАНЦИ, данас понемчени као Ругијани ВОЛИЋИ или ВЕЉИЋИ; РУЈАНИ или Рујанци, данас понемчени Ругијани.

Племе Вељића или Љутића живело је западно од Одре, а међу њима Укри на истоименој реци. Ови Вељићи или Љутићи деле се опет на 4 главна племена:

РАТАРЕ – Данас су понемчени у Волгастене… 

ДОЛЕНИЋАНЕ -Данас су понемчени у Волгастене…

ШЧИРОПАНЕ -на реци Пени Данас су понемчени у Волгастене…

КИЋАНЕ– Данас су понемчени у Волгастене…

Племе Љубића, Љубенића, данас понемчени као Љубегсци и Алденбургсци.

Племе СТОДЕРАНА живело је југозападно од Вељића (или Љутића) на реци Спреви и Хавољу и такође су се делили на неколико племена међу којима је најпознатије било БРЕЖАНИ (при изливу Хавоља у Лабу). И Стодоране и Брежане често зову једним именом ГАВЕЉАНИ… Данас потомци ових племена носе понемчена презимена Перлберг, Хаволбург

БОДРИЋИ (АБОДРИТИ или РАРОЗИ), специјално важни и моћни ВАГРИ, биће посебно речи о њима ПОЛАПЦИ (ПОЛАПСКИ СРБИ), Полабљани, данас понемчени Рацебуршци

ГЛИЊАНИ, ГЛИНИЋИ, живели су између Лабе и реке Степенице, данас понемчени Аненбургсци

ВАРНИ, на истоименој реци Варни или Варнави, данас понемчени као Роштохинци,

РАЦИ или РАШАНИ, у граду РАЦИГРАДУ КАШУБИ ДОЛЕНИЋИ РАТАРИ, данас понемчени Штетинци

ВИЛИНИЋИ, ВИЛАЦИ око данашњег Берлина или Брандербурга

БРИЗАНИЋИ, данашњи Хавенбурци

ЕРЕ или ЕРУЛИ, данас понемчени као Мекленбуржци

БРИЗНИЋИ, данас понемчени као Пригнићини и Перлбергци

ХАВОЉАНИ, данас понемчени Ховелбургци

СЕДИНИЋИ, данас понемчени Штетинци

КИСЛИНИЋИ, данас понемчени Грифенвиздци

СРБИЋИ, данас понемчени Најбранденбургци

БУЦОВЦИ и ГУСТОВИРЦИ Сораби и Серби (данас понемчени Сервестани)

Лужички Срби или данас Саксонци, Мисници и Липисцини

МИЛЧАНИ, данас Саксонци и Пруси.

У 14. веку Кнез Богуслав Пети (1326-1372) и његов брат Кнез Барним (1326-1365) четврти изделили су административно земљу на Предње и Стражње Поморје, односно по природној граници током реке Прситице. Племе Поморјана (Померана) је иначе живело на територији од реке Висле до Одре.

Кнез Богуслав Пети је имао седам потомка: једна од њих је била Маргарета од Поморја (*1366+1410 ), коју је 1392.г. оженио прилично млађи Ернест Гвоздени (*1377), надвојвода Карантаније (данашње Словеније). Претпоставка је да је Ернест желео овим браком да обнови династичке везе између две словенске (вендске) државе.

БОГУСЛАВ, касније Ерик од Поморја, краљ Данске, Шведске и Норвешке пуних 40 година. Ерик од Поморја (краљ 1397-1439) имао је контролу над целим Балтиком. Планирао је да оснажи нордијску Унију Краљевстава, Даније, Норвешке и Шведске, али није успео у тој намери. Родио се 1382. године, у српској породици племена Поморјана. Његов отац је био Вратислав Седми, кнез Поморја, владао је до 1394.г (убијен је). Мајка му је била Марија из Велиграда (понемчено Мекленбург), ћерка велиградског кнеза Хенрија Трећег и мајке Ингеборг из Данске. Рођена је 1363. (живела до 1402.), а њена старија сестра била је Маргарета Прва, Краљица Данске (р.1353+1412), по удаји и Краљица Норвешке, сахранила и мужа и сина, а после 1389. и Краљица Шведске.

По теткином наговору, и да би био проглашен за краља, Богуслав усваја нордијско име Ерик, и бива крунисан у Калмару у Шведској 1397.г. Рођена је Калмарска Унија-три краљевства! Звали су га Ерик 7. у Данској, Ерик 3. у Норвешкој и Ерик 13. у Шведској. Већ 1405. жени ћерку Краља Хенрија 4. од Енглеске, али нема деце са њом и остаје удовац 1430. Жени се поново Сесилијом. Краљ који је имао само 15 година на крунисању, морао је да препусти је тетки Маргарети да води Унију. После њене смрти 1412, узео је пуну управу над владом, али било је све више тешкоћа – изгубио је контролу над Шведском 1436, а три године касније и у остале две земље. Повукао се у родно Поморје и умро у Дарлову (понемчен назив Ригенвалде), које данас припада Пољској. Сахрањен је у цркви Св. Марије 1459.г.

1618. букне верски тридесетогодишњи рат између лутерана и папинаца. И домаће и непријатељске војске у току рата нанеле су велику штету градвима Поморја, а две трећине Помораца је убијено или прогнано, док су многе области изгореле до темеља.
       Последњи потомак српске поморске династије био је Кнез Богуслав Четрнаести. Умро је 1637. године а Поморје је испрва била под владавином Изабраног Принца из Бранибора (понемчени Бранденбург) који је оженио девојку из Богуслављевове породице. Он је такође узео и земље Источних Боруса/Пруса (Тевтонских витезова) и насловио се титулом Краља Прусије и Помораније. (С тражње, јер је Предња припала Шведској 1815 као Вестфалија).