МИЛАНКОВИЋЕВ ПУТ КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ Детаљи из живота једног од највећих српских научника

Ана Ристовић

 

 

 

 

  • Први доктор техничких наука у Србији Милутин Миланковић (1879-1958) један је од великана пред чијим именом можемо изређати низ научних занимања а да се и даље питамо да ли нам је нешто промакло
  • Креће пут Београда, где добија место универзитетског професора, а његовом заслугом Краљевина Југославија постаје члан Међународне метеоролошке организације и Међународне астрономске уније
  • Миланковић креира теорију која повезује топлотне услове планета с њиховим кретањем око Сунца и тиме појашњава узроке леденог доба, те омогућава предвиђање даљих климатских токова
  • Оно по чему је најбоље остао упамћен јесте реформа јулијанског рачунања времена, из које је произашао до сада најпрецизнији познати календар, који се, иако прихваћен на Свеправославном конгресу у Цариграду 1923. године, не налази у званичној употреби ниједне државе света
  • Своје животно дело „Канон осунчавања Земље и његова примена на проблем ледених доба“, које покрива скоро три деценије истраживања, научник је предао на штампање четири дана пре немачке инвазије на Београд. Током бомбардовања штампарија је уништена, али је већи део табака остао неоштећен

 

 

 

milutin-milankovic-1879-1958

                 Миланковић је човек који је спојио астрономију и геологију

 

 

 

 

 

 

Успех при конструисању објеката од армираног бетона афирмисао је Миланковића као грађевинског стручњака у Бечу, те је у аустроугарској престоници могао имати врло удобан живот. Ипак, спознајући науку као животни циљ, креће пут Београда, где добија место универзитетског професора, а његовом заслугом Краљевина Југославија постаје члан Међународне метеоролошке организације и Међународне астрономске уније.

 

Знањем различитих наука Миланковић креира теорију која повезује топлотне услове планета с њиховим кретањем око Сунца и тиме појашњава узроке леденог доба, те омогућава предвиђање даљих климатских токова. Прорачуни су га довели до закључка о померању Земљиних полова по њеној површи, а успео је да укаже и на изузетно сурове климатске прилике на Марсу и другим небеским телима, чиме је демантовао тада актуелне спекулације о постојању ванземаљских облика живота. Оно по чему је најбоље остао упамћен јесте реформа јулијанског рачунања времена, из које је произашао до сада најпрецизнији познати календар, који се, иако прихваћен на Свеправославном конгресу у Цариграду 1923. године, не налази у званичној употреби ниједне државе света.

Миланковић је најцитиранији српски научник, а НАСА га је уврстила у 10 највећих научника који су се бавили проучавањем Земље. Његово име понели су по један кратер на Месецу и Марсу, као и један астероид откривен у Београдској опсерваторији.

Умало остао без “Канона”

 

Своје животно дело „Канон осунчавања Земље и његова примена на проблем ледених доба“, које покрива скоро три деценије истраживања, научник је предао на штампање четири дана пре немачке инвазије на Београд. Током бомбардовања штампарија је уништена, али је већи део табака остао неоштећен. Милутин је тек одштампани „Канон“ предао двојици немачких официра који су се постарали да дело стигне до професора Волфганга Соргела у Фрајбург и на тај начин остане сачувано.

 

Вавилонски торањ

 

У свом раду „Вавилонски торањ модерне технике“ научник поставља питање до које највеће висине бисмо се могли попети грађевином сазиданом на Земљи. Одговор је нашао у бетонском торњу полупречника 112 км и висине 21 км, што по његовом мишљењу представља теоријску границу висине која се због грађевинске статике не може прекорачити.

 

 

 

 

ИЗВОР: Блиц