Милан Брдар: САНУ воде антисрпске снаге, које треба изнутра да је колонизују

Beograd; zgrade; SANU; srpska akademija nauka i umetnosti Snimio:Dragan Jevremovich

  • Група интелектуалаца јавно је данас изнела став да је Српска академија наука и уметности у дубокој кризи, која је, како они сматрају, посебно дошла до изражаја у спровођењу изборне процедуре, а основне замерке које су изнели тичу се непоштовања критеријума приликом избора кандидата за Академију и нетранспарентности процеса избора, уочи Изборне скупштине 8. новембра

 

Како је реч о онима који раније нису прошли избор у САНУ, социолог проф. др Милан Брдар објаснио је да конференцију за новинаре нису сазвали као „пропали кандидати, који су љути, већ као интелектуалци који говоре зарад општег добра”, како би зауставили урушавање САНУ коју су до скора видели као светионик, а сада је, тврде, у дубокој кризи.

Он сматра да се чланови Председништва САНУ понашају неодговорно и да је изборни процес који је у току само врх леденог брега, јер „већ две деценије смо сведоци урушавања националних институција субверзивним деловањем изнутра због појединаца и група које инструментализују институције ради личне користи”.

Позивајући се на аргумент председника САНУ академика Владимира Костића да се изборна процедура одвија на исти начин као и до сада, Брдар наглашава да у томе и јесте проблем.

Он тврди да документација и књиге које су кандидати доставили нису ни отворени и да је Председништво чак забранило секретарици да кандидатима врати радове, као и да нису испоштовани ни квалитативни ни квантитативни критеријуми наведени у позиву, те да је од 24 пријављена кандидата за Одељење друштвених наука реферате писао само један човек, академик Коста Чавошки.

Брдар је навео и да је Друштво за етику и вредновање у култури и науци тражило од САНУ сву документацију и образложење зашто су неки кандидати изгласани, а други не, јер је јавности на увид стављена само документација која се односи на кандидате о којима ће одлучивати Изборна скупштина 8. новембра.

Он упозорава да се у Академију уводе „антисрпске снаге, које треба изнутра да је колонизују”.

Познати генетичар проф. др Миодраг Стојковић је непоштовање критеријума у изборној процедури САНУ илустровао подацима о цитираности и Х индексу које имају кандидати који су прошли и о којима ће се одлучивати на Изборној скупштини да ли ће постати дописни чланови Одељења за хемију и биологију.

Стојковић је јавно упитао зашто он, који има Х индекс (Хиршов индекс) 60 и чији су радови цитирани 13.018 пута, није прошао, а јесу Тања Ћирковић-Величковић (Х индекс 22, цитираност 1.664), Марјан Никетић (Х индекс 16, цитираност 893), Павле Павловић (Х индекс 9, цитираност 841) и Алекса Обрадовић (Х индекс 7, цитираност 488).

На исти проблем скренуо је пажњу и доктор пољопривредних наука Мирослав Николић приметивши да је прошао кандидат који има мањи број радова, па чак у његовој документацији нису наведена предавања по позиву који су били такође један од услова у позиву.

Ванредни професор на Факултету безбедност у Београду проф. др Миленко Бодин није био међу предложеним кандидатима за чланство у САНУ, али каже да је као консултант у обради пријава стекао утисак да изборна процедура у Академији личи на импровизацију. Пошто је реч о највишој научној и уметничкој институцији сматра да та импровизација никако не може бити случајна, већ да се „фингира цела изборна процедура и рад самих академика”.

Брдар је изнео и неке податке из књиге академика Часлава Оцића који тврди да академици дописују своја имена на радове млађих колега, па је тако, поређења ради, председник САНУ академик Владимир Костић имао 47 радова у 2017. години, исто толико и потпредседник САНУ академик Зоран Поповић, а академик Ђорђе Шијачки чак 406 радова током пет година, пренео је Танјуг.

Председништво САНУ је у више наврата реаговало на све учесталије јавне нападе на ту институцију и сматрају да извесне реакције на изборни процес „прелазе границе доброг укуса и залазе у домен неаргументованог оспоравања, не само изборног процеса него и читавог рада САНУ”.

Председништво тврди да је читав процес избора спровођен по прецизним одредбама законских и статутарних аката.

 

ИЗВОР: НСПМ