Мендељејев није добио Нобелову награду јер је критиковао Нобела

ВЕЛИКИ РУСКИ НАУЧНИК АУТОР 1500 НАУЧНИХ РАДОВА, ОД ТОГА – 500 ФУНДАМЕНТАЛНИХ

  • Руски геније је рођен породици директора Тобољске гимназије, у зиму 1834. године као 17. и последње дете
  • Дмитриј Иванович Мендељејев је предложио принцип континуиране фракционе дестилације нафте, иницирао изградњу нафтовода, указао на начин како да се најбрже развије, на основу природних ресурса, Донбас, урадио програм за повећање приноса земљишта применом ђубрива у Доњем Поволжју…
  • Главна његова заслуга за науку је Периодни систем елемената. Само за то, Мендељејев је требало да добије Нобелову награду, због чега је и кандидован три пута. Међутим, он је веома аргумнтовано и јавно критиковао Нобелову породицу због немилосрдне пљачке руског природног богатства а она му се осветила недодељивањем награде (мало је познато да је прва Нобелова награда дољена у Петербургу где је породица Нобел живела, а у Русији је стекла и огромно богатство, које је пренела у Норвешку пред Револуцију у Русији)

         ПИШЕ: Зоран МИЛОШЕВИЋ 

         ДМИТРИЈ Иванович Мендељејев за време које му је подарила судбина за рад, учинио је сам као десет талентованих колега истраживача.

         Аутор је око 1.500 научних радова, укључујући више од 500 фундаменталних. Теме – од пољопривреде до одбрамбене производње (довољно да се подсетимо на производњу бездимног барута). Истински, енциклопедијски научник, с правом се сматрао изузетним а  није се либио ни да јавно (политички) иступа.

         Иначе, 8. фебруара – напунило се 185 година од рођења Дмитрија Ивановича Мендељејева.

         У породици директора Тобољске гимназије, у зиму 1834. године, рођено је 17. и последње дете – Дмитриј.

         Наравно, његов отац му је пожелео, као и сва остала преживела деца (осам браће и сестара будућег великог научника је умрло) дуг и срећан живот. Међутим, сигурно није сањао да ће постати понос руске науке, а да ће његово име бити слављено не само у Русији.

         Сам Дмитриј Иванович је у једном од писама нагласио: „Најбоље време живота и моја животна снага отишла су на предавања… Од хиљада мојих студената, сада има много истакнутих личности, професора, радника у адмистрацији, и када сам их упознао, увек сам чуо да је породица у њих полагала велике наде и није их једноставно послала … “

         Сфера интереса Мендељејева није била само опсежна, већ је била и уско повезана са практичним потребама економског развоја земље. Посебну пажњу посветио је нафтној, рударској, металуршкој и хемијској индустрији.

         Дмитриј Иванович је предложио принцип континуиране фракционе дестилације нафте, иницирао изградњу нафтовода, указао на начин како да се најбрже развије, на основу природних ресурса, Донбас, урадио програм за повећање приноса земљишта применом ђубрива у Доњем Поволжју…

         Интересантно је како се Мендељеј одмарао.

         У граду недалеко од Петербурга – Череповјецу – живела је породица Верешћагин (породица која је дала и једног свог сина за слободу Србије, генерала Александра. Трећи брат био је сликар – Василиј, који је после смрти брата Александра у Српско-турском рату, урадио слику на којој свештеник у свечаној одећи врши опело над погинулим војницима и која је, у то време, постала антиратна «икона», при чему је њоме увредио и цара и представнике цркве, после чега је емигрирао у САД).

         Најстарији Верешћагин је оснивач млекарске индустрије Русије, а откупљивао је млеко дуж трансибирске жељезнице и извозио млечне производе чак у Швајцарску.

         Мендељев је сваки слободни трен трчао у Череповјец и тамо чистио штале у којима су гајене краве (шта би на ово рекли наши салонски научници?). Такође, када му се пријатељ пожалио да руски сељаци разводњавају млеко, да му помогне, смислио је апарат за мерење масне јединице (млека), који се и данас користи.

         Мендељејев је велику пажњу посветио пловидби рекама Русије, изградњи нових жељезница, бродоградњи и аеронаутици, развоју северног морског пута и другим већим проблемима … И све то – ради економске независности отаџбине.

         Године 1906. као сведок Прве руске револуције, Дмитриј Иванович је написао последњи велики рад “Ка спознавању Русије”, где је промишљао о индустријском и културном развоју европског и азијског дела земље. У том делу је написао: “Највиши циљ политике треба да буде стварање услова за репродукцију људи.”

          Данас је тешко поверовати, али Мендељејев је предвиђао да ће до 2050. године број становника Русије бити 800 милиона.

         На жалост, предвиђања научника су омеле грандиозне друштвене социјалне катаклизме, невиђени крвави ратови, грешке и кривична дела лидера на власти, који скоро да су уништили велику државу …

         Међутим, нема сумње, главна заслуга Дмитрија Ивановича за домаћу и светску науку је Периодни систем елемената. Само за то, Мендељејев је требало да добије Нобелову награду, због чега је и кандидован три пута. Међутим, Медељејев је веома аргумнтовано и јавно критиковао Нобелову породицу због немилосрдне пљачке руског природног богатства (мало је познато да је прва Нобелова награда дољена у Петербургу где је продица Мендељејев живела, а у Русији је стекла и огромно богатство, које је пренела у Норвешку пред Револуцију у Русији), а ови су му се осветили недодељивањем награде.

         Дмитриј Мендељеј је умро у Петербургу, 2. фебруара 1907. године.

ИЗВОР: ФАКТИ