МЕЂУ ИЗМЕЂУ: Кад си сит, а ниси дебео

КАД СИ СИТ, А НИСИ ДЕБЕО

Научници тврде да је на молекуларном нивоу пронађен механизам који доводи до лептинске резистенције, феномена повезаног са гојазношћу.

Тим научника из Сједињених Америчких Држава, Израела и Аустралије објавио је у августу у часопису Science Translational Medicine рад у коме се тврди да је на молекуларном нивоу пронађен механизам који доводи до лептинске резистенције, феномена који је повезан са гојазношћу.

Хормон лептин се ослобађа из белог масног ткива за време оброка и крвотоком путује до мозга где стимулише нерве и шаље информацију да смо сити. Код гојазних људи често се у крви налази доста лептина, али упркос томе он не успева да пошаље сигнал да је стомак пун.

Истраживачи су уочили да мишеви којима је давана храна са доста масти производе ензим MMP2 и поставили хипотезу да овај ензим разбија протеине на аминокиселине и полипептиде што може да уништи рецепотре и онемогући њихово сигнализирање. Они су у свом раду показали да када је MMP2 блокиран, лептин може да се веже за рецепторе и сигнализира ситост, па се надају да ће у будћности на овај начин моћи да се спречи лептинска резистенција.

Тим је навео мишеве да не производе MMP2 па се они, иако су добијали храну богату мастима, нису гојили и њихови рецептори за лептин су остајали неоштећени. Са друге стране, код мишева који нису третирани на овај начин примећено је гојење и оштећење рецептора.

 

ИЗВОР: ЦПН, Галаксија Нова