МАРСОВАЦ: научна мисија

Борис Клобучар

 

 

Ново остварење Ридлија Скота ”Марсовац: Спасилачка мисија” љубитељима научне фантастике доноси и озбиљну дозу праве науке

 

 

”Ево проблема: Биће потребно четири године да следећа НАСА мисија стигне до мене, а налазим се у капсули која је пројектована да траје 31 дан. Мораћу да створим воду и узгајам храну на планети на којој ништа не расте. Међутим, ако не пронађем начин да се јавим НАСА, све ће ово бити узалуд. (…) Користићу науку да бих се извукао.”

Марк Ватни је жив и остављен је сам да се сналази на немилострдној површини Марса док не стигне помоћ. То је отприлике суштина најаве за филм ”Марсовац: Спасилачка мисија” који је захваљујући дистрибутерској кући “MegaCom филм” у биоскопима широм Србије од 30. септембра. Филм је режирао Ридли Скот према књизи ”Марсовац” коју је на писао Енди Вир. Овај ветеран научне фантастике у својој биографији има уписане класике попут ”Блејд Ранера” и ”Осмог путника”.

Оно, међутим, што филм чини посебним и другачијим од свега што сте имали прилике да погледате у претходним годинама јесте заиста солидна количина науке коју садржи.

У свету научне фантастике постоји једна врло чудна и на први поглед слабо разумљива област, изоловано острво звано ”тврда научна фантастика”, која би можда најбоље описала Вировог Марсовца. Писци тврде научне фантастике стављају акценат на научну тачност дела, чиме према мишљењу великог броја критичара чине текстове мање приступачним и циљаним за ужи круг публике. Најпознатији међу њима Карл Саган (Контакт) и Артур Кларк (Сусрет са Рамом).  Нажалост, дела тврде научне фантастике ретко добијају овако велику популарност.

Да би писац написао једно (ремек) дело тврде научне фантастике потребно је много истраживања. Енди Вир, програмер, који је започео, али никад није завршио студије информатике на Универзитету у Сан Дијегу, на почетку није имао ништа друго осим ентузијазма и љубави према математици. Виров сан да постане писац, како сам каже, увек је био у сенци његовог посла, али се увек трудио да пише. Марсовца је започео као низ текстова на свом веб сајту које је повремено објављивао. Убрзо су причу о Марку Ватнију почели да прате астронаути, физичари, математичари, књижевници и бројни други, тражећи да обједини своје текстове у једну књигу.

 

 

марс 2

 

 

Вир је књигу 2012. године ставио на Амазон, где је продавана по најнижој могућој цени од 99 центи. За само три месеца продао је 35 000 примерака, више него што је до тада преузето са његовог сајта. Ово је привукло пажњу бројних издавачких кућа које се утркивале да издају књигу. “Podium publishing” откупио је права на аудио књигу у јануару 2013. године, а нешто касније је и издавачка кућа ”Crown” добила права на папирно издање.  У марту исте године књига је дебитовала као 12. на Њу Јорк Тајмс листи бестселера. Велики успех за једно дело тврде научне фантастике.

У једном од својих интервјуа Вир говори колико му је заправо било стало да књига буде научно тачна. Проводио је дане проучавајући историју свемирских летова са посадом, орбиталну механику, астрономију, па и ботанику. Само зато што је штребер и зато што уме, Вир који је радио у неколико програмерских компанија, написао је програм за детаљно израчунавање трајекторија свих летелица у свом делу, како би и ови подаци били исправни. Тим послом у НАСА се баве тимови физичара (додуше на много вишем нивоу и са много више одговорности), а сам писац је изузетно поносан на резултате које је добио.

Вир каже да може тачно да потврди дан када се који догађај десио у књизи, не зато што је зна напамет, већ зато што све детаље може да израчуна. Навигација помоћу звезда на Марсу, праћење Марсових сателита, паметни начини за мерење времена, растојања и других мерних јединица  које Ватни користи у књизи и филму у потпуности су примењиви са научне тачке гледишта, сложили су се бројни стручњаци из НАСА. Овакав начин писања учинио је Вира је веома популарним међу читаоцима који се баве научним професијама, биле оне везане за свемирска истраживања или не.

Инжењерски подухвати развијени су до детаља. Ово је нешто што се на биоскопским екранима и у научно популарним књигама ретко може видети, а као знање може бити непроцењиво. На пример: ”Л” у ”ЛЦД” екранима означава liquid, односно течност. ЛЦД монитори не раде на површини Марса. Течност се смрзне или испари и губе своју намену. Изолир трака је чудо и треба је поштовати и обожавати. У потпуности може да закрпи и најневероватније ствари и издржи велике разлике притисака какве може да нам приреди марсова атмосфера;

Као додатни слој у овој торти за све љубитеље научне фантастике, Марк Ватни има прави штреберски смисао за хумор. Колико је реално да Робинзон Крусо са Марса остане при чистој свести и здравој памети и притом задржи смисао за хумор нећемо дебатовати. Астронаути пролазе озбиљне психолошке провере и припреме. Осим тога ово је ипак фантастика.

И пре него што било ко крене у тражење грешака у филму и књизи, као што су већ урадили бројни штребери, сачуваћемо вас мука. Има их, наравно. То и сам Вир признаје. Нећемо их дискутовати како не би покварили филм или књигу онима који нису гледали или читали. Оно због чега је тврда научна фантастика ипак фантастика јесте што су све ово приче, плодови људске маште. Колико год били тачни подаци о планети и њеној атмосфери, математички прорачуни трајекторија и временски оквири, ово је ипак прича.

Филм је, за разлику од књиге, имао велику помоћ стручњака из НАСА. Толико да је преко 50 страна сценарија за филм Ридлија Скота написан од стране НАСА инжењера, који су дали свој печат у филму. Овај утицај је изузетно видљив и присутан, што даје филму једну нову димензију – научну. Иако нису баш сви аспекти филма реални, њихов велики део јесте, а то право освежење када су у питању филмови научне фантастике.

За потребе снимања (а они који су читали књигу знаће зашто је ово толико важно) направљене су читаве фарме кромпира са различитим узрастима младица, како би и визуелни аспекат филма био што реалнији. Снимање је рађено на само 6 локација, што није много, али с друге стране, колико различити су предели Марса заиста, макар за нас који нисмо стручњаци? Сцене на Марсу су  снимане у пустињи Вади Рум у Јордану, која својим црвеним песком по многоме личи на Црвену планету.

Виров Марсовац није уџбеник, историјска књига, нити је филм Ридлија Скота едукативни програм. Ово је епска прича о борби човека са природом. Вратимо Ватнија кући.

 

 

 

ИЗВОР: elementarium