МАРОКО: Нови светски расадник терориста

Мрежа терористичких ћелија повезаних са нападима у Паризу и Бриселу губи се у сувој, осиромашеној регији земље надомак Европе.

Планине Риф у Мароку већ вековима су дом трговаца, али и оних који беже од закона. Сада су постале и расадник џихадиста на путу ка Европи.

Након терористичких напада у Бриселу и Паризу, европске обавештајне и безбедносне службе почеле су полако да састављају мапу терористичких ћелија на “Старом континенту”. Иако, од пресудног значаја, истраживање се изгубило у једној тачци – сувим долинама, планинама и градовима северног Марока.

Да би разумели шта је навело младе људе на крвопролиће у европским престоницама, морамо се вратити у колинијалну еру Медитерана – мора које спаја и раздваја Европу и Африку.
У срцу терористичких напада изведених током последњих 15 година леже планине Риф, које се протежу од града Тангера до Тетуана на граници са Алжиром. Ово осиромашено подручје дом је узгајивача марихуане, трговачких каравана, кријумчара, одметника, побуњеника и у последње време терориста. Чак и реч “риф” на арапском значи “ивица култивисаног света”.

Деца која су из Рифа прешла у Европу, због своје прошлости у којој се већ била маргинализована и вероватно упозната са криминалним мрежама, врло лако постају плен радикализације и регрутера терористичких група.

Један од последњих рифљана који су доспели у наслове је Наџим Лахрауи, бомбаш Исламске државе који је усликан на бриселском аеродрому на дан терористичког напада, након чега је постао познат као “човек са шеширом”.

Родитељи Салаха Абдеслама који је организовао нападе у Паризу, такође су Рифљани.

Опасно наслеђе ове планинске регије има дугу историју – од ратова берберских племена у предколонијалној ери, до устанака против Шпанаца и Француза у колонијалном периоду. Чак и после одласка страних сила из Марока, планине Риф увек су биле дом побуњеника против краљевске власти.

Вакум моћи који је настао немогућношћу монарха да посете и исконтролишу одметничку регију, попуњен је исламистима и вехабијама чије се учење са планина проширило на градове као што је Тетуан.

Данас, област планина Риф је прва по неписмености, превременим смртима и сиромаштву. Иако је краљ Мохамед VI уложио велике суме новца у регион, обичан народ и није загризао мамац промена – магарцима ништа не вреде модерни аутопутеви, нити просјацима луксузни хотели.

Током 60их година прошлог века, велики број људи мигрирао је из мароканске области Риф у Алжир, преко којег су добили француско држављанство и наставили пут ка Европи. Међу њима били су и Абдесламови родитељи.

Иако је прва генерација била захвална на шанси коју су добили на просперитетном континенту, већ следећа је наишла на озбиљне проблеме. Индустријски пад током 70их само је погоршао ситуацију, и многи који су напустили мароканска села да би радили у тешкој индустрији и рудницима, остали су без посла и могућности да се издржавају у урбаним европским срединама. Незапосленост међу младима мароканског и турског порекла достигла је 40 одсто тих година.

Осим незапослености, велику улогу у успону џихадистичких идеологија међу Мароканцима који живе у Француској и Белгији одиграле су и верске заједнице. Наиме, највећи број имама у џамијама у којима се ислам проповеда на арапском (не на турском) језику, потичу из заливских земаља у којима су заступљене салафистичке верзије ислама – много радикалније идеологије него оне које се проповедају у Мароку.

На тај начин, васпитање које су млади мигранти, или потомци миграната понели из домовине, замењено је суровом причом бриселских предграђа, као што је Моленбек, где је расло и цветало.

 

 

ИЗВОР: Newsweek.rs