МАЛАГУРСКИ: Зукорлић, Теслин наследник и прва дика српске науке

Борис Малагурски

 

 

За државу која је цивилизацији подарила неке од највећих научника, од Тесле до Пупина, неопходно је да се коначно уважи и научно истраживачки рад Муамера Зукорлића, како бисмо коначно доказали Ајнштајнову тезу да су „свемир и људска глупост бесконачне – али за ово друго још нисмо сигурни.”

 

На челу скупштинског Одбора за науку и образовање је нуклеарни физичар који је добио стипендију Масачусетс технолошког института (МИТ), где је магистрирао, и који је свој докторат одбранио на Универзитету Калифорније на Берклију.

Парламентарна већина је препознала да је за државу изузетно важно да на таквој позицији буде неко ко је квалификован и светски признат, те је одабрала правог човека, иначе и професора на Факултету електричног инжињеринга, бившег председника једног технолошког универзитета у престоници, најбоље оцењеног у земљи за студије физике и инжињеринга.

Не говорим о Муамеру Зукорлићу, који је ових дана постављен на челу истог скупштинског одбора у Србији, већ о проф. др. Али Абаспур Техрани-Фарду, који води један од кључних скупштинских одбора у Исламској Републици Иран.

Док је Техрани-Фарду завршавао свој докторат из енергије, технологије нуклеарних електрана и нуклеарне енергије на Берклију, Муамер Зукорлић је похађао Гази Хусрев-бегову Медресу (исламску школу) у Сарајеву, где се припремао за будући научни рад. Он је тамо стекао многа знања из области науке кроз, према сајту Исламске заједнице у Босни и Херцеговини, припремање за „џематске имаме, муаллиме, хатибе и ваизе.“

Нисам стручњак за нуклеарну физику, претпостављам да су то стручни научни термини. Своју љубав према науци је Зукорлић наставио да негује и развија одласком у Константин у Алжиру, где је завршио Исламски факултет, одсек шеријатско право, а након тога и постдипломске студије у Либану. Новостечена знања из науке је почео да примењује као професор Медресе у Новом Пазару, али и као муфтија Исламске заједнице Санџака и председник и главни муфтија Мешихата Исламске заједнице у Србији. На сајту Мешихата наведено је да се Муамер Зукорлић одликује „општом писменошћу,“ што је свакако плус када се долази на неку важну државну функцију у Србији.

Мало људи зна колико је Муамер Зукорлић улагао у развој науке и технологије, пре свега аутомобилске. На обележавање 15 година од злочина у Сребреници, Зукорлић и пријатељи су дошли у колони од четири велика БМW X5 џипа, који су оличење модерне научне технологије. Преко шофершајбни је крупним словима било исписано „муфтија.“

Попут многих научника, увек је уз себе имао више телохранитеља. Улагао је и у развој образовања – 2002. године је основао Интернационални универзитет у Новом Пазару, где је био први ректор и први декан Факултета за науч… овај, исламске студије.

И док је 2012. Техрани-Фарду представљао своју публикацију „Планирање и рад дистрибуиране производње у дистрибутивним мрежама“ у Међународном журналу нових технологија и напредног инжињеринга, Зукорлић је одлучио да своју пожртвовану борбу за науку и образовање пренесе у политичку арену, тиме што се кандидовао на председничким изборима. Схвативши да Србија, ипак, није попут Ирана, где верски поглавари управљају земљом, одлучио је да промени стратегију.

У години када је Техрани-Фарду промовисао своју најновију публикацију „Оптимизирање архитектуре мрежа дистрибуције енергије“, Зукорлић је поднео оставку на место санџачког муфтије и сам себе прогласио за носиоца листе Бошњачке демократске заједнице Санџака. У жељи да помири разлике између вере и науке, своју листу је назвао „За помирење,“ а као мотив за улазак у политику није навео жељу да својим великим способностима, од опште писмености па надаље, унапреди државу, већ чињеницу да се „тамо доносе одлуке.“

Након превремених парламентарних избора у Србији 2016. године на челу скупштинског Одбора за образовање и науку, технолошки развој и информатичко друштво је Муамер Зукорлић. Парламентарна већина у Србији је препознала да је за државу изузетно важно да на таквој позицији буде неко ко је квалификован и светски признат, те је одабрала правог човека, без обзира што је, према речима једне посланице, у сукобу интереса као власник приватног Универзитета у Новом Пазару.

Других опција за ту функцију једноставно није било, јер ниједан српски научник у земљи и свету, попут, рецимо, тзв. “иконе америчке науке” проф. др Драгослава Шиљка, није дорастао Муамеру Зукорлићу.

За државу која је светској цивилизацији подарила неке од највећих научника, од Николе Тесле до Михајла Пупина, неопходно је да се коначно уважи и научно стваралаштво и истраживачки рад Муамера Зукорлића, као и његов огроман допринос образовању и развоју технологије и информатике, како бисмо коначно доказали Ајнштајнову научну тезу да су „свемир и људска глупост бесконачне – али за ово друго још нисмо сигурни.”

 

 

ИЗВОР: Ekspres.net