Магнетизам Евроазијске уније

  • Иако је настала тек недавно, Евроазијска економска унија се убрзано развија. Она је за само годину и по дана постојања постала центар евроазијских збивања.

 

Споразум о покретању Евроазијске економске уније је потписан 1. јануара 2015. године, а пре две недеље је иста та унија потписала споразум о слободној трговини са Вијетнамом.

Како дани пролазе, све више држава жели да се прикључи овој унији, а у току су преговори са Египтом, Тајландом и Ираном док су Пакистан, Индија, Кина и Сингапур изразили интересовање за учествовање у овом пројекту, извештава “Политруссиа.цом”

Чак је и Израел, упркос добрим односима са САД, изразио интересовање за овај пројекат. Премијер Бењамин Нетанијаху је пре пар дана посетио Москву како би разговарао са Путином управо о овом пројекту.

Након разговора са својим израелским колегом, руски председник Владимир Путин је рекао:

„Сигуран сам да ће креирање зоне слободне трговине између Евроазијске економске уније и Израела побољшати развој пословног односа са Израелом. Након разговора са својим колегама у Астани, закључили смо да би преговори са Израелом могли започети ове године“.

Путин је такође напоменуо да ће израелски пољопривредни произвођачи проширити свој удео на руском тржишту у скоријој будућности. Стручњаци предвиђају могуће повећање трговине између Израела и држава Евроазијске економске уније за 6-8%. Русија ће на овај начин добити шансу да повећа улагања и дође у посед израелске технологије.

Након преговора између Израела и Русије уследили су и разговори са партнерима у Палестини. Руски министар спољних послова, Сергеј Лавров, започео је 8. јуна преговоре са палестинским колегом Ријадом ал Маликијем, који је навео да је Палестина такође заинтересована за пројекат интеграција.

Путин је на то рекао:

„Међу обећавајућим опцијама о којима смо разговарали се нашла и опција успостављања сарадње са Палестином. Наши пријатељи у Палестини су изразили интересовање за наш пројекат и подржаћемо их у томе“.

Жеље за учествовање у пројекту су се појавиле и у склопу Заједнице независних држава (ЦИС), чији су се шефови састали у Бишкеку и предложили сарадњу између ЦИС-а и Евроазијске економске уније како би ојачали економске односе између држава чланица.

Међутим, стручњаци наводе да су у питању само популистичке изјаве и да су та два пројекта интеграције различито оријентисана, те да неће бити никакве користи од њихове сарадње.

ЦИС није једина заједница која се одлучила на преговоре са Евроазијском економском унијом. У мају 2015. године су започели преговори између лидера Русије и Кине о конјугацији Евроазијске економске уније и Економског појаса Пута свиле.

 

 

 

путин

 

 

 

Према Путиновим речима, повезивање ова два пројекта би довело до подизања партнерства на нови ниво и увођења заједничког економског простора на континенту.

Ипак, Евроазијска економска унија не планира да се ограничи само на азијски континент. Унија се у октобру 2015. године повезала са два латиноамеричка партнера и потписала меморандуме са Чилеом и Перуом. У децембру су се чак појавили и планови о сарадњи са Мексиком.

Наравно, прерано је говорити о будућности Евроазијске економске уније пошто је она активна тек 1,5 годину. Ипак, то не значи да ова организација није већ показала колико је јака.

Евроазијска економска унија је један од најуспешнијих пројеката интеграције у постсовјетском простору, а њен главни циљ је да избегне силне порезе при трговини. Тако су државе које су већ чланице уније увеле промене у закону и изједначиле порез на приходе у свим државама уније.

Наравно, стручњаци су уочили мноштво проблема на путу ка интеграцијама. Међу њима је и недостатак ентузијазма појединих учесника, несигурност приоритета, избор између Евроазијске економске уније и Европске уније, доминација политичких интереса у оквиру економских интеграција и неразвијена потражња за улагањима. Ипак, ови фактори не морају бити кључни за интеграције.

Само време ће рећи да ли ће Евроазијска економска унија успети са својим интеграцијама, али се може рећи да за сада има добре предиспозиције.

 

ИЗВОР: Webtribune