МАФИЈА И ЊЕНО ПОРЕКЛО

Исидор Петровић

 

 

„Свет у коме сада живимо… То је гангстерска држава, која ради по принципу гангстерске економије… Можда не можемо све то да зауставимо, али треба бар да знамо куда све то води.“

Мет Таиби

 

 

Шта је у ствари  – мафија?

Одакле уопште потиче реч „мафија“ и шта она означава?

Постоје различите интерпретације, једна од најинтересантнијих је од аутора Јурија Лине (Juri Lina) који речју мафија дефинише скраћеницу коју су користили завереници под пуном контролом Ђузепе Мацинија (Giuseppe Mazzini), познатог италијанског револуционара,  крупног масона и оснивача мафије.

Под моћним покровитељством Бенџамина Дизраелија и Лорда Палмерстона, Мацини је практично оснивач и организатор америчке мреже убица из Палерма још од почетка грађанског рата у САД 1860–1865. Изумитељ доктрине политичког убиства и тајног суђења, Ђузепе Мацини, заједно са генералом Албертом Пајком (Albert Pike), први је заговорник плана формирања Светске владе која ће морати да се остварује кроз три будућа светска рата и управо методама крвавих револуција. Његова је и идеја Сједињених Држава Европе.1

Мафија, према Јурију Лини, јесте управо лозинка коју су користили тадашњи „обојени револуционари“, приликом својих „револуционарних“ дејстава – погрома широм Италије, као и на југу САД. Мафија су иницијали познате лозинке карбонара:  “Mazzini Autorizza Furti, Incendi, Attentati“. У преводу: Ђузепе Мацини одобрава крађу паљења и убиства!

Било како било, општепозната је такође чињеница да је левичар и социјалиста Бенито Мусолини (Benito Mussolini) битно ограничио субверзивно дејство тајних удружења и да је, практично, десетковао мафију на Сицилији као и на југу италијанског полуострва.

Поновни бум и „бољитак“ за мафију (али и за ндрангету, камору и сакру корону униту) долази тек од 1943. године, тј. од „савезничког“ англоамеричког заузимања Сицилије које се одиграло уз свесрдну и одлучујућу помоћ боса из Алкатраза – Чарлса Лакија Лућана, који је још тада био посредник између Америке и дон Калођера Вицинија (Calogero Vizzini), главног преживелог кума на Сицилији.

Основна намера окупатора је било устоличење антикомунистичке, десничарске владе (под контролом мафије) на независној Сицилији, посебно у случају да остатак Италије поново изабере социјалистичку или чак руско-комунистичку владу.

У том случају, ако би се Италијани дрзнули да на слободним изборима гласају за популистичке, народне партије2, одмах би се приступило насилном отцепљењу Сицилије.3 Тако, још 1946. године, креће прва масовна имиграција ка Италији и она се тиче депортације Лакија Лућана са још двестотине најокорелијих италоамеричких мафијаша и убица4 из САД у Италију.

Циљ пројекта Mafia in Italy је једноставан – мафијашким методама терора никако не дозволити да Сицилија (острво геополитички и војно најзначајније за Атлантисте) потпадне под контролу евентуалне народне владе из Рима.

То је истовремено и окосница познатог пројекта Gladio – Stay Behind5: тајним савезом мафије и масонства (ложа Пропаганда Два) спречити и уклонити претњу демократског избора становништва непослушног за англоамеричку плутократију. Тајним уговором Италија бива трајно окупирана и придружена британској зони утицаја.6

Данас, Италија сумира резултате; након две одлучујуће физичке ликвидације – председника Енија Енрика Матеја (Enrico Mattei) као и председника владе Алда Мора (Aldo Moro), Италија се налази под режимом окупације и присуства чак 116 америчких званичних војних база и, истовремено, јесте једна криминална велесила у којој мафија има улогу најмоћнијег играча на политичкој сцени, слично као у Колумбији или Мексику.7

Тако, бивши министар финансија и рада у социјалистичкој влади Бетина Краксија (Bettino Craxi), 88-годишњи Рино Формика (Rino Formica), храбро оптужује данашњу владу Италије са Матеом Ренцијем (Matteo Renzi) на челу да путем чврстог савеза између Ватикана и франкмасонства постојано ради на програму тзв. „демократског препорода“ озлоглашене масонске ложе „Пропаганда Два“ Лића Ђелија (Licio Gelli)8, а све ово са циљем укидања последњих остатака демократије у Италији и увођења отворено фашистичког режима (наравно по мери НАТО гладијатора формата Мајкла Лидина (Michael Ledeen) – русофобног јастреба и заговорника непрекидног рата9).

Него, да резимирамо; након 70 година тзв. ослобођења Италија, за разлику од Колумбије или Мексика, трпи трајну и директну војну окупацију, као Немачка и Јапан. Битан чинилац ове војне окупације је и присуство чак четири изузетно опасне и разгранате криминалне организације: Cosa Nostra са Сицилије, N’drangheta калабријска, Camorra са седиштем у Напољу као и Sacra Corona Unita из Апулије (традиционално збратимљена са црногорским и албанским клановима и фисовима). Све горе поменуте мафије имају разгранату мрежу криминалних активности на југу и на северу Италије и оперишу глобално, нарочито у источној Европи. Чак и историјске везе иду им на руку јер су досељеници из Санџака, познатији као калаброси (свирачи), били и оснивачи Калабрије.

Још горе, упоредо са масовном и неселективном имиграцијом стотина хиљада шиптара, своје позиције је учврстила и неизбежна албанска мафија УЧК – ШИК.10

Такође, треба обавезно поменути снажно присуство курдске мафије, мексичких и колумбијских наркокартела (који снабдевају огромну наркопијацу Скампија у Напуљу, чији се  дневни пазар од продаје дроге процењује на око милијарду евра дневно!), нигеријску мафију, као и кинеске тријаде.

Осим што је вид хибридног рата против човечанства, мафија и сама еволуира у запрепашћујуће хибридне форме: она лако прелази у тајну службу и обратно, најистакнутији мафијаши су истовремено и припадници масонских ложа и viceversa – масони су и они сами мафијаши са двоструком заклетвом. О спрези политичара и предузетника са мафијом написани су томови књига и многи аутори отворено крсте ове форме организованог криминала као мафијомасонство или масонмафија.11 Слична је и испреплетаност дејстава између „левих“ и „десних“ терориста, тајне службе и мафије. Постоје чврсте везе између Ватикана и организованог криминала повезаног са франкмасонством.12

Па како се може онда дрско замерити „братској“ Италији на кумству свом најмлађем и највољенијем чеду – касапској наркотерористичкој творевини заснованој на масовној и дивљој имиграцији из Албаније!?13 Чињеница је да Албанци и Косовари имају статус најповлашћеније нације у Италији, иако њихове форме парадржавности уопште не припадају тзв. европској унији. Биће белаја!

Лепо је давно пророковао Константин Леонтијев – кукавички и искомплексирани народи уступиће своје територије млађим, храбријим, поноснијим придошлицама. Запад и западњаштво ће нестати, преживеће само тајна друштва, заверенички редови, мултинационалне компаније и наравно  –  мафије свих фела.

Позабавимо се најпрљавијем и најгнуснијем, а то је распрострањени и утувљени клише о добром италоамериканцу, о Сопрановима, о пицама и фудбалу, о кумовима и католичкој вери, о бројним породицама, о темпераментним женама Јеврејкама, о изобиљу хране, о луксузним оделима и шампањцу.

Од Рокија до Рамба (1, 2, 3, 4…), све то беше најпрљавија холивудска хајка на Русију и Русе, на „руски“ комунизам и на „руску“ мафију…

Одговарајући на оптужбе за мафију, председник В. В. Путин успео је да запрепасти читаву италијанску нацију, наводећи најноторнију чињеницу, а то је да је мафија италијански изум и да је Италија –  земља-колевка мафије.

Јер најдрскије лицемерје и „пројекција“ Запада јесте управо на пољу стигматизације Руса и словенског  православља (вере словенских очајника по Ави Јустину), којем се парадоксално импутира мафијашки карактер. Постоје стотине и стотине изјава највиших политичких званичника на Западу о мафијашком карактеру руске власти, а да ни не помињемо натовско „невладино“ душебрижништво о угроженим правима тајкуна, хомосексуалаца, скрнавитеља и шпијуна у Русији. Како то ЦИА–Сорош ради, показује нам Сибел Едмондс на примеру Азербејџана – турска мафија одради посао корупције, уцене и врбовања политичког врха земље за рачун НАТО-а, па се за све то оптужи – Русија!

Медијска халабука и пароксистичко, хистерично вриштање има и те како утицаја и на озбиљније геополитичке часописе – тако италијански „Лимес“ у броју посвећеном Косову говори о држави мафија, где се подразумева и тобожња српска мафија! Тиме се образованијем читаоцу сервира и подмеће најподмуклије расистичко изједначавање између повађених очију српске деце и крвавог албанског ножа.

Чак и без изучавања вредних дела К. Леонтијева и Н. Трубецког, потпуно је јасно да истоветни западни „принцип“ вреди и за Чеченију, Авганистан, Беслан, Украјину, колико и за небројене атентате у московским подземним железницама или позориштима.

Па и сама суштина америчке стратешке доктрине, Волфовиц, у ствари је мафијашка пресуда Русији којој се намењује судбина термонуклеарног згаришта. Хоће ли извршилац пресуде бити она иста безглава жена исколачених очију?

Аутори попут Олге Четверикове јасно дефинишу манијакално инсистирање Запада поводом Сребренице и Катинске шуме, чији циљ је кристално јасан и остварује се путем познате мафијашке „поруке“ – метка у поштанској коверти упућеном ходајућем мртвацу. Смртне претње Русији и Србији се никако не исцрпљују уопштеним мафијашким девизама и паролама, отворено се сугерише и то из највиших англоамеричких тинк-тенк института да „пацоликог човечуљка“ треба изнети са „ногама напред“ из кремаљских одаја. Нека и њему (Путину) кончина покојног српског премијера Зорана Ђинђића! Или Столипина. Или Кенедијевих. Може да бира.

„Честитке“ мафијашких терориста су већ отрцаног садржаја – политичка убиства за која експресно оптужити управо будућу мету. Њемцов дође Путину као Иван Стамболић Милошевићу – фолс флег ликвидација која припрема терен за будуће уништење стварне мете и то након сантификације прве жртве а демонизације друге. Овај механизам је сјајно уочио сицилијански аутор Алесандро Латанцио (Alessandro Lattanzio), као што је увидео и синхронизовани напад на руског председника „здесна“ и „слева“. За разлику од њега, Маурицио Блондет (Maurizio Blondet) се иронично чуди зашто полудели Запад уместо издајничке и безначајне не финансира праву опозицију Владимиру Владимировићу…

Да, зашто Сорош не финансира партију Владимира Жириновског? Духовити Блондет је иначе први сковао изразе попут „Alkaida Made in CIA“, „Исламска држава Мосада“… Изгледа да се ствари још од Сицилије 1943, преко Босне, Косова, Ирака, Либије, Сирије – уопште нису нимало промениле.

Стари, прљави трикови „најопасније државе на планети“, које је до танчина описао сурово ликвидирани италијански аутор Стефано Анели, и дан-данас функционишу до савршенства.14

Један од тих старих трикова јесте и производња синтетичког терора у свим сферама људског постојања, која неизбежно води слому државе и уопште цивилизације, а све зарад сулудог циља глобалне планетарне доминације (то је онај познати Full Spectrum Dominance, који је сјајно обрадио Вилијам Енгдал).

Бог ће помоћи ако буде имао коме – како лепо рече патријарх Павле.

 

 

 

1 Види Ј. Lina „Architects of deception“, Стокхолм 2004, као и John Daniel „Scarlet and the Beast“, „Droga s.p.a.“ K. Kalimtgis, D. Goldman, J. Steinberg, Рим 1978; C. W. Heckethorn, „The secret societies of all ages and countries“, Њујорк 1965; D. L. Chandler, „Brothers in blood“, Њујорк 1945. Ове и овакве идеје коштале су Словене стотинак милиона жртава само у прошлом веку.

2 А тада је Partito Comunista Italiano (PCI) то заиста и био – народна странка радника и сељака.

3 Свака аналогија са Јужном Корејом, Јужним Вијетнамом и Косовом је сасвим случајна.

4 И тада, као и данас, дистрибуција хуманитарне помоћи становништву Италије се одвијала под режимом монопола мафије. Током садашње муслиманске инвазије италијанског полуострва координиране од стране британских ратних бродова, римске истражне судије су пресреле разговор између два управо ухапшена    мафијаша, Буција и Карминатија: „На мигрантима се зарађује много више него на трговини дрогом“!

5 Више о томе Данијеле Гансер „Тајне армије НАТО-а“.

6 Види и сјајно истраживање „Il Golpe Inglese“, Cereghino i Fasanella, 2011.

7 Високи судија Тореалта (Torrealta) сведочио је да су у скандалозним преговорима италијанске државе са мафијом учествовали и представници НАТО-а као трећа страна, нека врста гаранта!? Види andreacarancini.blogspot.com.

8 Агента ЦИА и фашисте за кога многи тврде да је присвојио скривено југословенско злато током Другог светског рата.

9 О свему више код Енрике Перукјети „Il lato B di Matteo Renzi“ као и „Il Governo Globale“ Maсroedizioni. Колико је мафија умрежена у ратове пете генерације заједно са терористима и хакерима сведоче нам Вејн Медсен и Алесандро Латанцио на aurorasito.wordpress.com.

10 Нека нам не замере београдски евроинтегратори, али свака подударност са данашњим миграторним таласима у Србији и Италији је сасвим случајна (sic!). Архаична номадска муслиманска маса против остарелог и обезбоженог староседелаштва… Исход – сасвим известан! Лажни Илири се ипак осећају најсигурнији унутар НАТО база широм Европе, види „Albanesi e le politiche americane“, John Kleeves.

11  Проф.Ђузепе Дурсо, Франћескети и други аутори.

12 Обавезно прочитати класично дело „Vaticano S.P.A.“ од Ђанлуиђија Нуција, као и „Vaticano Massone“ Ђакомо Галеаци и Ферућо Пиноти Мacroedizioni. А и „Mysteres et Secrets du B’nai B’rith“, Emmanuel Ratier, Facta, Paris, 1993.

13 Следеће су Македонија и Црња и Гора, затим долазе на ред Грчка и Италија.

14 Види John Kleeves (Stefano Anelli) „Vecchi Trucchi“ Il Cerchio, 1991. Он наводи да је још 1986. северноамеричко тржиште дроге вредело приближно 100-140 милијарди долара. То је тада отприлике био целокупни годишњи војни расход СССР-а. Види и „The politics of heroin in Southeast Asia“ Alfred W. McCoy Harper &Row 1989.

 

 

ИЗВОР: Центар академске речи