ЛЕПОТА И ПОЛИТИКА: Узбуђени електорат

  • Људска лепота има значење и значај и приликом политичких избора, јер људи на основу спољашности процењују њихову унутрашњост
  • Лепота човека (мушкараца и жена) по аутоматизму се преноси на њихову душу и карактер. За кога, дакле, обичан народ мисли да је леп? За свакога ко има симетричне црте, полни диморфизам и младост. Све ово је еволуционо повезано са здрављем и фертилношћу
  • Лепота кандидата, очигледно је, веома се цени не само када су у питању економске већ и политичке одлуке
  • Када ово пренесемо на политичаре (односно оне који због своје спољашности добијају више гласова) истраживања су показала да лепши политичар добија 20 посто више гласова од свог противкандидата
  • Ова појава је веома занимљива, јер пред бираче поставља питање како се одвија политичка игра и како се формирају темељи на основу којих ми бирамо политичке представнике. Довољно је и да ово подручје постане предмет надметања и манипулације, подручје које осваја и политичка реклама

ПИШЕ: Зоран Милошевић

 

 

Николас Бергрен се бави проучавањем лепоте и њеног утицаја на политику у оквиру Института за индустријска истраживања у Стохолму. Истраживање је почело тако што су се заинтересовали за разне конкурсе за мис, односно мистера, који су по правилу награђивали лепоту. Истраживачи су хтели да сазнају да ли ово делује (и) у политици. Одговор је да делује. Лепи политичари добијају више гласова на изборима. Николас Бергрен и његове колеге  су први у свету изучавали везу лепоте и политике. Тестирали су више од 10.000 људи из Шведске, Немачке, САД, Аустралије и других држава који су морали да оцене фотографије финских политичара по критеријуму привлачности и лепоте. Статистичка анализа је јасно показала да високе оцене за лепоту (од стране нефинских људи) садржи везу са резултатима избора у Финској. Наиме, одабрани као лепи, фински политичари су добијали више гласова од осталих кандидата. И ово правило се показало да важи у свим државама и културама. Бити леп/лепа значи бити симетричан, што има емоцинални и еволуциони смисао. Човек са симетричним лицем (и телом) сматра се лепим, док они људи који немају симетричне црте лица сматрају се нелепим, наглашава Торун Линдхолм, професор социјалне психологије Штохолмског универзитета. Биолошка објашњења овог феномена говоре да симетрија представља индикатор добрих, здравих гена, а самим тим погоднијим за репродукцију, т.ј. значе здравију децу. Правилне црте лица привлаче и људе и животиње, што се оцењује као знак да се еволуција правилно развијала и успешно бори са окружујућом средином.

 

                                                                  Аполон и Дафне 

ОДАБРАНИ КАО ЛЕПИ ПОЛИТИЧАРИ ДОБИЈАЈУ ВИШЕ ГЛАСОВА НА ИЗБОРИМА

Несиметричност може бити знак да се има проблема са здрављем. Чак и животиње избегавају јединке које су асиметричне када бирају потенцијалног партнера, што се тумачи да она може бити повезана са болешћу. Лепота свој корен има у историји еволуције човека. Многи истраживачи указују на то да привлачност неких људи сведочи о њиховом здрављу, што омогућава да се изабере одговарајући партнер за рађање здраве и снажне деце.

Ипак, има и оспоравања ове тезе. На пример, аустралијски научници нису пронашли доказе да је лепота еволуциони знак здравих гена. Према овом истраживању лепота је сведочанство доминантности, а не доброг здравља, наводи Расмус Крег Јакобсен за дански портал Videnskab. Лепота је «велики бизнис» и, свиђало се то нама или не, спољашност сваког човека утиче како ће се други односити према нама, почевши од детињства па до пријема на посао.

ЛЕПИ ЉУДИ ИМАЈУ ВЕЋЕ ПЛАТЕ, ВИШЕ ПРИЈАТЕЉА…

Леп човек (мушкарац и жена) имају мноштва предности у животу, само због тога што их други сматрају привлачним. Лепи људи имају веће плате, умањују им казне, имају више пријатеља, више потенцијалних партнера, добијају боље оцене у школи и студијама, бољи посао… И више бирача, ако се баве политиком. Списак предности, овим, није окончан. Може се пре рећи да је бесконачан, наводи Ева Баркеман у анализи урађеној за норвешки портал Forskning.no о лепоти и политици. «Постоји јасна веза између нечије спољашњости и зараде. Лепи људи зарађују више, они који нису лепи – мање», тврди економиста Никлас Бергтрен за исти портал.

Да су горе наведени ставови тачни потврђују и друга истраживања о утицају спољашњости на гласаче. На пример, амерички професори психологије Џудит Лнглојс са Тексашког универзитета у Остину 2000. године је урадила научно истраживање на ову тему. Закључак је да лепота доноси веће зараде и победу на политичким изборима. Овај феномен се објашњава тиме да лепим људима други додељују најбоље квалитете, као што су доброта, интелигенција и таленти. Ова појава назива се хало-ефектом.

Но, овде има значајних детаља. На пример, лепота политичког кандидата се не одражава на његове компетенције. Наиме, људи не тумаче лепоту као индикатор његове компетенеције за неки посао, али, ипак, ефекат лепоте ради и у овим случајевима. Ова појава од стране политиколага се тумачи тиме да обични људи на лепе политичаре гледају као на људе који умеју да делују на друге, а то може бити резултат што се са њима увек лепше понашало и што су сами тиме стекли самопоуздање. Прихватљивије социјалне навике такође могу бити узрок што лепше политичаре бирачи прихватају са већим поверењем и симпатијама када наступају на телевизијама.

“НАГРАДА ЗА ЛЕПОТУ” НА ЛОКЛАНИМ ИЗБОРИМА ВЕЋА И ДО ДВА ПУТА НЕГО НА ДРЖАВНИМ

Оно што је интересантно и левичарима и десничарима је од користи ако су лепи, али ово правило више функционише на локалним него на државним изборима. «Награда за лепоту» на локалним изборима може бити и два пута већа него на државним. Такође се показало да левичари добијају мање гласова на лепоту у односу на десничаре. На пример, током градских избора прошлог пролећа у Норвешкој показало се да лепи левичари на лепоту добијају осам посто гласова, а десничари чак 21 посто.

Истраживања у Норвешкој су показала да су политичари који следе десне политичке вредности у просеку изгледају лепше од левичара. Ово је свакако субјективна оцена јавног мњења, при чему нису знали кога оцењују. Овде се отвара питање зашто су десничари симпатичнији јавном мњењу. Истраживачи немају једозначан одговор да ли је то због вредности које су природније (здравије) или је то повезано са тим да су лепи људи склонији тој врсти идеологије. Једно од тумачења је везано за локални ниво, где су људи по правилу боље обавештени о позицијама сваког кандидата, при чему се избор повезује и са спољашњошћу.

Темом лепоте и њеног утицаја на политичке изборе бавио се и портал znak.com који је у опширној анализи (интересантног наслова «Узбуђени електорат») групе аутора (политиколога Константина Кисељева, Олега Подвинцева и Окасене Рјабове) дао виђење лепоте (са варијацама секса, лажи, избора и приземних инстиката) и њеног утицаја на политичке изборе.

ЛЕПИ ПОЛИТИЧАРИ ОД ИЗБОРА ПРАВЕ ТОК-ШОУ

Аутори истичу да политичке партије свесно кандидују лепотице и лепотане, правећи од политичких избора ток-шоу. За тако нешто су добри кандидати који имају у својој појави еротске конотације или одговарајући бекграунд, што даје гласове не само конкретном кандидату него и партији. Ово је уједно и табу тема (сексуалности у политичкој реклами). Под сексуалношћу у политичкој реклами подразумева се визуелна демонстрација од стране политичара сопственог лепог тела (и лица), али и уношење у информацију и повест и расправу повезану са његовим сексуалним животом.  Сва научна истраживања (без обзира у којој држави су спроведена) показују да после уношења у кампању детаља повезана са лепотом тела и сексом расте рејтинг кандидата, односно партије.

                                   Ева Кајли. Сматра се једном од најлепших жена у политици

 

Какве обрасце политичара намеће политичка кампања која користи лепоту кандидата као адут у политичким изборима? Мушкарац се, по правилу, приказује делимично бруталним, али обавезно са аскетском (политичком) филозофијом и стилом живота. На кандидату се не сме видети ништа феминизирано, млитаво и инфатилно.  Кандидат мора да користи сваку прилику да пред публиком (избегавајући да се појави у кошуљи), већ да буде у каквом пригодном џемперу или ролки, како би се истакла мужевност. Забрањено му је да вози «женске» аутомобиле одређених марки и боја. Обавезно да се слика са децом, јер је «он – одлични произвођач новог живота». У комуникацији са бирачима и новинарима мушки политички кандидати не смеју да се «стискају и сраме». Морају користити кратке, жестоке фразе без ласкања.

“СЛОЖЕНОСТ” ЖЕНСКЕ ЛЕПОТЕ И СЕКСУАЛНОСТИ У ПОЛИТИЦИ

Проблематика женске лепоте и сексуалности у политичкој пропаганди је много тежа и сложенија, неко када је у питању мушкарац. Основна грешка жена у политици је што желе да покажу да су већи мушкарци од самих мушкараца. Жене треба да побеђују на политичким изборима својом женственошћу и шармом. Но, за победу на изборима није довољно трептати дугим трепавицама и показивати лепе груди. Мушкарци, пре свега, морају добити уверење «да се ради о привлачној жени која је способна да решава важне политичке задатке».

       45-годишњег премијера Канаде Џастина Трудоа сматрају најлепшим политичарем у свету

 

Код жена политичарки проблем је што ако нагласе своју лепоту и шарм одбијају женски део гласача. Због тога се саветује «приближавање стандарду мушкараца». Облачење костима и панталона, без много шминке и накита. Управо тако и изгледа већина жена-лидера великих политичких партија. Визуелни акценат на женама политичаркама ставља се на материнство, бригу која се шири на све бираче, чак и када се говори о чисто женским темама.

Лепота и са њом повезана сексуалност политичког кандидата/кандидаткиње током избора (али и у другим приликама) често се користи као политичка провокација која доводи до брзе победе или до скретање пажње са каквог другог проблема. Добар пример је билборд (и плакат) током парламентарних избора 2009. у Немачкој када се Вера Ленгсфелд (кандидат ХДС-а) појавила заједно са Ангелом Меркел. Обе жене имају дубоки деколте, а натпис гласи «Ми можемо видети где је боље», а то боље се демонстрира лепим грудима које откривају деколтеа. Вера Ленгсфелд је остварила циљ. Постала је препознатљива, а њено име се стално изговарало или наводило, јер су медији и интернет блогови отворили дискусију о сексизму, лицемерју и двосмисленостима током изборне кампање.

ИПАК, ПОРНО-ГЛУМИЦЕ НЕ ПРОЛАЗЕ НА ИЗБОРИМА

Но, није се стало ту (на сексизму, лицемерју и двосмисленостима) током избора. Извршена је директна карневализација изборног процеса, а убачен је и порно моменат, без обзира на ризик. Тако је 2010. на америчким изборима порно звезда Сторми Дениелс била кандидат за Сенат државе Луизијане, а против сенатора-републиканца Дејвода Витера. Дениелс је имала подршку познатог порно маганта Ларија Флинта, али ипак није победила, без обзира на спремне провокације за директни «судар» на телевизији (када је требала да изјави да матори сенатор «нема јаја» да се «бори» са њом). Даниелс није била једина порно звезда која се кандидовала на америчким изборима. У Невади се кандидовала Мими Мијаги, а још раније (2003) у Калифорнији порно звезда Мери Елен Кук.

Током 2003. и 2004. забежен је тренд убацивања међу политичке кандидате порно звезда. У Паралмент Чилеа је покушала да уђе локална порно звезда Рејчел, у Европски парламент (као кандидат Чешке) Катарина Бочникова. И Британија је имала своју порно кандидаткињу, затим Бразил, а као кандидат Мађарске за Европски парламент појавила се Ћићолина (Илона Сталер), која је пре тога (1987) изабрана у  италијански парламент (као кандидат левичарске Радикалне партије). Но, у принципу експеримент са порно звездама није донео жељене резултате. Јавност није могла «да прогута» порнографију као препоруку за политику.

                          Порно глимица Ћићолина (Илона Сталер) је бирана у италијански парламент

 

Колико је лепота политичара постала важна, такорећи «бренд» сведоче бројни медији и портали, који доносе листе најлепших и најсексуалнијих политичара света (председници, министри, принчеви и краљеви). Тако је портал «Без табуа» обратио пажњу на лепоту и харизму политичара и краљева из целог света и саставио је топ листу десеторице најпривлачнијих. Преносимо њихово мишљење, без обзира што је изразито западноцентрично и што има (помало) и функцију политичке рекламе.

На првом месту је 45-годишњи премијер Канаде Џастин Трудо (Justin Trudeau). Њега сматрају најлепшим политичарем у свету. Воли спот, бавио се и бави се боксом и има тетоважу (змаја). Друга на листи је жена краља Јордана (Абдалија II), Ранија ал Абдула, која има 46 година и себе доживљава као «стварну арапску жену», при чему има спољашност западне манекенке и даме. Захваљујући лепоти стекла је велику популарност у целом свету. Трећи на листи је председник Француске Емануел Макрон. Бирачи су Макрона описали као младог, амбициозног, лепог, згодног и духовитог. Следи амерички политичар Аарон Шок, републиканац и бивши члан Конгреса САД, представља геј икону ове земље. На петом месту је председница Хрватске Колинда Грабар – Китаровић, коју описују као раскошну плавушу са холивудским лицем и прекрасним телом. Китаровићка је за гласаче истовремено паметна, лепа, сексипилна млада жена, а при томе и успешна. На шестом месту је шведски министар Габриел Викстрем (32 године старости). Када су објављене његове фотографије постао је светска знаменитост. Исторемено га сматрају и најлешим министром у свету. На друштвеним мрежама прате га углавном девојке и жене. На седмом месту је бивши председник Мексика Енрике Пења Њето. Описују га као политичара са спољашњошћу глумца. На осмом месту је ћерка америчког председника Иванка Трамп (има статус «прве ћерке»), коју називају «америчка лепотица». На деветом месту је шведски принц Карл Филип, за кога наводе да може снимати Дизнијеве филмове, при чему би глумио принца-лепотана. Године 2008. од стране часопсиа Forbes укључен је усписак «20 најпожељнијих младожења краљевске крви». На десетом месту је грчки политичар Ева Кајли. Сматра се једном од најлепших жена у политици.

Image result for борис тадић

И на крају и лично искуство аутора. «Манипулација са лепотом политичара» у Србији је некако кренула са бившим српским председником Борисом Тадићем. Познаник аутора овог текста позвао је да му се помогне у одвраћању његове ћерке да свој глас на тадашњим изборима додели Тадићу. Одазвавши се позиву упитао сам девојку (19 година) за кога ће да гласа, а она је без двоумљења одговорила «за Бориса Тадића». На питање зашто, следио је одговор: «Зато што је леп». Тиме је убеђивање завршено. Истовремено, из изборног штаба Бориса Тадића почели су да шаљу писма женама са наводним његовим директним обраћањем.

 

ИЗВОР: Центар академске речи