Крунослав Драгановић

Крунослав Драгановић (1903-1983) је био професор на загребачком Богословском факултету и један од поверљивих људи Алојзија Степинца и Ватикана. Организатор је „Пацовских канала“ којим је у Јужну Америку пребегло на хиљаде усташких и нацистичких злочинаца. За то је узимао новац и злато од усташких бегунаца, па је добио надимак „Златни поп“. У спектакуларно акцији УДБ-е 1967. је ухапшен.

 

ДЕТИЊСТВО И МЛАДОСТ

Рођен је 30. октобра 1903. у селу Матићи крај Орашја у босанској Посавини, од оца Петра и мајке Марије. Имао је два брата: Крешимира и Звонимира и сестру Данцу. Брат Крешимир Драгановић био је за време Другог светског рата радио у амбасади НДХ у Берлину. Брат Звонимир живео је и радио у Загребу, а сестра Даница у Славонском Броду.

Крунослав Драгановић је своје школовање започео у Травнику, где је завршио основну школу и два разреда средње, а затим наставио у Сарајеву. Тамо је и матурирао 1922. године на Реалној гимназији. Тада још није обављао свештенички позив Католичке цркве, али је био активан у омладинским хрватским организацијама.

Године 1922. почео је да студира електротехнику и стројоградњу на Политехничком факултету у Бечу. Да би 1924. је одлучио да постане свештеник, иако је 1925. године положио први државни испит на Политехничком факултету. Те 1925. је био примљен у Католичку богословију у Сарајеву, а 1. јула 1928. се заредио. Наредне 4 године је обављао у Врхбосанској надбискупији разне послове, а истицао се о организовању и покретању нових акција. Поред тога имао је и одлична предавања на тему Католичке цркве и учења.

СВЕШТЕНИЧКИ ПОЗИВ

Католички надбискуп Иван Шарић (члан Усташког покрета) је видео способности младог Крунослава па га је 1932. године послао на више студије у Рим, на Папси оријентални институт да проучава црквене науке. Био је у посети Француској (1933.) и Турској (1934), због своје докторске дисертације („Масовни прелаз католика на ‘православље’ на хрватском језичком подручју за вријеме турске владавине“), коју је 1935. одбранио на немачком језику.

Након одбране доктората вратио се у Сарајево крајем 1935. где је обављао посао католичког вероучитеља у основној и средњој школи (1935-1936), затим секретар католичке надбискупије (1936-1939), а након тога и директор канцеларије католичке Надбискупије у Сарајеву (1939-1940). У децембру 1940. године прелази у Загреб где је постао доцент црквене историје на Теолошком факултету у Загребу, а почетком 1941. почео је држати предавања студентима. 1942. постао је редовни професор.

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ

Крунослав Драгановић је након слома Краљевине Југославије у Априлском рату 1941. послат у Београд да окупи и врати хрватске војнике и официре у Загреб, који су били на служби у источном делу Краљевине Југославије. Он је то успешно обавио и као награду касније добио мисију у Ватикану.

У августу 1943. године одлази у Ватикан где је постављен за представника НДХ. Уз тај позив обављао је дужности у хрватском Црвеном крсту и католичке Надбискупије у Загребу. Тако да је добијао од хрватске НДХ владе и велику новчану помоћ. Након завршетка Другог светског рата, велики део тог новца је остао код Драгановића. Један од битних послова које је Драгановић требао да обави у Ватикану, јесте успостављање сарадње са енглеском и америчком обавештајном службом, што му и успело.

УЛОГА У ПАЦОВСКИМ КАНАЛИМА

Од маја 1945. па до децембра 1948. Крунослав Драгановић је интезивно радио на пребацивању усташких и нацистичких злочинаца у Јужну Америку (Аргентина, Парагвај, Боливија и др.). У то време је био запослен у католичком институту Св. Џеронимо у Риму, где је добио на располагање црквене просторије које нису биле доступне војним и цивилним властима Италије. Заједно са још неколико католичких свештеника пореклом из Југославије (др Доминик Мандић, фра Витомир Налетилић, дон Иван Илијић и др.) обилазио је логоре у Италији и Аустрији, где су проналазили усташке злочинце и давали им лажна документа, а потом бродовима их пребацивали у Јужну Америку, а за то су узимали злато или новац од њих.

Документи разоткривају злочинца

Један претрес америчке обавештајне службе (ЦИА) који је извршен у институту „Св. Џеронимо“ септембра 1947. показао је да је Крунослав Драгановић био умешан у помоћ више од 20.000 усташких и нацистичких злочинаца приликом бежања ван Европе, укључујући и усташког поглавника Анта Павелића, као и Клауса Барбија, познатијег као „кољач из Лиона“.

Касније су извештаји ЦИА утврдили да постоји тајна операција „RATLINE“ (пацовски канали), коју је Крунослав Драганић водио са католичким свештеницима за помагање пребацивања усташких злочинаца из Европе. Све то је рађено под плаштом ватиканске агенције „Национална католичка добротворна организација“ за расељавање лица која нису имала документа, бегунаца од правде, геноцидних злочинаца НДХ. Сви ти злочинци су са собом носили опљачкано злато од својих жртава. Управо то злато је касније омогућавало усташкој емиграцији да финансира терористичке акције у Југославији и против њених дипломата (нпр. Радуча ’72, убиство Владимира Роловића, отимање авиона 1972. и друге).

ПОМАГАЊЕ УСТАШКЕ ЕМИГРАЦИЈЕ

Крунослав Драгановић је радио у Ватикану све до 1964. када је прешао у аустријски градић Пресбаум, крај Беча. Ту је наставио своју сарадњу са усташком емиграцијом. Поред тога писао је и низ научних радова, а највише у вези са дешавањима у Блајбургу маја 1945. године.

 

 

Божидар Спасић говори о „Радучи 72“ Документарац „Пацовски канали“

ХАПШЕЊЕ И ИСЛЕЂИВАЊЕ

У Трсту 10. септембра 1967. године Крунослава Драгановића хапси југословенска служба безбедности УДБ-а, одакле је био пребачен у Београд, а потом у Сарајево. Месецима је касније ишао у зграду сарајевске полиције, где је давао исказ полицијским истражитељима о свом раду ранијих година. У то време је био стално под присмотром УДБ-е, јер су усташки емигранти имали добар мотив да га ликвидирају, бојећи се одавања информација. Његов исказ у полицији је накуцан на 9.000 страница.

То хапшење Крунослава Драгановића из 1967. године је изазвало бројне реакције не само у Европи већ и широм света. Многи су били у дилеми да ли се Драгановић сам предао југословенској УДБ-и, или је УДБ-а заиста успела да се докопа једне од најтраженијих особа.

СМРТ И САХРАНА

Крунослав Драгановић је умро у сарајевској болници Кошево 3. јула 1983. Сахрањен је у уском кругу људи на сарајевском гробљу „Баре“. На сахрани су била присутна само три свештеника и три световна лица.

 

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!

 

 

ИЗВОР: www.ZlociniNadSrbima.com