Континуитет Бакирове антисрпске политике

ПИШЕ: Винко Пандуревић

слика: https://informer.rs/
  • У околностима када Странка демократске акције (СДА) има мали „коалициони капацитет“ и у Федерацији БиХ и на нивоу БиХ, Бакир Изетбеговић посеже за својим старим идејама и акцијама које су непосредно усмерене против српског народа и РС, како би отворио нове проблеме у БиХ и тиме олакшао властиту позицију

И овај пут када је Бакир најавио подношење захтева Уставном суду БиХ да се укине име Републике Српске, он само истрајава на континуитету антисрпске политике или у најмању руку на континуитету политике усмерене против РС. Он сматра „да је досадашњи назив Република Српска интензивно  и ефикасно коришћен у сврху дискриминације два конститутивна народа  – Бошњака и Хрвата“. Бакир такође сматра да је у имену Републике Српска садржана етничка привилегованост једног – српског народа, што је наводно у супротности са Уставом БиХ. Знајући раније Бакирове иницијативе сличне врсте, као и поступање Уставног суда БиХ (УСБиХ) у оваквим ситуацијама, стварна намера Бакирова, није да се промени име РС, него да се укине РС као таква и да се преуреди дејтонска БиХ те да се права Срба у БиХ сведу на меру коју одреде СДА и Бакир.

Много је тога речено и написано како је уређена БиХ; шта Устав БиХ каже у погледу њене структуре и имена Ентитета од којих је сачињена; и каквих је покушаја било у правцу промене уставне структуре БиХ. Подсетићу да сам још у јуну 2017. године, након захтева СДА и Бакира да се укине 09. јануар – Дан РС и након Одлуке УСБиХ да је Закон о празницима РС у супротности са Уставом БиХ, написао и објавио на сајту ФСК, једну анализу под називом Кратак је пут од укидања грба, химне и дана РС  до укидања и саме Републике Српске“ (Овај текст се налази у архиви на сајту „Српски став“). Није се дуго чекало на нову Бакирову иницијативу против РС. Чекало се таман онолико колико је било потребно да се окончају одређене политичке и правне процедуре које се тичу захтева за укидањем 09. јануара као Дана РС.

Чињенице на којима Бакир темељи своју иницијативу за промену имена РС, не налазе своје упориште у Уставу БиХ, нити у Уставу РС и њеним законима, када је реч о конститутивности и равноправности народа у БиХ и РС. Наиме, име Република Српска је уставна категорија, о којој УСБиХ не може расправљати (уставни суд штити Устав, а не учествује у његовој промени). У Чл. 1 Устава тачка 3. Каже се: „Босна и Херцеговина се састоји  од два ентитета: федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске.“ Ако је за Бакира спорна РС, она која је формирана пре рата, а након одузимања основних политичких права српском народу у БиХ, затим одбрањена у рату и као таква „дошла у Дејтон“, онда не сме и не може бити спорна РС потврђена у Дејтону и конституисана као Уставна категорија у Уставу БиХ. За Бакира као да је време стало 1992. године, када је његов „Бабо“ замислио БиХ као унитарну државу Бошњачког народа уређену по одредбама шеријатског права. Он заборавља све догађаје и процесе који су се десили након те године, током рата, након рата, а посебно у постдејтонском периоду.

Пошто Бакир жели да се у имену РС нађу и речи које ће одражавати конститутивност и друга два народа (конститутивност, која је као појам спорна за многе теоретичаре и правнике и која као појам у оригиналу Дејтонског споразума – Анекс IV – Устав БиХ и не постоји,  је уведена интервенцијом Високог представника, и провођењем Одлуке УСБиХ о конститутивности народа у БиХ и њеном потврдом у Уставу РС , али без измене њеног имена, још 2000.године), онда би то име било вероватно од најмање три речи и можда би се звала Република Српска, Хрватска и Бошњачка, или би имала у свом имену само одређену географску одредницу из које би се касније црпила (не)једнакост народа, а пре свих Срба у БиХ.

Да Бошњаци и Хрвати у РС нису угрожени и да нису „грађани четвртог или петог реда“, како то каже Бакир, него су потпуно равноправни са Србима то показују следеће чињенице: Усвајањем Амандмана LXXVI на Устав РС прописано је да ће законодавну власт у РС вршити Народна скупштина РС и Вијеће народа РС; Вијеће народа РС (први сазив Вијећа изабран је 2002.) своју законодавну власт врши у циљу заштите виталних националних интереса конститутивних народа (дакле Срба, Хрвата и Бошњака); Влада РС такође одражава конститутивност народа па се бира 8 министара Срба, 5 министара Бошњака и 3 министра Хрвата; структура других ентитетских тела и органа у РС такође је усклађена са националном структуром становништва у РС. Никада у РС равноправност грађана није довођена у питање. Први Устав РС, РС је дефинисао као државу српског народа и свих грађана који у њој живе (Устав Српске републике БиХ -1992. Основне одредбе чл.1).

Када је реч о броју становника у РС, онда је у вези са именом РС важно истаћи да у РС према попису из 2013. године и објави резултата Завода за статистику РС, у РС живи укупно 1 170 342 становника, од тога као Срби су се изјаснили 979.857  (82%) као Бошњаци 148.477 (12,69) и као Хрвати 26.509 (2,27%). Од укупног броја Срба у БиХ њих 97% живи у РС, а само 3% у Федерацији БиХ. Нећемо казати за РС да је само Српска иако у њој живи наведени број Срба, Бошњака и Муслимана, али свакао она има своје име према оном народу који ју је створио и не може га нико мењати. То име Република Српска не одузима другим народима и грађанима људска и грађанска права гарантована Уставом.

Бакир каже да је БиХ и Бошњачка и Српска и Хрватска, али у политичком и уставно-правном смислу он је претвара у Бошњачку БиХ, јер сматра да Бошњаци немају другу државу као што то имају Срби Србију или Хрвати Хрватску. Бакир чак исказује „великодушност“, када свој захтев за укидањем имена РС, пролонгира за 6 месеци, дајући по њему, довољно времена Милораду Додику и партији СНСД, која је на власти у РС да се „поправе“, како би постали Срби по Бакировој мери.

Образлажући свој захтев за укидањем имена РС, Бакир је поново вратио у фокус уставно-правни положај Срба у Федерацији БиХ, који је у непосредној вези са кретањем броја становника у БиХ и у ентитетима. Почев од 1879. године у БиХ је живело скоро 42,9% Срба, 38,7% Бошњака и 18,1% Хрвата. Срби у БиХ су били релативна већина све до друге половине 20. века. Опадање броја Срба у БиХ је последица низа фактора, али један од важних фактора јесте и непостојање адекватних државних институција којима би на нивоу БиХ управљали Срби. Управо један од разлога заштите српског становништва у БиХ и његових права, заустављање демографског осипања, формирана је и РС. Према последњем попису из 2013. У БиХ живи 49% Бошњака 15,1% Хрвата и 32% Срба. (Видети, Судбина дејтинске БиХ и РС, „Повратак пописаних“ –каква је нова етничка структура РС и БиХ?, Горан Николић, www.nsp.rs).  Од укупног броја Срба у БиХ, као што смо рекли њих свега 3% живи ван РС, тј. у Федерацији, а 97% живи у РС.

Иако су Срби у Федерацији БиХ конститутиван народ, они од те своје конститутивности немају никакве користи. Наиме, Одлука УСБиХ о конститутивности народа у БиХ никада није спроведена у Федерацији БиХ. Срби тамо немају никакав вид институционалне заштите која проистиче по основу конститутивности народа у БиХ, као што то имају Бошњаци и Хрвати у РС. Када новинари Бакира питају зашто није спроведена Одлука УСБиХ о конститутивности Срба у Федерацији БиХ, он каже да то не зна. Такође када га питају зашто се вратио тако мали број Срба у Федерацију БиХ, где их има свега 3%, он такође одговара да не зна. Према томе када би се укинуло име РС, или сама Република као таква, онда би сви Срби у БиХ имали иста права као Срби у Федерацији БиХ.

Реакције на Бакиров захтев да се укине име РС из РС од стране свих државних органа и политичких партија, као и од српских представника у органима БиХ у Сарајеву, биле су врло резолутне, јединствене и показале су непоколебљив став свих српских политичких субјеката да је РС неупитна. Ако је Бакир рачунао на неке пукотине у српским политичким телима и унутар и међу партијама, онда се преварио. Демонстрирано јединство српског политичког корпуса га је принудило да наводно одложи свој захтев на 6 месеци. Рачунао је и на подршку Хрвата у БиХ и хрватских политичких партија, али је и таква врста подршке изостала.

Високи представник у БиХ В. Инцко се такође огласио и осудио Бакирову иницијативу, акцентујући да тако нешто није добро у тренутку када су велики проблеми у вези формирања органа власти на нивоу БиХ. Оваква реакција се може двојако тумачити. Као осуда захтева да се укине име РС, и као погрешан тајминг да се о томе расправља. Иначе велики број Високих представника је радио на укидању РС, не њеног имена, него одузимањем уставних и законских надлежности – развлашћивањем.

Уколико Бакир настави са започетом кампањом укидања имена РС, која би могла прерасти у кампању за променом српског етничког имена, да сви Срби постану Босанци, па би се Република Српска звала Република Босанска. Ово је најбољи пут укидања БиХ, у коју се Бакир заклиње.

ИЗВОР: https://srpskistav.com