КОЛИКО ЈЕ СРБА ОСТАЛО У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ?

Статистички подаци о националном саставу садашњег становништва Босне и Херцеговине, прикупљени на попису 2013. године, још нису објављени.

Стручњаци наводе да тиме жели да се прикрије да Срба више нема у неким местима где их је раније било.

Економиста Мирослав Здравковић је, упоређујући податке добијене пописом 1991. и последњег пописа становништва у БиХ спроведеног 2013, констатовао да нико не живи у 155 босанских насеља у којима је пре рата живео 12.113 Срба, преноси данас лист “Политика”.

“Могуће је да су се у неким насељима у Федерацији, у којима су живели искључиво Срби, доселили нови становници који нису српске националности. Слика ће нам бити јаснија када сазнамо национални састав становништва”, каже Здравковић.

Он као пример наводи општину Гламоч која је пре рата имала око 12.500 становника, од чега 10.000 Срба, а сада на територије те општине, како каже, живи свега 4.000 људи.

“Пред почетак грађанског рата процењено је да су Срби живели на 70 одсто територије БиХ. Поделом БиХ на два ентитета легализовано је етничко чишћење Срба са територије од 10.000 квадратних километара што је једнако површини Косова и Метохије”, наводи Здравковић.

Он истиче да, када томе додамо територију у Хрватској, са које је после операције “Олуја” протерано око 250.000 Срба, “испада да смо изгубили три Косова”.

Сумњу да иза евентуалног скривања података о националном саставу становништва БиХ прикупљених пописом 2013. године стоји намера да се сакрију праве размере етничког чишћења на одређеним просторима, изражава и председник Удружења Срба из БиХ Душко Беловић.

“Чак 750.000 Срба иселило се из БиХ за време и после грађанског рата. Око 200.000 њих се задржало у Србији, док се остатак расуо по целом свету”, каже он.

Беловић указује на чињеницу да су поједини делови Босне апсолутно бесперспективни те да сви беже из њих, без обзира на националност.

“Велики проблем настаје због чињенице да не постоји план повратка Срба на територију Федерације БиХ”, закључује Беловић, напомињући да је ситуацију могуће променити само уз ширу акцију коју би подстицале и финансирале европске институције.

 

 

ИЗВОР: Танјуг