Код Вршца пронађена кућа стара седам хиљада година

  • На винчанском локалитету Кремењак, недалеко од Вршца, археолози су пронашли кућу стару 7.000 година

 

Овогодишња систематска археолошка истраживања на локалитету Кремењак, у близини села Потпорња, недалеко од Вршца, јасно су дефинисала изглед винчанске куће, захваљујући томе што смо у отвореном ископу величине 54 квадратна метра пронашли стамбени објекат

Кремењак

То ће нам омогућити да повежемо покретни материјал са одређеним стамбеним хоризонтима, односно, различитим фазама живота винчанског насеља (5300–4300 година пре нове ере), које ће бити и прецизно датиране.

Ово је за „Политику“ изјавила виши кустос археолог Градског музеја у Вршцу мр Ивана Пантовић, руководилац истраживања на овом локалитету, који је, још давне 1882. године, констатовао Феликс Милекер, тадашњи кустос, да би прва истраживања отпочела седам година касније. Забележено је да је само од 1934. до 1940. године Феликс Милекер са овог налазишта прикупио 10.740 предмета. Највећу пажњу привукла је количина од неколико хиљада комада опсидијана (вулканског стакла), који је и данас највећи налаз те драгоцене сировине на подручју читаве винчанске културе.

„Ново поглавље у истраживањима Кремењака почиње 1947. године, када се предузимају први радови на прокопавању кинете (одводног канала) за будући канал Дунав–Тиса–Дунав. Такође, 1957. године настављена су истраживања на подручју села Потпорањ, када је Покрајински завод за заштиту споменика културе, под руководством Олге Милутиновић, предузео заштитна ископавања непосредно пред изградњу канала ДТД“, наставља мр Ивана Пантовић, руководилац овог истраживања, у коме учествује и мр Драган Јовановић, кустос саветник у истом музеју.

Тек 2011. године покрећу се прва систематска истраживања. Научни циљ је да се утврди тачно распростирање насеља, као и да се савременим методама и различитим анализама установи време његовог трајања и услови и начин живота његових становника пре око 7.000 година. Стручњаци настоје да анализама животињских костију и биљних остатака утврде начин исхране становника овог насеља. Уследиће и анализе пронађеног оруђа од поменутог опсидијана, кремена, костију и глачаног камена.

Ивана Пантовић каже да је реч о једном од најзначајнијих насеља ове културе на читавом подручју, не само због његове величине „већ и због обиља покретних налаза, а нарочито због изузетно велике количине, до сада највеће на подручју винчанске културе, изузетно драгоценог опсидијана, који је из овог насеља дистрибуирано на остала подручја ове културе“.

„Трговина овом драгоценом сировином допринела је да становници живе у благостању, а њеном темељном анализом утврдићемо старост и насеља и предмета. То ће омогућити стварање јасне слике контаката и ширења утицаја на подручју ове културе. Јер, упркос до сада истраженом великом броју винчанских локалитета, мали је број анализа, па тако још увек не знамо тачан настанак ове културе, која је извршила огроман утицај на читаву Европу. Још није одговорено на питање да ли је винчанска култура настала као резултат аутохтоног развоја претходне старчевачке културе, или су мигранти са Блиског истока извршили пресудан утицај“, каже Пантовићева.

Она је нагласила да баш од истраживања Кремењака, једног од најстаријих насеља винчанске културе, треба очекивати допринос разјашњењу те енигме, „тим пре што у најстаријем хоризонту насеља налазимо елементе претходне старчевачке културе (прве културе неолита), периода који је означио револуционарни преокрет у развоју људске цивилизације“.

Додаје и да ће тек после свих анализа и проучавања моћи да се установи колико је трајало насеље Кремењак, а за још опсежнија истраживања овог локалитета вероватно ће бити потребна и сарадња са страним институцијама.

 

ИЗВОР: Б92Политика, Расен