КО СУ АКАРНАНЦИ ИЛИ АРМАНИ?

 

ПИШЕ: Слободан Филиповић

 

Праоци народа насељеног на обали Јонског мора, полуострва јелинског, на северу од залива Коринтског, беху Пелазги Тафији, Телебоји и Курети. Пелашки Лелеги су живели по свој данашњој Јелади. У Левкадских Лелића био је чувени Телебој, са својих 27 синова, од којих је настало племе Телебоји, чувено по својим разбојништвима. Дионисије Халикарнишки сведочи, да су од овог племена касније настали Етоли и Локри.

До Лелића су живели Курићи, близу Олимпа, у Пелазгији. Њима се придружише Галилејци који побегоше из Ј. Галије, од својих насилника Јевреја, претходнице мисирске и остатака војске Серба Макеридовог (јел. Сезострис, Велики). Придошли Галилејци, измешавши се са старинцима Пелазгима, добише име Акарнанци, по називу области Акарнанија. Беху подељени на неколико племена. Сачували су своју независност до пада Јелина под Македонце. Задобивши поново слободу, бранили су се од Етола и Римљана. Кад је Јелада пала, римска власт је у администрацију узимала Акарнанце или Цинцаре.

Српски назив за Цинцаре је Аромуни, у значењу Ромеји, што долази од исквареног цинцарског израза Арман, мн. Армањ, како они сами себе зову. Народно тумачење имена Цинцар је по броју cinc, пет, у цинцарском језику. Неки опет изводе ово народно име од упитне заменице ci, шта, која се у цинцарском језику често чује. У етимологији имена Цинцар интересантни су каламбури: ст. срп. цинцати, бити шкрт, циција или цинцла, окука, кривина > цинцулирати: словеначки cincar, онај ко је у недоумици.

За време Ромејског царства, који погрешно зову Византија, нападали су Акарнанце (Цинцаре) са севера Срибали (јел. Трибали), рода српског из Рашке (јел. Тракије). За овима савладаше их Нормани. Затим потпадају под Србе, све до 1347. године, када их је Јован Катнтакузен-Немањић припојио епирској царевини. У XV веку подложни су Арбанасима. Затим су под Турцима, против којих у XVII веку дижу устанак, заједно са Србима у Москопољу. За себе су тражили само самосталност цркве, коју им Јелини нису дали. Почетком 19. века коначно су се избавили од Турака, храбро се борећи за слободу Јеладе (1814-32.).

 

 

ИЗВОР: Центар академске речи