КО СЛЕДИ ПОЛИТИКУ АМЕРИКЕ – КАЈАЋЕ СЕ, КАО ЕВРОПЉАНИ САДА

Зоран Милошевић

 

 

Очекивало се, али је постојала и потајна нада да ће та чаша жучи мимоићи Европску унију. Мигранти. Реч која изазива шок на Западу Европе. Сва Западна Европа, а посебно Немачка са великим страхом чека стотине хиљада миграната са Блиског истока који су одабрали ову или неку другу државу за своје ново и стално место боравка.

Староседеоци са неверицом чекају сутра. Неверицу подстиче мисао хоће ли Немачка (као метафора било које друге државе – мете миграната) сутра бити њихова или ће нови становници са правом гласа на власт довести неке нове људе, другачије културе и политичке идеологије, другачијег система вредности. Морају ли се због тога староседеоци, који се не сагласе са променама селити. Ако морају, где побећи?

Управо о овим питањима се говори шапатом у државама Уније, јер због дугогодишњег „дресирања“ Европљана „политичком коректношћу“ „тешка“ питања се не постављају јавно. Није (политички) коректно. Зато се шапуће.

Сада су сви коментатори, аналитичари и политиколози на Западу сагласни: ратови у Југославији, Авганистану, Ираку, Либији, Јемену и Сирији били су фатална грешка Запада, пре свега САД, НАТО-а, али и Француске и Велике Британије. Народ каже, „Од кајања горег посла нема!“ Сада се све што мисли главом на Западу Европе каје што су ћутали када су њихове државе учествовале на челу са САД и многоодликованим генералима („великим стратезима“ и „војсковођама“) у нападима на Југославију, Авганистан, Ирак… Јер, мигранти су последица ових нелегитимних и нелегалних ратова, а све је то покренуо Запад, препотентно верујући у своју свеколику надмоћ. Политичари су тражили, а генерали извршавали без поговора. Свако извршење новог злочина – виши чин и веће привилегије. Сада те „мудре“ генералске главе ћуте. Немоћни да било шта ураде. Завукли се у мишје рупе.

Мигранти су раније бежали у муслиманске државе, али сада су променили трасу. Без оружја, различитим превозним средствима, чак и пешке надиру ка Западу Европе. И Европска унија, као и државе које је чине су немоћне. Самохваљена Европа је доносила нове стандарде, законе, стратегије, изводила војне вежбе, усвајала брда папира о безбедности и спољној политици. Узалуд. Колоне миграната нису читале ништа од тога, нити поштују написано.

Запад не може да пуца у ненаоружане људе, при чему, међу путујућом масом има мноштво жена и деце. Медији све прате и извештавају. Све државне војне стратегије падају пред овом „пешадијом“… Оно што плаши Западну Европу јесте што се колонама нових досељеника не види крај. Када се сместе и одморе, свима је јасно, почеће да пишу правила понашања у државама домаћинима. Може бити да исламизују немуслимане, да уводе шеријат за немуслимане… Ко зна!

Свима је сада јасно да не помажу никаве медијске лажи, да је неко други крив за реке миграната, а не сам Запад.

Самопокајање западне интелигенције сада је свеприсутна појава. Ћутали су или подржавали када су медији проглашавали да су Срби зли,  зли талибани, диктатор Садам Хусеин, диктатор Гадафи, диктатор Асад, зли Руси, зли Кинези… Само је Запад у њиховим медијима приказиван као морално исправан и увек у праву. Запад је „штитио“ људска права тако што је понижавао друге: Србе, Русе, муслимане… Но, да није било агресије на СР Југославију, агресије на Авганистан, свргавања Садама Хусеина и Гадафија, да Запад није подржао тзв. Исламску државу у борби против Башара Асада, не би било ни миграција. Закон спојених судова.

Политика Запада била је неумљива и зверска. Сада жање што је посејао.

Одједном су људи у Европској унији „прогледали“ и схватили да су највећи извор конфликата у свету САД! Добро јутро!

Ни једна друга држава на свету није започела толико ратова, напада на мирне и немоћне државе, као САД. При томе Американци су само производили хаос! У Вијетнаму – потпуни колапс. Рат у Југославији мимо одлука Савета безбедности разорио је перспективну државу и посејао мржњу невероватних размера, заједно са осиромашеним уранијумом који и данас убија. Рат у Ираку – потпуни колапс и формирање тзв. Исламске државе. Рат у Либији – тотални колапс, који је отворио пут избеглицама у Западну Европу. Убијен је прогресивни и ауторитативни лидер, при чему је државна секретарка  на ту вест скочила од радости – Ваууу!!!! – рече, Хилари Клинтон, сада кандидат за председника САД.

Ко је, дакле, покретао ратове?

САД уз подршку НАТО-а, Велике Британије, Немачке, Француске, Холандије, Шведске,Турске… Ове државе стварале су хаос, онако у стилу каубоја … Упадну међу „Индијанце“, скалпирају, силују, опљачкају и прогласе их кривим. Тако онда, тако сада! Но, све има крај.

Откривање истине, односно сагледавање политике САД и Запада у њеној стварности није још увек донело храброст да се потражи и гласно каже шта је решење. Само се од Марин Ле Пен, опозиционе француске политичарке, и неких њених колега из Аустрије и Шпаније (свакако евроскептичних политичара, оних неомиљених у Бриселу и Вашингтону) чуо предлог решења – треба се ујединити са Русијом и Ираном по питању Сирије, али и многим другим питањима… Јер многи су народи постојали и пре Европске уније, али да ли ће њу надживети – питање је, посебно ако не нађу решење за долазак миграната. Чињеница је да решења са САД-ом и Бриселом нема…

Тешко време захтева тешке одлуке.

Питање је да ли ће народи западне Европе имати снаге да донесу исправну одлуку и окрену се Русији и Ирану или ће окови намакнути из Вашингтона бити довољно јаки да обуздају жељу за животом и жељу за слободом?

На одговор се мора сачекати, али не дуго! Неће дати мигранти.

 

 

 

ИЗВОР: Центар академске речи