КО ЈЕ НАЈВЕЋИ „СТРАНИ ПЛАЋЕНИК“ у Србији?

 

Када су у понедељак отворена два уместо три поглавља у преговорима Србије о приступању Европској унији, министарка за евроинтеграције Јадранка Јоксимовић куртоазно је сакрила разочарење рекавши у Бриселу да је српска влада можда била преамбициозна, али да “није грех бити амбициозан, напротив”, пише Данас.

У интерној полугодишњој анализи Европске комисије која је објављена почетком месеца указује се да Србија каска у спровођењу акционих планова за реформе по питању поглавља 23 и 24, око којих су преговори започети половином прошле године.

Шта то замера Европска комисија? И даље постоје различите врсте притисака на правосуђе, од тога да државни званичници коментаришу пресуде или ток суђења, до чињенице да именовање председника судова иде споро, као и да не јача улога независних тела Високог савета судства и Државног већа тужилаца.

У погледу медијских слобода, у најновијем извештају који се за поглавља 23 и 24 објављује на пола године, констатују се економски притисци на медије, застрашивање и напади на новинаре од којих велики број остаје непроцесуиран, као и да је направљен мали помак у решавању случајева убистава новинара.

Један од „потпорних стубова“ српског приближавања ЕУ који се ређе помиње јесу – донације. Иако се претходних година могло чути да су оне „пресушиле“, односно да више нису издашне као пре деценију и по рецимо, истина је да славина са Запада никада није заврнута. Под будном лупом Брисела, од Европске уније, али и њених чланица, стижу значајна средства за изградњу ефикаснијег, слободнијег и праведнијег друштва.

Највећи „страни плаћеник“ – држава

Према подацима портала YоурДатаСториес.еу, чији развој финансира баш Европска унија са циљем побољшања приступа подацима од јавног значаја, Србији су кроз донације од 2012. из високоразвијених земаља Запада намењена огромна средства.

То што се уочава значајна несразмера између „алоцираних“ и потрошених средстава има везе и са „кафкијанским“ административним процедурама, али вероватно и са овдашњом инертношћу да се прионе на посао.

У овдашњој политичкој арени давно је скован термин „страни плаћеници“, који се пре свега односио на независне медије, невладине организације и опозиционе странке. Али, истина је следећа: највећи страни плаћеник је – држава Србија јер најзначајнији део донација стиже директно министарствима, као и потчињеним владиним организацијама, органима управе, јавним предузећима.

Ко је други осим државе могао да прими, рецимо, 200 милиона евра за енергетски сектор, или 26,5 милиона за реформу јавне управе, скоро по 20 милиона за трансформацију безбедносних структура и развој руралних средина; по 15 милиона за унапређење социјалне заштите, односно системско смањење незапослености. И тако даље.

Када се узме у обзир како се Србија котира по питању елементарних вредности на којима се заснивају демократска друштва, а томе дода да јој и не иде баш најбоље и поред значајне финансијске подршке, да ли је вест из Брисела изненађење?, закључује Данас.

 

 

ИЗВОР: danas.rs, Србин.инфо