КЛЕВЕТЕ ИЗ ПОДГОРИЦЕ СТИГЛЕ ДО ДУМЕ

Велиша Кадић

 

НАТО-кампања и изјаве њихових пропагандиста све више затежу односе Подгорице и Москве. Марковић: Русија не гледа добронамерно на ширење Алијансе, али нећемо мењати курс

Последња изјава Душка Марковића, потпредседника Владе Црне Горе, у којој је оптужио Русију да је крива за појачану кампању против чланства Црне Горе у НАТО чула се до Москве. Потпредседник Одбора Думе за међународне послове, Леонид Калашњиков, рекао је да НАТО жури да прихвати Црну Гору у чланство, како би “заштитио ту државу од утицаја Србије, чији је била део”, док је заменик Комитета за међународне послове горњег дома Савета Руске Федерације Владимир Џабаров поручио да је могуће да Црна Гора има такозвани комплекс малих држава, “а то је да им припадање крупним организацијама омогућава да се осећају безбедно.”

– Русија не гледа добронамерно на политику проширења НАТО и то се види. То су различити методи и о томе постоје одређене информације код надлежних институција, али то не може Црну Гору зауставити на њеном путу. Немам податке да ли финансира ту антикампању, али из онога што знамо постоји значајна подршка анти-НАТО снагама у Црној Гори, казао је Марковић.

Власт у Подгорици верује да ће позивница за чланство у НАТО стићи у децембру када ће се о томе одлучивати у Кардифу. Међутим, са појединих међународних адреса претходних дана, могле су се чути и поруке да би одлука о упућивању позива Црној Гори могла бити одложена за идућу годину, када је предвиђен самит Алијансе.

Три дана боравка Мила Ђукановића у Сједињеним Америчким Државама прошле године била су довољна да се уздрмају вишевековне чврсте везе Црне Горе и Русије. Уследило је оштро реаговање Москве, у којем се наводи да је Ђукановић у својим иступима допустио непријатељске изјаве на рачун Русије, када није помогло ни појашњење званичне Подгорице, да премијерова посета није била антируски интонирана.

Годину дана касније проблеме са Москвом усложњава и прича око потенцијалних локалитета у Црној Гори који би могле бити “од руке” Северноатлантском војном савезу. Спекулисало се да ће противваздушна одбрана земаља региона које су чланице НАТО бити јединствена, и да ће брдо Врсута изнад Бара бити погодно место за постављање радара за систем заједничке ваздушне одбране, а никшићки аеродром Капино Поље који се увелико проширује на услузи бомбардерима.

– За нас је несхватљиво да нам небо чува неко са ким смо до јуче ратовали, каже за “Новости” професор Радан Николић, председник Удружења бораца ратова од 1990. године.

Додуше, више пута су из Генералштаба војске Црне Горе одбацивали ове наводе, као и министар туризма Бранимир Гвозденовић који се позвао на просторни план у коме се не предвиђа изградња војних база. И док пропагандисти НАТО кампање све више затежу односе између словенске браће, јавно мњење у бројним анкетама не исказује велико расположење за чланство у НАТО. Влада барата са процентима од преко 40 за Северноатлантски савез, а “антинатовци” са 35 одсто.

Геополитика

– Србија и Русија, савезници из Првог светског рата, са данашњег становишта Владе Црне Горе су геополитички непријатељи, а Аустрија, Немачка и Хрватска пријатељи. Остаје питање на које нико од челника Владе није одговорио: у чему су то Аустрија, Немачка и Хрватска манифестовали пријатељство према Црној Гори у прошлости и данас? Који је то чин на коме би владама у Бечу, Берлину и Загребу морали бити благодарни? Таквог чина нема, каже за “Новости” Предраг Вукић, историчар.

 

 

 ИЗВОР: Новости