КАКО СУ ВРАНЦИ ПОСТАЛИ ФРАНЦИ?

У својој Хроници из седмог века Фредегер извештава да је тројански Пријам био први франачки краљ. По овом предању, Тројанци су се после пада Троје одатле
одселили и раздвојили. Један део је одлутао у Македонију, а други део је под
вођством краља Фриге прешао у Азију и најпосле се настанио на обали Дона. Онда
је дошло до поновне деобе, при којој је половина под вођством краља Франека
кренуо према Европи и са Дунава населио Рајну. То пише у Фредегеровој Хроници,
која се изричито „позива још на Вергилија, с намером да увећа углед Франака, да
им додели политичко вођство, у циљу стицања историјске заснованости“ (В.
Блајбер).

 

Фредегерова Хроника

 

 

Порекло Франака, Фредегар је везао за Тројанце а историјски преко Вергилија их
повезао са Римљанима „највећим народом Антике“. Па ово сад звучи врло озбиљно!
Дакле, наша владајућа наука изводи Франке од Париса, узимајући Тројанце за
митске претке. Поред Фредегара, наше заједничко историјско виђење Франака
заснива се на два латинска текста: на историјским књигама Грегора од Тура и на
делу песника Вернанта Фортуната, 530–600 г. (У. Топер). Само, што Фредегарова
Хроника није настала у седмом веку, него много касније: Фредегер и његова два,
три, или четири настављача су тако мрачни, да и они такође могу да важе као
хуманисти 16. века. Обележје по Фредегару сигурно потиче из оног века, када га
Ј. Скалигер први пут 1598 г. помиње (Х. Илиг).

Франачки краљеви су измишљене личности (В. Камајер), а прича о „Францима“
настала је тек у 17. веку, али неки делови те приче су тачни. Франци су Вранци,
одрођено српско племе, које је по сопственом предању од Тројанаца (медских
Брига). Првобитно су се звали Сикамбри (Сугамбри), по имену једног скитског
племена, који су своје српско божанско име добили по аријској кумб’ари, богињи
Нава, одакле им име Сугамбри. Живели су на ушћу Дунава и Панонији, одакле су
дошли на Рајну у петом веку ст. Ере (Турски). У деветом веку једна област
Источне Франачке звала се Slaveland (Вукчевић), а највиша тачка Франачке шуме
се и данас зове Добра!

Тачно је, да су Вранци алијас Франци живели на Дунаву, па су се проширили до
Балтика и Атлантика. Франци (Вранци) су Варјази, каже А.Ф. Вељтман, а ови
Нормани, Северјани, Срби из северне Србије, али не „тојче“ Германи већ Скити и
Теути, део српског народа на Балтику и северној (Балтичкој) Србији. Вранци су
медски Бриги божанског имена, од кога је и именица „брег“, ариј. б’ригу (> нем.
Berge), па су према томе они Бреги, Брегјани, Брежани или Брђани (> нем.
Bergwolk). Од бригијских Вранаца настало је име Франака којима је промењена
етничка припадност, као што су Бриги постали Фриги, Фризи или Фружани, којима дугује назив планина Фрушка Гора, с простора прве светске цивилизације
холоцена.

Бриги, алијас Фриги су најстарији европски народ (Херодот), које су Мисирци
(Египћани) сматрали најстаријим народом на свету. У старом веку су их убрајали
у полубогове људског порекла, који су оличавали духовну моћ. Ови антички Срби
су митолошки народ, једни од стваралаца Р(и)г Веда и народ који је човечанству
даровао ватру, РВ X. 46. У Старом завету се помињу као потомци Зер(б)ета, Зер(б)
етита (Кембел). То су историјски Тројанци или антички Срби, у измишљеној
историји „Фризи“, лат. Frisii, јел. Fryggos, нем. Frugier, Franken.

Како су Вранци добили име? У српском језику, „вранац“ (мн. вранци) је живахан
црни ждребац или коњ, животиња Сунца у српском миту. Отуда је коњ сматран
божанским атрибутом код старих Срба. Тако су Вранци добили име по божанском
атрибуту, од ариј. арван, вран, један од десет коња Месеца, РВ VII, 68. Епски
коњ Месеца зоби се у српском миту, такође, из сребрног леђена Нава:
“У Вукића Бранковића,
Вранац коњиц безбиљег.
На чело му сјајан Месец…
Из копита огањ дава”.

Од српског имена Вранци, развили су немачки полунаучници име Франци, за народ који никада нисмо имали, а који је истовремено добио на поклон 1000 година своје историје. Морали су такође да добију и једног великог вођу. Погађате, то је Карло Велики, тачније речено „Карло Фиктивни“.

За погрешно читање и тумачење српских речи има много примера. У историји
Француске, наводи се планински венац „Silvia Carbonia“, који су псеудонемачки
научници превели као „Угљена шума“. Српска транскрипција „Silviа Carbonia“
значи “Српска шума”, јер ово „Ц“ није латинично „К“, већ српско „С“! У шпанско-
француском говорном подручју је то добро познато. Гранични град између
Француске и Шпаније се још и данас зове Cervera, Cerbera (Србија)! Бројна
насеља у Каталонији с малим одступањима се и данас зову Србија. Дакле, драги
историчари, не „Угљена шума“ већ „Српско горje“, које се од места Србија
протезало до Туина.

Владајућа наука Франке назива „дивљи и храбри“, па галско franc, „слободан“,
стоји у вези „франачког савеза слободних племена“, по коме је њихово име
временом „постало“ синоним за слободу. У данашњој Баварској, у Форхајму где је
Кућа баварске историје, коју су основали фалсификатори историје, одржана је
2004. године велика Земаљска изложба: Франци у Средњем веку, племенити и
слободни. Још једна од многих изложби о Францима (Die Franken, Les francs, 5-8.
век“, Париз, Манхајм, Берлин), која је прошла кроз Европу у високом стилу.
Ево шта о њој пише Уве Топер један истраживач који мисли својом главом, у делу
„Фалсификовање историје“, стр. 68–82: Бестидна је дрскост којом се на изложби
фалсификати представљају као документи … огроман део… приказаних примерака Франачке изложбе је не само погрешно датиран, већ представља грубе
фалсификате… „Неке од врло лепо писаних књига например оне Грегора од Тур-а,
које треба да потичу из 7. века (?) написане су у време хуманизма… Друге су
глупаво дотеране да личе на архаичне или „варварске“, како би се боље уклопиле
у франачко време…Чак изазивају одбојност, kao Lex Ribuaria из деветог века“
(У. Топер).

Вранци, алиас Франци су стари Срби из Медије (Србија), са Фрушке Горе и
Дунавске котлине, дакле, део српског народа који никада није видео Карла
Великог. Као што су Франци измишљени као народ, тако су на истој територији
измислили и Фризе, наравно истог порекла. Владајућа наука нам труби, како су
„Фризи“ германско племе а данас Немци! Они чак знају и како је настало име
Фризи. Не од српског Бриги, Фриги, Фризи (Фружани), већ од „фризуре“, локнасте
фризуре или од локне! Да ли је ово „тумачење“ намерно заглупљивање народа или
фризијска шала? У време (измишљеног) Карла, Европа се звала Србско море и
састојала се од више Србија, а највећа се звала Велесрбија обухватајући целу
Скандинавију, Балтик са свим острвима, српска полуострва (Chersonesus
Cimbrica), Вендланд између Лабе и Висле, источно до Урала, неки кажу до Дона,
јужно од Алпа, према Вељтману од ушћа Рајне до Дона.

Једно време је на овом простору и на територији измишљених Франака и Фриза,
под вођством кнеза Гане, у Велесрбији је владало 170 кнежева (А. Ф. Вељтман).
Неке од њих наводимо: Фродо II је владао у Селандији, Јутландији, Вендландији и
у западном делу Скандинавије; Дејамир је владао у преосталом делу Скандинавије;
Јаробор је владао у Хелсингиjи; Јамтор је владао у Лапландији, Лапији; Даго је
владао у Естији; Струнчић, по Маурсу, кнез Вандала, по Саксу Граматику краљ
полабских Срба, владао је између Рајне и Лабе; Одимир је владао Хелмоградом;
Јаровит је владао од Дунава целим истоком, до Смоленска…

Дакле, у Европи су владале српске династије за време измишљених „Каролинга“ и
пронађених „Отона“, уз измишљене народе Германе, Салијере, Алемане,
Лангобарде… „Франачка“ и „фризијска“ имена, као и „саксонска“ су само српска
из Велесрбије, која се од Алпа простирала до крајњег севера и источно до Урала

(А.Ф. Вељтман).

 
приредио С. Филиповић

 

 

 

ИЗВОР: Центар академске речи