КАКО САЧУВАТИ ПИО ФОНД

Драган Радовић

Драган Радовић

 

 

Пензиони систем у Србији  је у тешком положају, однос пензионера и радника је 1:1, врло неповљан! Међутим, многи греше, тај однос експресно брзо  може стићи до 2:1 у корист радника.  Држава све чини да остане 1:1. ПИО фонд тренутно има дотацију из буџета 36%. Шта значи дотација? Држава сваком месеца дотира Фонд да би било довољно новца за пензије. Како нема довољно буџетских прихода мора да се задужује. Чим се задужује врло брзо ће доћи време да неће бити у могућности да враћа кредите, мораће да продаје своје ресурсе како би сервисирала дугове: на првом месту ЕПС, после све остало.

Одавно сам, још пре пет година избацио образложио математику како ће ПИО фонд бити много пунији, како ће се однос радника и пензионера променити  на боље, како већ чувених 700 хиљада радника са рада на црно увести у легалне токове. Недавно сам објавио текст  („Смањење оптерећење зарада за 20% – могуће или немогуће“ – Корени) у коме детаљно образлажем како да се оптерећење зарада снизи за трећину. Математички доказујем да ће смањењем оптерећења, превођењем свих радника са рада на црно у легалан рад,  буџетски приходи  (ПИО, Здравство, Незапосленост, Порез на зараде) бити већи за 30%!!!   Невероватно је да већина стручњака, експерата (иако многи никада нису били у материји пореских прихода) тврди да свако смањење оптерећења зарада за собом повлачи повећање других пореза (на имовину, ПДВ), потпуно погрешни закључци који у потпуности занемарују чињенице образложене у већ наведеном тексту.

На скупштинском заседању, расправи о буџету за 2017.г,  министар Вујовић је изговорио један страшан податак: „750 хиљада радника прима миниману зараду.  Процена је да 250 хиљада чињенично прима најнижу зараду, остали добијају разлику у готовини и без плаћених доприноса.“

Радници о којима прича министар запослени су у приватном сектору. Минимална зарада је око 22 хиљаде динара. Министарство финансија за септембар месец објавило је просечну нето зараду на нивоу Републике у висини од 50 хиљада динара. Ако знамо да на платном списку државе има око 750 хиљада радника (јавна служба  500 хиљ.радника, јавна предузећа 250 хиљада радника), да би просек био 50 хиљада у септембру, радници у ванпривреди морају остварити просечну нето зараду 78 хиљада дин. Ако се просечна плата из септембра оствари током целе 2017.г, када се изврши обрачун доприноса на зараде  за свих 1,7 милиона радника, ПИО фонд ће се пунити  из бруто плата  радника запослених у  државниој служби укупно 69%, свега 31% из реалног сектора!!!

То је катастрофа, реална предвиђања су да за две године ПИО фонд неће постојати.

НАПОМЕНА: превођењем  свих радника са црног рада у легалан рад гарантује  стабилно пуњење ПИО фонда, достојанствен рад радника, сви ће бити пријављени, „сутра“ ће сви чекати пуну пензију, до сада створене рупе у стажу се не могу  надокнадити.

Још једна заблуда годинама опстаје: „одувек“ се говорило да за једног пензионера мора да ради четири радника! Да ли је то тачно, показаће следећи пример:

Просечна нето плата у 2017.г. ће бити 50 хиљ.дин, 70 хиљада бруто, је реална процена. Допринос ПИО је 26%, што значи да ће за годину дана наплата у Фонду бити 371,28  млрд. дин. (1,7 мил.радника. * бруто.зар.радник 70.000,00 дин.* 26% допринос ПИО * 12 мес).

Потребни приходи за 1,7 мил.пензионера, са просечном пензијом од 24 хиљ.динара износе 490 млрд.дин.

Као што се види из претходних обрачуна, приход достиже  371 млрд.дин, потребна средства за исплату пензије су 490 млрд.дин, што говори да  1,31 радник треба да ради за једног пензионера, или треба још запослити 527 хиљада нових  радника (део од 700 хиљада радника са рада на црно) са просечном нето зарадом од 50 хиљ.дин. Такође је потребно додатно израчунати на годишњем нивоу све трошкове запослених радника у ПИО фонду, превођењем преосталих 173 хиљ. радника са рада на црно (700 хиљ.-527 хиљ.) вероватно би било сасвим довољно средстава и за трошкове функционисања Фонда.

Све претходно написано је једини начин опстанка ПИО фонда, у супротном банкрот је неизбежан.

 

 

 

 

 

ИЗВОР: Центар академске речи