Како препознати анђела?

 

Свето писмо биљежи чуда која чине анђели. У Јеванђељу по Луки, у вријеме Христовог рођења, када се појавила звијезда репатица и цијело небо обасјала божанском свјетлошћу, а преплашени чобани нијесу знали шта да раде, појавио се анђео и рекао им: „Не бојте се, родио се Син Божији!”

Анђели су, као и човјек, створени по лику Божијем, али за разлику од човјека који је створен из праха, они су створени од мисли Божије. Иако имају спољашњи изглед, ми их не видимо, због њихове природе која је само духовна, те не робују законима материје, већ њима владају.

Анђела има на хиљаде (у многим културама се вјерује да сваки човјек има свог анђела чувара), а архангела има седам, исто колико и небеса. Међу њима, први међу једнакима је Михаило, врховни војсковођа небеске војске.

Вјеровање у анђеле било је извор сукобљених мишљења у хришћанској цркви од самог њеног настанка. Ипак, прво савјетовање у Никеји (325. године) прогласило је вјеровање у анђеле дијелом црквене догме. Само 20 година касније, због обожавања анђела, које је у простом народу прерасло у култ, наредно савјетовање га проглашава идолатријом. Седми екуменски сабор, одржан 787. године, прогласио је ограничену догму о архангелима, која је укључивала и њихова имена и дужности.

Свој став и учење о ангелима, Православна црква је формулисала 35. правилом Лаодикијског помјесног сабора, док је у Римокатоличкој цркви спорење око природе и дужности анђела разријешено тек у 19. вијеку, тачније 1870. године, када је прихваћено мишљење Томе Аквинског да су анђели вјечни и да су чиста духовна бића.

У Светом писму се поред добрих појављују и зли анђела, које предводи Сотона (Мк 11,25).

Анђели су створени прије ичега другог, а сами нису ничега створитељи. Анђели су по природи божански духови, другостепене свјетлости, невештаствени пламен огњени, хитропокретни умови. Они су словесни, самовласни (имају слободну вољу да сами одлучују), по благодати Божијој су бесмртни. Разликују се по слави, достојанству и служби.

Анђели су створени вишим од људи (Пс 8, 6) и немају тијела ни тјелесних страсти. Тјелесно нису ограничени, не попримају облик по законима свијета, нису спутани тварју и тварним предметима, нису подложни земаљским законима времена и простора, али јесу просторно и временски ограничени, јер им је потребно кретање и вријеме (иако кратко) да са једног мјеста дођу на друго.

Називају се бестјелесним, јер немају тијело као људи, односно имају танана „ваздушаста“ (етерна) тијела. Називају се невештаственим (нетварним) пошто је њихова природа много истанчанија од грубог човјечјег тијела и сродна је човјечијој души.

Људима се јављају увијек у обличју својих тијела, мада, како говори Јован Дамаскин, не онакви какви јесу, у пуном и застрашујућем блештавилу, већ у људима прилагођеном сјају, а такође могу попримити облик какав Бог зажели од њих, нпр. човјека, облака или огњеног/свјетлоносног стуба.

Они људе заступају код Бога, молећи се за људе и уз људе, те људима доносе Божије дарове. Димитрије Ростовски каже да су „анђели створени по образу и подобију Божијем“ као што је касније створен човјек.

Сем у хришћанству, у анђеле се вјерује и у јудаизму и исламу.

 

 

 

ИЗВОР: Седмица