КАКО ЈЕ ТО МОГУЋЕ?

Даворин Томић

 

Чињеница да Србија, бар у овом тренутку и изузимајући домаћина, има највише квалификованих спортиста за Олимпијске игре у Рио де Жанеиру од свих земаља на планети звучи нестварно и поставља бројна питања, како онима који не познају менталитет просјечног Србина, тако и цијелој нацији.

Јер, како народ и тако мала држава, која се, по економским параметрима, сматра једном од најсиромашнијих у Европи, може изродити толико шампиона и спортских побједника, а истовремено бити биједна и, чини се, вјечно развучена између Истока и Запада? Како просјечном човјеку, рецимо из Аустралије, објаснити да је већина српских златних кошаркашица своје прве спортске кораке направило у очајним школским фискултурним салама и на бетонским игралиштима? Да ли ће нам вјеровати да причамо о дјевојкама које су прексиноћ направиле највећи успјех у историји женске кошарке и шампионкама које ће наредне године играти на Олимпијским играма?

Како било коме објаснити да земља која нема ни квадратни метар властитог мора, већ деценијама ниже антологијске успјехе у ватерополу и да су њени “делфини” поново освојили Свјетску лигу. Како Срби, готово у свим конкуренцијама, имају вансеријске кошаркаше, одбојкаше, веслаче, каратисте, џудисте и рукометаше, чије успјехе тек чекамо? Како тениским стручњацима показати терене, односно старе и запуштене базене, на којима је своју вансеријску каријеру почињао тренутно најбољи тенисер на планети? Како Европи, која, наводно, државу Србију чека раширених руку, дати до знања да су спортисти ове земље Асмир Колашинац, Ивана Шпановић, Амела Терзић, Ивана Максимовић, Андреа Арсовић, Јасна Шекарић, Дамир Микец, Велимир Стјепановић, Чаба Силађи и многи други већ потврдили одлазак у Рио? На који начин, било коме и било гдје, објаснити да Србија има онолико становника колико је у Бразилу тренутно регистрованих фудбалера, а да су млади “орлићи” недавно побиједили своје бразилске вршњаке и заузели свјетски трон? Вјерујете, то ни Срби не знају. Реците им – како?

Да је, рецимо здравствени, или било који други, систем у Србији само једна трећина онога што представљају њени спортисти, земља шампиона дефинитивно би била мало чудо. Овако, она је и даље држава незапослених, у којој се живи испод сваког просјека. Земља пустих обећања и лудих радовања, гдје су разлози за срећу углавном личне и спортске природе. Реците нам, како?

 

ИЗВОР: Прессрс