Како је термин германизација постао синоним за цивилизацију – прилог за проучавања српске-аутохтоне школе

  • Германизација некада, у данашње време американизација се веома лако изједначавају са појмом цивилизација. Какве су историјске околности довеле до тога?

 

Karta Evrope, 1520 godina, u originalu je okrenuta naopako

                 Карта Европе, 1520. година, у оригиналу је окренута наопако

 

Ко смо ми, као народ, како је текла наша историја па чак и историја простора на коме живимо, како сада ствари стоје – одговори на ова питања, без обзира на самоувереност наше „науке“, зависе од странаца и њихових тумачења историје, лингвистике и много других ставки у готово свим друштвеним наукама. Позивање наших стручњака на проверене изворе, коришћење научних метода, које између осталог – наглашавам, почива на провереним изворима, цитирању, итд- врти нас у круг већ много, много година, деценија па могу рећи и векова.

Данашњу причу ћу започети делом описа једног града на Балкану. Намерно, за сада изостављам о ком граду се ради.

Christian Friedrich Hebbel је прилично познат немачки писац је посетио поменути град, за кога, између осталог каже да га подсећа на полуодевеног човека,…., коме слама и перје вире по коси а по прљавим улицама јуре пси и свиње. Даље, у тим својим размишљањима, прилично резигнирано наставља да се згражава над тим народом који мрзи све што је немачко, који се боји германизације а, по његовом мишљењу – само једна организована сеоба може да отклони данашњу беду (тог и тадашњег- допуна је моја) друштва.

 

Германизација (читај и американизација) = цивилизација

 

Ето, то је само један од примера, који се проналазе, када проучавате литературу и документе са немачког говорног подручја.

Прочитај: Препоручујем у вези са темом, какву слику имају Немци о становницима ових подручја, текст Немачка реч кич и презимена на – ић

 

Као што сам напоменула, примера има много. Овај сам одабрала као илустрацију за оне који мисле да Немци, генерално праве неку разлику између народа, држава, који живе на Балкану. Једноставно Балкан је Балкан, Словени су Словени и код већине Германа је то тако (индивидуалне примере нећу за сада разматрати, изузеци потврђују правило, зар не!).

 

 

Evropa 843 godina

                                                      Европа 843. година

 

 

Неколико ставки ћу покушати да нагласим у овом тексту:

 

Drang nach Osten

 

Продор на исток или конкретно освајање истока није термин који настао са националсоцијализмом и Хитлером. Углавном, можете наћи податак да је то немачка политика ширења на исток, која настала у 19. веку. То апсолутно није тачно (погледај – Откуд Немци У Немачкој).

Још од 9. века, доба Карла Великог, германска племена константно теже да се шире према истоку (нека и према југу, то је друга прича). У 12. веку то су тевтонски витезови, који су завладали балтичким приобаљем, створили Прусију, итд. Уосталом, освајање истока, односно проналажење источног пута, ако погледамо ширу слику, довело је и до открића Америке. Има ту много тога за проучавање.

Оно што је сада битно у овом тексту – на истоку су Словени (Срби, како год хоћете).

 

 

Karta iz doba Karla Velikog

                                              Карта из доба Карла Великог

 

 

И нису само Немци ти, који се баве, односно шире такву политику.

 

Скандинавска или норманска школа историје и лингвистике

 

Скадинавска Школа историје и лингвистике, за разлику од бечко-берлинске, своје најеминентније представнике има на територији Данске, Шведске и Норвешке. Најпознатији је дански филолог и историчар Вилхелм Тхомсен а основа теза ове школе да Руси нису никада постојали као словенски народ већ да су настали од германског племена са територије данашње Скандинавије. линк – енциклопедија Британика

Надам се да је ово мала илустрација термина Дранг нацх Остен. Тема свакако није покривена, много тога има да се исприча и да се ради у српској-аутохтоној школи.

 

Балкан у очима Германа

 

Овде ћу навести мали дигресију из личног искуства: један од разлога, због кога сам напустила своје магистарске студије је тај, што ми је заиста било мучно и беспредметно да бескрајно учим напамет библиографске податке и проучавам радове на тему Немачко-југословенских културних веза. Један од примера такве везе сам вам навела на почетку текста. Став писца је толико очигледан и уопште није извађен из контекста, међутим то се проучава, па се ту нађу нека објашњења, везе, биографски подаци и ето нама нове културне везе (а и неког пријатељства). Зашто је то тако? Банално, али веома конкретно – ако желите да наставите истраживање у Немачкој или Аустрији, па да за то још добијете стипендију, сигурно вам неће проћи теза о српском пореклу Германа и сл. Лепо предложите нешто политички коректно за Немце, добијете паре, докторирате, вратите се, направите каријеру професора и онда следећој генерацији испирајте мозак, машући вашим интернационално признатим научним радовима. Уопште нисам претерала, само да напоменем, лично искуство о коме пишем је из 80-их година, нисам упозната са тренутном ситуацијом на германистици а нисам ни оптимиста.

 

 

karta Balkana iz vremena, kada se mislilo da jedan planinski venac ide preko cele oblasti

карта Балкана из времена, када се мислило да један планински венац иде преко целе области

 

 

Откуд тај Појам Балкан? Да одемо за тренутак на други крај света у Аустралију!

Позната је прича о Џејмсу Куку, који је први пут угледао кенгура, па упитао фино Абориџине, која је то животиња? Они наравно појма нису имали шта их човек пита, па су одговорили – кенгуру или не разумемо.

Е па, иста прича важи и за наш Балкан.

У време када су први пустолови, дипломате почели да путују по овим нашим пределима, власт је била у турским рукама, тако да је путовање било сигурно само у њиховој пратњи. А кад су та господа постављала питања у стилу Џемса Кука, добијала су и сличан одговор: Шта је ово, која је ово планина и сл. Одговор обичног турског војника је гласио: балкан – у значењу високе планине, планинског венца (види Абдулах Шкаљић). И ето нама кумова за Хелм или Хем. Онда је ту ступио на сцену Август Цојне и тако до данашњих дана и балканолошких института, примера колико хоћете, како нам други кроје капу.

 

 

Uvođenje termina Balkan - Johann August Zeune

                                 Увођење термина Балкан – Johann August Zeune

 

 

Иначе, само да напоменем, као што се види на илустрацијама, на средњевековним географским картама је целом дужином Балкана или Хема нацртан планински венац, који је готово непремостив (Хипорбореа, шта мислите)

И да открићу Вам сада о ком граду се ради на почетку текста: Хебел није посетио ни Србију ни Босну ни Црну Гору, наведени делови се налазе у Хебеловим писмима из Загреба у то време у Аустроугарској монархији.

 

 

 

ИЗВОР: amarilisonline.com