КАКО ЈЕ ЕВРОПА ПРИПРЕМИЛА ЏИХАД У СВОЈОЈ КУЋИ

Дмитриј ЛЕКУХ

 

Локални „ратници“ одлично познају терен, а прошли су обуку у Ираку, Либији, Сирији
Као што се и очекивало: без обзира на све журно организоване „самите“ и друге „одлучне мере“, Европа упорно не схвата какву је страшну Пандорину кутију отворила, подржавајући „арапско демократско пролеће“, испланирано с оне стране океана.

Истину говорећи, у данашњим континенталним околностима, када на истоку букти Украјина а на југу кључа и избацује нове и нове таласе избеглица неконтролисани афрички хаос, ранију „архитектуру безбедности“ најбоље је одмах заборавити.

Притом, какав год „модел развоја“ сама Европа буде изабрала – „атлантски“ или „континентални“ – процес је, нажалост, већ у пуном замаху. И, у складу с тим, резултат нећемо дуго чекати.

Ништа ту не мора да се измишља: јужне, средоземне границе европског континента већ су фактички незаштићене; очигледну потврду те медицинске чињенице видимо у дневном режиму по ТВ сликама из Италије, која већ одавно води сопствени „списак покојника“.

И то су још – само цветићи.

Афро-арапски хаос у Европу за сада „извози“ искључиво потоке несрећних избеглица. Да, то је такође тешко. Њих треба некако примити, нахранити, оденути. Указати им медицинску и другу хуманитарну помоћ, негде их сместити. У идеалном случају – обезбедити им посао, и то у ситуацији кад управо у јужноевропским земљама недостају радна места, чак и за домаће становништво.

Те таласе раније је обуздавао „проклети диктатор“ Гадафи, који је имао какву-такву, али потпуно „европолику“ државу благостања.

Сада – не.

Али чак и то су још увек ситнице.

Африка и Блиски Исток, који данас извозе само избеглице, већ сутра ће у Европу неминовно почети да извозе џихад: у то не сумња нико, ни један урачунљиви и одговорни експерт и/или политичар.

Само што се о томе сада због нечега не говори.

Баш тако – за то је у принципу већ све практично спремно: и разграната мрежа довољно затворених муслиманских дијаспора, за које се сматрало да их је „у условима тријумфалног мултикултурализма“ крајње „нетолерантно“ европеизирати.

И радикално расположена омладина, одвојена од „старе традиције“, која одбија да прихвати нејасни и прилично лицемерни званични морал „нове историјске домовине“. И „ратници“ спремни за терористичке банде, често становници саме Европе, који одлично „познају терен“ и прошли су обуку у Ираку, Сирији или Либији. И европска „прозрачност граница“, и европске политичке и безбедносне структуре, просто-напросто неприпремљене за решавање задатака сличне врсте.

А онда и најважније – стотине хиљада и милиони гладних и бедних људи, спремних за „велику сеобу“, људи за које је убиство уобичајена животна норма, који довољно особено схватају категорију „социјалне правде“ и који надиру ка Европи захтевајући управо лагодност и добробит.

И – тешко Европи, ако им их не буде дала.
Превео Ж. НИКЧЕВИЋ
ИЗВОР: Однако и standard.rs