Како је цар Душан одбио унијаћење

  • Папа Иночентије VI саставио је писмо Стефану Душану, изражавајући пре свега жељу да га, заједно са његовим народом, што пре види међу верницима Католичке цркве. У ту сврху послао је на српски двор мисију коју је предводио Француз Петар Тома. Папски изасланик примљен је хладно код српског владара, на двору се није осећао нимало пријатно, а папина мисија је пропала

АУТОРИ: академици Сима Ћирковић и Божидар Ферјанчић 

 

На Бадњи дан 24. децембра 1354. године папа Иночентије VI саставио је писмо Стефану Душану, изражавајући пре свега жељу да га, заједно са његовим народом, што пре види међу верницима Католичке цркве.

Народ у Душановој држави, нарочито у неким њеним крајевима, много је пропатио од Турака и стога папа напомиње да је с радошћу примио цареву молбу да га именује за капетана хришћанске војске у рату против неверника. Кад се све буде завршило, Стефан Душан ће, према папиним речима, моћи да срећно и безбрижно живи, утолико срећнији што ће га штитити папска курија и католичка вера.

Затим папа наглашава да је као легате упутио људе врло учене и на гласу са свога познавања светих књига, па њих српски цар треба да лепо прими и саслуша. Мисију у Србији папа Иночентије VI поверио је Французу Петру Томи, епископу градова Пати и Липари на Сицилији, као и Вартоломеју, епископу Трогира, који је касније постао и епископ Котора.

Претпоставља се да је папског легата српски цар примио у Крупиштима на обали Брегалнице, месту у којем је Стефан Душан боравио у пролеће-лето 1355. године. О боравку Петра Томе на двору Стефана Душана, као и о свему што га је тамо снашло, постоји извештај Филипа Мезијера, његовог биографа и можда пратиоца на путу у Србију. Према том извештају, боравак Петра Томе на српском двору није био пријатан.

Већ при описивању првог сусрета са српским царем, Филип Мезијер констатује да је Стефан Душан био крупнији од многих људи свога времена и страшног изгледа. Петру Томи је предочено да је у Србији обичај да онај ко приступа цару треба пре поздрава да целива његову ногу, а уколико тако не поступи, изложиће се великој опасности, чак можда и добијању строге казне. Упркос таквим упозорењима, Петар Тома је стао пред Стефана Душана без уобичајеног целивања његове ноге, које је свакако требало да наликује нормама византијске проскинезе. Српски цар га је, окружен велможама, охоло и хладно примио.

Извесно је да мисија Петра Томе није постигла очекиване резултате. Њен неуспех је, чини се, највише био последица промењених прилика на граници према Угарској, где су нестали разлози због којих је Стефан Душан одлучио да се обрати папи Иночентију VI. Пре свега, престао је рат са угарским краљем, чија се пажња поново окренула борби с Млечанима око градова Далмације. Почетком 1355. године Лајош I је још ратовао против Србије, али је у мају исте године закључено примирје између две суседне државе.

 

ИЗВОР: Вечерње Новости