Како је 15 београдских насеља добило име…

  • Београд је један од најзначајнијих центара на коме су се смењивали разни историјски догађаји. Будући да је стар преко седам миленијума на њему су се одиграли многи ратови, освајања и сукоби. И сами крајеви главног града изведени су из легенди, догађаја или чак и на основу неких упечатљивих личности

Београд

                                        Савска лука и Саборна црква у Београду крајем 19. века

1. Aда Циганлија

Ово речно острво на Сави вештачким путем је претворено у полуострво. Такође, то је име за суседно Савско језеро настало преграђивањем Саве и плаже на језеру.

Место познато по затвору и извршењу смртних казни, претворено је у изузетно популарну вишефункционалну рекреациону зону у Београду, познату по својим плажама и спортским објектима.

Због своје популарности често се у жаргону назива београдским морем, а током лета има преко 100.000 посетилаца током радних дана и до 300.000 посетилаца викендом.

2. Бањица

До Другог светског рата овај део града је важио за мирно пољопривредно село са малим бројем становника, али и са много подземних термо-минералних вода са преко хиљаду извора по којима је Бањица добила име.

Након рата долази до урбанизације и изградње великих стамбених блокова и солитера што је довело до исцрпљивања ових ресурса.

3. Бежанија

Ово је најстарије насеље на територији Новог Београда. Aрхеолошка ископавања доказују да је подручје било насељено још у Неолиту.

Под својим данашњим именом Бежанија је позната од 1512. године када је подручје било насељено са 35 српских породица које су побегле преко реке Саве у Срем после пада средњовековне српске државе. Отуда и назив.

4. Чукарица

Име је добила по Чукаревој механи која се налазила на месту данашње Цркве светог Ђорђа, а била је јако значајна за тадашње становништво – сељаци који су носили робу на пијацу ту су се задржавали, одмарали, понекад и остављали своје запреге.

Механу је држао Стојко Чукара, а на овом месту се налазила и Чукар чесма. Чукар, не Чукур.

5. Дедиње

По једној теорији име потиче од назива “деде”, који се давао старешини текије, муслиманског манастира. Према турском попису из 1560. године једна од београдских текија је управо овде имала своје винограде. Ипак, вероватније је да је порекло српско, са значењем “дедино брдо” због дедињских дворова породице Карађорђевић који су грађени од 1924. до 1936. године. Многи имућни Београђани почели су још тада градњу раскошнијих летњиковаца, а са временом и правих породичних вила баш на овом месту.

6. Карабурма

На старим турским картама подручје је именовано као Кајабурун (“Каyа-бурун”), што на турском значи “стеновити рт”.

7. Коњарник

Овај крај су након Првог светског рата населили Калмици, избеглице Руског грађанског рата.

У Козарчевој улици су крајем двадесетих изградили пагоду која им је служила као будистички храм, а на простору данашњег Коњарника су напасали своје радне коње, по чему и овај крај добија име. Иначе, пагода је срушена током немачке окупације.

14. Земун

Старо келтско насеље, касније римски приморски центар, свој назив је добило по земуницама. То су куће од земље у којима је тадашње становништво ове општине живело. Занимљиво је да су га крсташи пролазећи кроз њега у првом крсташком рату звали зли град.

15. Жарково

Према првој причи на овом простору некада давно живео је змај који је чинио зла по селу. Његова власница била је баба Јула, жена по којој је Јулино брдо добило име.

Једнога дана, овом змају се супротставио витез Жарко и тако спасао село. Место на којем је пала глава змаја добило је име Змајевац, где је пао реп – Репиште, а где је отекла крв Беле Воде.

Друга верзија није тако чаробна, али је реалнија. На овом месту је у 16. веку живео Промићур Жарко, а будући да турски порески чиновници нису знали назив тог имања, називали су га просто “Жарково село”.

 

 

ИЗВОР: beograd.in, Расен