КАД СЕ БОЉЕ РАЗМИСЛИ: Хрвати ненамерно спашавају српске еврофантике од штетних евроатлантских интеграција

Александар Недић

 

 

  • Док сам био млад нисам разумео православне мислиоце који су тврдили да су наши непријатељи у ствари само строги пријатељи и да нам у ствари помажу. Данас, када сам макар у назнакама упознао свет и правила по којим се „креће“ ова мисао ми је потпуно разумљива

 

 

 

Док нас „такозвани“ пријатељи штеде, заваравају и притискају на одложено, избегавајући да одмах примене најболнија и најсуровија средства стари, добри, непријатељи нам одмах све баце у лице.
Зато волим Балкан и балканске народе. Овде нема претераног увијања, сви ти у лице кажу шта мисле и шта ће урадити па макар то било и на властиту штету.

У „Европи“ је већ нешто другачије. Пред јавношћу се куну да је све „транспарентно“ да се игра по јасним правилима, а после се испостави да се ради о банди лопова и лицемера којима ни част ни закон не значе ништа.

Баш због тога треба ослушкивати шта нам поручују балкански суседи који су осетили чари Европске Уније пре него изјаве ЕУ званичника. Представници ЕУ бирократије се заклињу у неповредивост граница, напишу једно у резолуцији 1244 па признају „Косово“, они се придржавају закона па пливају у корупцији, они воле слободно тржиште али да њихове фирме добију повољне услове у приватизацији, они подстичу имигранте а после нама прете увођењем виза….

Са Хрватима смо бар начисто, они ће учинити све што могу да нам спрече улазак у Европску Унију и на томе им хвала. Ми смо са њима били у две државе и мислимо да је већ доста, на обострану корист.

Министру правосуђа Хрватске Миљенићу се отела претња али његова изјава да „Србији мора бити јасно да их то чека (условљавања) и што пре почну за њих је боље. То је једноставно тако и ми одступити нећемо“ је потпуно искрена и у духу хрватске политике.

О уласку Србије у ЕУ неће одлучивати Хрвати. О нашем чланству ће одлучити Немачка (а кад она одлучи то ће аплаузом подржати и Хрватска). Не баш иста, али не много различита од Немачке са којом смо ратовали у оба светска рата и наводно победили. Наследница Немачке која је стрељала Србе по рецепту сто за једног. Помагаће јој Хрватска која се још увек није суочила са истином о Јасеновцу и НДХ. Одлучиваће Мађарска у којој је мирно умро Шандор Кепиро, злочинац из новосадске рације…. Одлучиваће они који нас никада нису волели и никада то неће ни учинити. Свако од њих има мали списак жеља које отворено или прикривено мисли да испостави Србији пре евентуалног уласка у ЕУ.

Мислим да је то поштено и да то треба да ураде. Сад и овде, јер ће само тако грађанима Србије постати јасно у какво се друштво укључујемо и каква је то заједница народа која нас очекује. Слушајући бриселске лицемере можда и стекнемо лажно уверење да смо добродошли, да су Французи можда они стари Французи из дединих прича и да братска подршка Грка може ишта да промени.

Европској бирократији требају путеви, рудници, ваздушни простор, вода и још неке техничке ситнице. Треба им и јефтина и кротка радна снага, најбоље нема и неписмена. Можда и нeшто мало другачија, али им у сваком случају не требају Срби. Срби, православни, слободни, својеглави, поносити, независни.

Њима не требaмо ми који постојимо, њима требају неки други, али уместо да иду и траже их, одлучили су да нас уз помоћ неспособног државног вођства промене. Па кад будемо онакви какви треба да будемо онда ће нас и примити.

Како ствари стоје, Хрвати су нам задња шанса. Не дајте да уђемо у ЕУ, а за узврат кад схватите где сте допали, ми ћемо вама помоћи да из ње изађете. Онако братски, као стари непријатељи.

Аутор је члан Српског либералног савета