ЈЕВРЕЈИ БЕСНИ ЗБОГ “релативизације усташтва”: Бојкотују комеморацију жртвама Јасеновца

Комеморацију поводом 71. годишњице пробоја затвореника из концентрационог логора Јасеновац, представници јеврејске заједнице у Хрватској ће организовати сами.

Координација Јеврејских општина у Хрватској бојкотоваће овогодишњу комеморацију жртвама концентрационог логора Јасеновац због лоше сарадње са Спомен подручјем Јасеновац и у знак протеста због “релативизације и ревитализације усташтва”, објавили данас хрватски медији.

“Координација је донела одлуку о неучешћу на комеморацији жртвама логора Јасеновац коју сваке године организује Јавна установа Спомен подручје (ЈУСП) Јасеновац. Разлог томе је неслагање с политиком нечињења у односу на измене постава музеја, одлагање именовања Савета ЈУСП Јасеновац и дневно политичка догађања везана уз релативизацију и ревитализацију усташтва”, наведено је у одлуци Координације, преноси на порталу ријечки Нови лист.

Одлучено је да ће комеморацију поводом 71. годишњице пробоја затвореника из концентрационог логора Јасеновац организовати сами, у складу са јеврејском традицијом. Координација окупља десет јеврејских општина које делују у Хрватској.

Прошле године на комеморацији у Јасеновцу били су тадашњи премијер Зоран Милановић и председник Сабора Јосип Леко, обојица из Социјалдемократске партије, али не и председница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић. Иако је последњих десетак година било уобичајено да на комеморацијама буду и председници државе, Грабар-Китаровић, која је за председницу изабрана неколико месеци раније као кандидаткиња Хрватске демократске заједнице, у Јасеновац је отишла раније, ненајављено и без пратње медија. Јавност је о томе обавештена тек саопштењем.
Концентрациони логор Јасеновац био је логор смрти и највеће стратиште у Хрватској. Формиран је током Другог светског рата као место затварања, присилног рада и ликвидација првенствено Срба, Јевреја, Рома, али и Хрвата и других у циљу стварања етнички чисте територије квислиншке НДХ. У том логору су од августа 1941. до 22. априла 1945. људи убијани због своје верске, националне или идеолошке припадности. У његовом саставу су били логори у Брочицама, Крапју, Јасеновцу и Старој Градишки.

До сада се знају имена 83.145 жртава. Од тога је 47.627 Срба, 16.173 Рома, 13.116 Јевреја, 4.255 Хрвата и 1.128 Бошњака. Међу страдалима било је више од 20.000 деце

 

 

ИЗВОР: newsweek.rs