Издаја ћирилице у Републици Српској је загазила још дубље од оне у српском правопису

ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

МИНИСТАРСТВО ПРОСВЈЕТЕ И КУЛТУРЕ       

На руке министра Малешевића

Поштовани господине министре,

Обраћамо Вам се јавно за сваки случај, јер Кабинет председника Српске никад није одговорио на наша обраћања, а и све Владе Српске после силаска са политичке сцене Радована Караџића и Момчила Крајишника нису ни примећивале како се руши национално достојанство и самопоуздање српског народа латиничењем Републике Српске, и нису се по питању ћирилице огласиле никада, све до овог Вашег иступања у јавности.

Председница Владе је рекла да ће ћирилица бити главно писмо. Кад има главно писмо, произилази да има и споредно – ова хрватска абецеда. Ми Вас упозоравамо да сте погрешно инструисани од језичких стручњака да се питање коришћења писма може решити само законом без претходног решења законом главног питања : да ли Срби правописном нормом треба да остану у језичком заједништву са Хрватима које су им наметнули комунисти 1954.г. , а које су Хрвати напустили још 1967.г., јер су се увек борили за свој језик, своје писмо и своју државу, или треба да макар данас напусте то несрећно и штетно заједништво тако што ће за своје писмо именовати ћирилицу,као што су Хрвати својим правописом за своје писмо именовали латиницу.

Кад српски језички стручњаци после распада Југославије нису хтели да врате српско име  српском језику уместо од комуниста наметнутог српскохрватског имена, то је учинио српски народ на референдуму за Устав 2006.г., а истовремено је за српски језик везао само ћирилицу.  

У измењеном издању српског правописа из 2010.г. није поштован Устав Србије ,него је и латиница именована српским писмом, уз образложење да је она остатак из српскохрватског језичког заједништва. Тиме су лингвисти оверили катастрофални српски идентитетски пораз , јер су српском народу одредили  да он не може градити своју националну културу и државу без хрватске латинице. И још горе, они су  тиме усмерили Србе на замену свог писма туђим, јер два конкурентска писма  не постоје нигде другде у свету, па не могу опстати ни код Срба. Лажно српско богатство имања два писма је већ свело ћирилицу на једноцифрени постотак, али председница Владе и језички стручњаци које сте ангажовали за спас ћирилице су и даље за два српска писма.

Узрок нестанка ћирилице је увођење у српски језик конкурентног туђег писма хрватске абецеде као симбола југословенства и србохрватства, како би се ћирилици одузео карактер српског националног писма и симбола, односно да би она политичким и државним насиљем у време комунизма била замењена латиницом.

Господине министре, издаја ћирилице у Републици Српској је загазила још дубље од оне у српском правопису, јер се у њеној просвети учи да су у српском језику равноправне ћирилица и латиница ( Др Љубомир И.М; мр Желимир.Ж.Д : „Настава граматике и правописа“, рецензенти унив.професори Др Миле Илић и др Радмило Маројевић ). Она комунистичка равноправност је била у српскохрватском језику, а ова је у српском језику, што је невиђена дрскост и издаја. То је издаја из саме Владе која је дозволила да се тако нешто деси у држави која носи српско име. На тај начин Влада регрутује све нове и нове латиничке јањичаре у Републици Српској.

 Ви кажете да ће израда закона о ћирилици трајати дуго, да би он добио потврду Уставног суда. Не треба да траје дуго јер Уставни суд може да цени само то да ли се поштују права друга два ентитета на свој језик и писмо, а не може се бавити питањем које је српско писмо у српском језику.

Рекосте да се у Србији адекватни предлог закона ради већ две године.То није тачно, јер је он завршен још пре годину дана , али није ишао у скупштинску процедуру зато што је био повољан по ћирилицу, а председник Србије је јавно, у Скупштини, индиректно ставио до знања да она више не може да буде  ћириличка земља. Пре њега то је јавно и директно рекао рецензент неуставног и несрпског правописа академик Иван Клајн. Тако мисле и језички стручњаци које сте ангажовали на спасавању ћирилице. Они су стручњаци у чувању ћирилице у оној мери у којој су је до сада сачували, па им треба дати отказ. Задржите само правнике , а ни они нису потребни да много паметују,него само да следе учење свог учитеља легендарног и генијалног српског професора права и социологије академика Радомира Лукића (докторирао на Сорбони).

Данас у Србији вреба реална опасност да предлог закона који је био припремљен пре годину дана буде измењен толико да нови измењени закон не би био ни у чему бољи од постојећег, који је већ сахранио ћирилицу. Тамо влада оно што је невладино,независно, алтернативно,антисрпско, антируско, космополитско, сорошовско, еуропско, натовско и сл.

Дакле, господине министре, никаква опасност не прети ћирилици у Републици Српској од друга два ентитета, него само од Срба . Ако они изгласају закон који се базира на два српска писма за Србе у њиховом језику , биће то само читање опела српској ћирилици, српском идентитету, српском народу и његовој држави.

На крају Вас питамо следеће: где је била Влада Српске кад није стигла да примети да већ 15 година у правосуђу не постоји ћириличка судска пресуда, ако се таква унапред не затражи? Тако су Срби с апетитом прогутали латинички унитаристички мамац, али им то није било доста, па би да наставе неговање два писма у језику Срба.

Рачунајте с тим да ће овај текст бити умножен у 100.000 примерака и дељен народу.

С поздравом!

У Београду , 14.августа 2018.

За МАТИЦУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ЋИРИЛИЦЕ:  Проф. др Зоран Милошевић

За ЋИРИЛИЦУ  Нови Сад: Проф. Драгољуб Збиљић

За  СРПСКУ АЗБУКУ Београд : Дипл. инж. Немања Видић

 

ИЗВОР: Центар академске речи