ИМПЕРИЈА СЕ КЛИМА: Америка прима шамаре од Кине до Турске

Владимир Филиповић

 

 

 

Сједињене Државе више не воде главну реч у Азији. Кина, Иран, Турска, и наравно Русија… све више јаких земаља отворено или индиректно пркосе светској суперсили, оглушујући се о “савете” из Вашингтона.

Последњи у низу јесте пример Кине. Званични Пекинг игнорисао је пресуду Хашког трибунала о “илегалним радњама у Јужнокинеском мору”, која је донета уз асистенцију Вашингтона.

Кинези као да поручују: “Не можете нам ништа”

 

– Никада нећемо престати са градњом на архипелагу Спратли. Ова острва припадају Кини, а наше операције у том појасу су оправдане, законите и неопходне – рекао је командант кинеске морнарице Ву Шенгли у лице америчком адмиралу Џону Ричардсону, известила је кинеска агенција Ћинхуа.

Ву је упозорио Ричардсона да ће Кина, без обзира на то која држава, институција или појединац буду вршили притисак, наставити са својим плановима.

– Покушај претњи и притиска неким војним солуцијама само ће изазвати контраефекат – јасан је био Ву.

Подсетимо, САД и њихови савезници попут Филипина и Индонезије оптужују Кину за илегално присвајање међународних територијалних вода у Јужнокинеском мору, и изградњу вештачких острва у војне сврхе.

 

Ердоган се зближава са Путином

 

Турска је такође показала зубе Вашингтону. Власти земље која има другу највећу војску у НАТО пакту (после америчке), отворено су оптужиле САД за саучесништво у организовању пуча против Реџепа Ердогана, и на 48 сати блокирале базу Инџирлик, у којој се налазе амерички војници, авијација и нуклеарно оружје. Поред тога, председник Ердоган изглађује ствари са Русијом и Владимиром Путином, и покушава не само да поврати претходне добре односе, већ да их додатно учврсти и побољша, што у Вашингтону сигурно неће дочекати са одобравањем.

 

Учвршћивање односа Израел-Русија-Турска

 

Пре нешто више од месец дана, премијер Израела Бењамин Нетанијаху боравио је у Москви где је разговарао са Владимиром Путином. Двојица лидера били су веома задовољни након састанка, истакавши да ће две земље блиско сарађивати у будућности. Русија и Израел договорили су и чвршћи савез у борби против тероризма. То је био чак трећи састанак Нетанијахуа и Путина у 2016. години.

Нетанијаху се прошле године оштро сукобио са Бараком Обамом, након што је прихватио позив републиканаца да говори у Конгресу и спречи потписивање нуклеарног споразума са Ираном.

Неколико недеља након састанка Путина и Нетанијахуа, Турска и Израел потписали су споразум о поновном приближавању и обнављању дипломатских односа, чиме су ставили тачку на дубоку дипломатску кризу која је трајала шест година. Истог дана, Ердоган је упутио извињење Владимиру Путину због смрти руског пилота, и тако отпочео процес помирења са Москвом.

 

Увек пркосни Иран

 

Иако су САД учествовале у преговорима о укидању санкција Ирану, односи ове две земље и даље су пуне тензија. Иран, као водећа шиитска сила у Азији, и једна од највећих земаља у региону, недавно је јасно заузео став да “никаква сарадња са САД у регионалним питањима не долази у обзир”. То је поручио верски вођа ајатолах Али Хамнеи, и тако јасно ставио до знања да не жели утицај Вашингтона у том делу света.

 

Ко остаје Американцима?

 

Међу утицајним државама у блискоисточном региону Американцима остаје блок Саудијска Арабија-Кувајт-Бахреин, који и даље стоји уз Вашингтон, упркос трзавицама. Ту се најпре мисли на конфликт са Ријадом због објављивања извештаја о 11. септембру, када је богата краљевина запретила да ће повући стотине милијарди долара капитала из САД уколико Стејт департмент објави да Саудијци имају везе са нападом на куле близнакиње. Упозорење је уродило плодом, те су Американци изричито нагласили да Саудијска Арабија није имала везе са најгорим терористичким нападом у историји САД. Поред тога, ове три државе су једне од највећих купаца америчког

 

Нови председник мења политику?

 

У зависности од тога да ли ће на чело САД у новембру доћи Хилари Клинтон или Доналд Трамп, донекле зависи и да ли ће доћи до промене политике Вашингтона према азијском региону. Клинтонова, која је била и државни секретар, вероватно ће заступати чврсту политику “светског полицајца”, и покушати да поврати контролу над регионом. У прилог овој тврдњи иде и осврт на спољну политику САД за време њеног мандата, када је спроведена интервенција у Либији и свргнут Моамер Гадафи.

С друге стране, Доналд Трамп је велика непознаница. Његова критика упућена америчким интервенцијама у свету могла би да значи потпуни заокрет спољне политике САД. Наравно, уколико се домогне Беле куће. Ипак, Трампове оштре изјаве о Кини (између осталих) стављају велики упитник на његову визију спољне политике САД.

 

Војни аналитичар Бојан Димитријевић: Чини се да САД губе контролу

 

– Делује реално да САД губе контролу на Блиском истоку. Нема оне ратоборне реторике и политике од пре 10-15 година, што је необично с обзиром да су управо Американци одговорни за смену неколико режима и спровођење превентивних напада у блискоисточном региону. Чуди нереаговање на Исламску државу, као и на дешавања у унутрашњој политици Турске. Раније су се упуштали у конфликте који нису били од пресудне стратешке важности за њих, а данас избегавају да се укључе у заиста битна питања, која би могла да утичу на будућност читавог Блиског истока, али и Европе. Један од разлога за то могло би да буде пренапрезање америчке војне моћи у Авганистану и Ираку, због чега је Обама повукао трупе са Блиског истока, и обуставио ваздушне нападе у Сирији. Поред тога, на јавно мнење у САД веома је утицао велики број америчких војника који су убијени на Блиском истоку, те су и критике знатно гласније – каже за “Блиц” војни аналитичар и историчар Бојан Димитријевић.

 

 

ИЗВОР: Блиц