Игуман светогорског манастира Дохијара архимандрит Григорије: „Грчка је брод који тоне“

Агенција Agionoros.ru објавила је изводе из актуелног чланка игумана атонског манастира Дохијар, архимандрита Григорија (Зумиса).

 

Славна и знаменита Грчко! Морска хриди, о коју су се вековима разбијали таласи, али је нису могли померити с места… Висока горо, која је показала човечанству како треба живети и мислити. Огњиште, око кога су се сакупљали људи, како би се насладили топлотом. За твојом трпезом су пили вино сви народи.

Одавно је Грчка мета лоповлука. Псеудокултурни народи без предаха краду оно што је изграђено грчком генијалношћу. Њихови музеји и виле натрпани су плодовима труда грчког народа. Где год да се нађеш у Европи „спотичеш се“ о јелинску културу.

Православна хришћанска цивилизација Ромеја наставила је са једнаким умећем и вештином, антички период Грчке. Док су „цивилизовни Европљани“ још увек јели рукама, наши преци су правили иконостасе и живописали свете иконе. Њихови украси и накит изазивали су дивљење, а архитектура је била достојна усхићења.

Тај брод наших отаца се суочио са великим нападима и накривио се. Мржња злих сила, завист и кивност обрушили су се на наш прекрасни једрењак и већ чујемо речи капетана: „Брод само што није потонуо. Сви који умеју да пливају нека скоче у воду и пливају што даље, како не би потонули заједно са њим.“

Али да ли су бродолом изазвали туђини или ми сами? Дозволите ми да вам саопштим да смо за ову катастрофу криви ми, јер смо позвали безбожничке и антихришћанске капетане да кормиларе нашим бродом. Наши преци су опстали са крстом у рукама, и за то се морамо држати ми. Када наша деца пролазе некажњено палећи грчку заставу, под којим ће онда барјаком пловити у будућност грчка лађа. Када се она отисне на пучину, ко ће признати њену националну припадност?

Разбијте ланце којима смо оковани и ускликните: „Потребни су нам Христос и Грчка!“ Грци, покрените свети рат и изгоните сваког ко врши ђаволска дела у нашој рањеној отаџбини. Овако више не може. Будите бодри и на опрезу, јер крај је близу, и то није крај света, већ крај наше Грчке.

 

 

С руског:  Александар Ђокић

 

 

ИЗВОР: Православие.ру, “Борба за веру”