Хрватски научник: Хрвати су измишљена нација

 

Хрватски археолог Домагој Николић изнео је у интервјуу за портал 4Д читав низ чињеница које руше не само хрватске националне митове о ,,хиљадугодишњој цивилизацији“, него и аутентичност хрватске нације као такве. Преносимо кључне делове његовог излагања.

Тај данас толико популаран концепт хрватства је у ствари административно произведен па се на страним политичким школама, конкретно на London School of Economic and Political Science где сам и сам учио, хрватски национализам изучава као пример национализма који на вештачки начин производе државне институције по диктату аристократије, стране, наравно.

Тај увид је, нажалост, тачан. Концепт хрватства је широким народним масама у највећем делу земље био потпуно стран док није био наметнут од хабсбуршке државне администрације, Мађара и Цркве, прво у цивилној Хрватској, затим у Славонији, па онда и у Далмацији што је новији феномен који се заправо захуктао тек након убиства Радића и стално изазивао отпоре, јер је и том приликом Црква показала своју непринципијелност и дволичност. Наиме, Радић је до самог краја свог живота говорио „Краљ и народ“, можда и наивно. Црква га је дигла на ниво свеца и мученика тек након његове смрти, а до тада га је обасипала само презиром и омаловажавањем као алкохоличара, комунисту, србофила, демагога итд. Све је то један каталог катастрофе и хаоса…

Сетимо се само Старчевићевих мемоара „Неколике успомене“ које почињу следећом реченицом: „За Илирства не биаше друго него да будеш Илир или Мађарон. Рећи да си Херват, знаменова да си Мађарон.“

Па не би се ни Славонија звала Славонијом да се народ сматрао Хрватима, нити Далмација Далмацијом, па не би ни постојала ни Тројединица да је постојао неки заједнички хрватски идентитет. Данашње хрватство као вид антисловенства изворни је производ хабсбуршке феудалне олигархије, затим угарске господе и њихових мађарских трабаната, а онда октроисане Цркве и свештенства, те државних службеника намерно регрутованих из редова најнижих друштвених слојева да не кажемо приградских одрпанаца и сеоских гоља који у замену за чисту кошуљу и добар ручак лако поверују у све што им се каже.

Сваки озбиљан и непристрасан истраживач средњег века мора закључити да су Хрвати као и Бугари нека наслага, највероватније хунска, односно угарска (бугарска, хунгарска) која је подстакнута, организована, подржавана и доведена овамо од стране уобичајених сумњиваца. Они су као вазали Рима и Византије у њихово име и за њихов рачун запосели панонске равнице, окупирали и потчинили део простора данашње Хрватске, Босне па и Србије. Наиме, Мађари из истих разлога током средњег века, па и касније, стално гњаве да имају право и на српску круну. Сулудо јесте, али то им је очигледно неко негде обећао.

То да су првобитни Хрвати заправо несловенска наслага закључио је чак и Младен Лорковић у својој књизи „Народ и земља Хрвата“ из 1939. године: „Читава стара хрватска повијест схватљива је само уз претпоставку да су владајући Хрвати били неславенска наслага која је прекрила и организирала славенске масе.“

То је онај исти Лорковић широко запамћен по наводном и неуспелом пучу Лорковић-Вокић у НДХ 1944. године. Дакле, то је чак и усташама било јасно. С Далмацијом источно од Цетине хрватство има мало везе у средњем веку. Западно од Цетине имамо неке приче о далматинској Хрватској као да је уопште ишта постојало под тим именом – то је пука измишљотина.

 

 

ИЗВОР: 4DPortal, Говори Србија