ХРВАТСКА И САД ТАЈНО ПОТПИСАЛИ УГОВОР FATCA

Н. Бабић

 

Шта он значи и коме хрватски грађани одговарају на питања о приватном животу

 

Јучер је хрватска државна телевизија пренијела вијест како посљедњих мјесеци пословне банке од клијената траже додатне особне податке.

Кажу да само поштују законе о борби против тероризма, прања новца и утаје пореза. Ако се клијенти успротиве, неријетко добију и одговор да је могућ раскид уговора с банком. Међутим, у Агенцији за заштиту особних података сматрају да банке крше закон, преноси портал Vijesti.HRT.

Што ћемо рећи о себи и својој обитељи, не овиси увијек само о нама. У Агенцији за заштиту особних података кажу да обрасци у банкама од нас траже податке које не бисмо требали давати. Број мобилног телефона, број телефона на послу, издржаване чланове обитељи…

Банке таквим и сличним питањима те нејасним раздвајањем обавезних од добровољних података, кажу у Агенцији, крше Закон о заштити особних података.

Сматрамо да у овој ситуацији до које је дошло банке нису довољно јасно информирале грађане, односно да су грађани узнемирени управо из тог разлога јер се прикупља пуно већи опсег података од оних који је прописан законом о спречавању прања новца, каже Бранка Бет-Раделић, начелница Агенције за заштиту особних података.

У банкама одговарају да они само слиједе прописане хрватске законе, закључује свој прилог ХРТ, а тијеком прилога се јасно види образац на којем у заглављу стоји скраћеница FATCA (Закон о иноземним рачунима порезних обвезника / Foreign Account Tax Compliance Act).

О чему у то вријеме точно расправљало у нас, тешко се сјетити, али је хрватска влада с америчким State Departmentom потписала билатерални уговор од 50 страница којим се у потпуности одрекла суверенитета над особним подацима клијената банака и то све под горе наведеним изговорима.

Жалосно је да данас, након више од годину дана од објављеног текста на бившем порталу читатељи из Хрватске нису разумјели опасност која им пријети од споразума којег је потписала хрватска влада и да никоме није пало на памет упитати се што ће бити с нашом приватношћу и куда ми то уопће срљамо.

Политичари и новинари у Хрватској се баве усташама и партизанима, Удбом и Перковићима, Ђурековићима и Мустачима, реликтима бивших времена, а FATCA је тако глатко прошла да се сада сви снебивају, а изгледа да Агенција за заштиту особних података и други појма немају на што је хрватска влада, вјеројатно у сјени некаквих повијесних препуцавања, потписала и тако се одрекла посљедњих остатака властитог суверенитета.

Наиме, у контексту чланка о прању новца и нарко-мафији од прије годину дана сам написао како америчка администрација, ЦИА и ДЕА објављују лажни рат прању новца, банкарима, нарко-картелима и тероризму и након наведеног се нитко није запитао што значи FATCA и како ће нам тај закон промијенити животе?

Службеници у хрватским банкама кажу како поштују законе о борби против тероризма, прања новца и утаје пореза. Писати о учинковитости борбе против тероризма би одузело превише времена.

Чини се да је Паоло Барнард био у праву када је у свом есеју написао да само 0,2% становништва зна тко управља нашим животима и информирајући се покушава разумјети свијет око себе, а осталих 99,8% нека се снебивају када их свршен чин дочека на шалтерима, овог пута банке, а други пут тко зна гдје.

Узмимо да су новинарима руке биле везане, јер до ожујка ове године и ратификације нису точно знали о чему се ради, јер, као што стоји на страницама Порезне управе Републике Хрватске, “док споразум не буде потписан, текст споразума не може се јавно објавити, осим чињенице да ће се склопити одређени тип споразума, а то је у овом случају Модел 1 А, што је и наведено у ранијем приопћењу”.

“Министарство финанција Републике Хрватске ће заинтересирану јавност о свакој новости по овом питању извјешћивати на својим Интернет страницама када оне буду доступне”, стоји на крају приопћења од прошле године, али се јасно даје до знања да ће се садржај споразума објавити када га службено ратифицирају и САД и Република Хрватска.

Наиме, наводно је једна од глобалних мисија америчке владе сузбијање производње, кријумчарења и продаје дроге и борба против нарко-картела, или би барем тако требало бити. У свом настојању да постигне што боље резултате у борби против те пошасти, која према подацима Уједињених народа годишње однесе 200 000 живота , не рачунајући оне који су живот изгубили у ратовима паравојних постројби криминалних кланова, осветничким походима мексичких нарко-картела или од посљедица заразних болести које су честе међу овисницима, Wаshinтgоn се одлучио на закон који би, између осталог, требао погодити све оне који судјелују у можда најважнијем дијелу ове криминалне активности, а то је прање новца добивеног од илегалне продаје дроге и тиме се оправдава и попуњавање овог обрасца.

Амерички портал Corporatocracy је упозоравао како 1. српња 2014. у Сједињеним Државама на снагу ступа Закон о иноземним рачунима порезних обвезника (Foreign Account Tax Compliance Act / FATCA), што је потврдила америчка удруга Asset Protection Society, а проводи га америчка владина агенција која се бави прикупљањем пореза и тумачењем порезних закона (ИРС).

Овај посебни закон би наводно требао погодити све оне који се баве прањем новца од трговине дрогом, али и утајом пореза и финанцирањем тероризма, а своје рачуне имају у иноземним банкама.

Аналитичар James Hall тврди “како ријеч о најновијем напору америчке администрације у укидању финанцијске приватности коју јамчи међународни банкарски сустав, који ионако послује у оквиру постојећих закона који предвиђа одузимање имовине и разне врсте казни”.

Овај је закон у цијелости прихватила и Хрватска и 20. ожујка ове године су наше банке отворити врата америчким истражитељима, док Русија, Кина и многе друге земље нису пристале на такву сурадњу и поручиле су Wаshingтоnu „како имају одличне домаће законе у рјешавању тих проблема“. (Agreement between the Government of the United States of America and the Government of the Republic of Croatia to Improve International Tax Compliance and to Implement FATCA: Croatia 3-20-2015)

Познато је да се САД уопће не желе борити против производње и продаје наркотика, што је посебно видљиво у Афганистану, Колумбији, Перуу и другим великим произвођачима опојних дрога, јер дрога даје милијарде долара профита.

“Повијесно гледано, Сједињене Државе су земља у којој су концентрирани највећи конзорцији организираног криминала и америчка влада не жели стварну борбу против трговине дрогом и то искључиво због енормног профита које доноси та илегална активност. Штовише, истина је да Washington суптилно управља цијелим овим послом и само се претвара да се против тога бори. Апсурдно је мислити да дрогу која улази из Мексика у САД контролирају искључиво мексички господари живота и смрти и шефови наркокартела “, рекао је активист и члан организације Vamos Unidos USA, Juan José Gutiérrez.

Гласноговорник сјеверне мексичке државе Chihuаhuа је раније изјавио “како се ДЕА, ЦИА и друге институције надлежне за борбу против трговине дрогом у Мексику уопће не боре против тог зла, него траже да они управљају цијелим послом“.

Аналитичар Јеsús Rамírеz вјерује како војна средства у борби против трговине дрогом намеће Wаshingтоn, који је небројено пута доказао своју неучинковитост, што су у коначници признали и бивши амерички предсједници Јiммy Cаrтеr и Bill Clinтоn.

Но, закон FACTA је прошао и сјећа ли се итко тко га је и гдје потписао и је ли се о њему водила јавна полемика као кукастом крижу на Пољуду или колико је људи посјетило Јасеновац, Кумровец или Blеiburg у свибњу ове године?

 

FATCA – Лажни закон о спречавању прања новца од трговине дрогом, утаје пореза и финанцирања тероризма

 

Дакле, америчка војска, ЦИА и ДЕА, заједно с мексичком војском и полицијом, те с војскама у свим осталим земљама које су им дале дозволу за дјеловање на њиховом територију, нису получили никакав резултат у борби против дроге и сада долази америчко министарство финанција које ће, уз утају пореза и међународни тероризам, тај проблем „ријешити Законом о иноземним рачунима америчких порезних обвезника“ (FATCA), али не само њих.

Аналитичар портала Corporatocracy, James Hall, пише како FATCA није ништа друго него најновији напор америчке владе у укидању финанцијске приватности међународног банкарског сустава и једина му је сврха затварање иноземних банковних рачуна америчких грађана и порезних обвезника, који не морају нужно бити амерички држављани. Одредбе овог закона су прилично упитне у правном смислу. Погледајмо зашто.

Службено се FATCA жели обрачунати с непоштивањем плаћања пореза од стране америчких порезних обвезника с рачунима у иноземству, фокусира на подношење извјешћа америчком Конгресу и министарству финанција, мјеродавна је за провјеру америчких порезних обвезника с иноземним финанцијским рачунима и оff-shоrе имовином, иноземних финанцијских институција и рачуна од стране америчких порезних обвезника или страних правних особа у којима амерички порезни обвезници имају знатан власнички удио.

Циљ закона је извјештавање о иноземним финанцијским средствима, колики је трошак непријављивања или неплаћања порезних обвеза, потом све преузима америчка порезна управа, замрзава и одузима средства са сумњивих рачуна.

FATCA је ступила на снагу 1. српња 2014. и све банке у земљама које су пристале на сурадњу ће бити присиљене рачуне и податке о америчким, али изгледа и другим клијентима прослиједити америчком Министарству финанција, односно Агенцији за наплату пореза (ИРС).

Хрватски образац још треба проучити, али питања на која ће клијенти или правне особе у којима амерички грађани имају удио морати одговорити су слиједећа:

– Јесте ли рођени у САД-у?

– Имате ли или сте икада имали америчку путовницу?

– Имате ли или сте икада имали амерички Зелени картон (Green Card, који потврђује статус сталног боравка)?

– Живите ли или јесте ли икада живјели у САД-у, а ако јесте, наведите све датуме када сте живјели у САД-у?

– Имате ли или јесте ли икада имали физичку адресу у САД-у?

– Имате ли или јесте ли икада у САД-у имали адресу на ваше име?

– Имате ли или јесте ли икада у САД-у имали адресу која се користила вашим именом?

– Имате ли или јесте ли икада имали правног заступника у САД-у?

Ако сте потврдно одговорили да на било које од наведених питања, банке које сурађују с америчким Министарством финанција ће одмах затворити ваш рачун, све податке о финанцијским трансакцијама на провјеру послати америчкој порезној управи, која ће банци натраг послати допис у којем може тражити да се с вашег рачуна одбије 30% од укупног износа и пребаци у владин прорачун.

Откривање стварног власника или твртке која посједује иноземни рачун је предвиђено у чланку закона који је пресудан у „лову на стварног власника“.

“Стварни корисник као питање политике је вишезначно. Овдје је ријеч о нечему пуно већем од прања новца. Закон такођер укључује питање корупције, пријеваре, кршења санкција и утаје пореза, али се сада на глобалној разини нагласак даје на утају пореза”, каже Joshua Simmons, правни савјетник с одвјетничког уреда Global Financial Integrity.

Избјегавање плаћања пореза нема ништа гори учинак за америчке финанције од трговине дрогом. Ипак, сви напори у спречавању прања новца су пропали. Деструктивни напори у борби против прања новца, утаје пореза и финанцирања тероризма показују да закони и прописи који су требали спријечити прање прљавог новца нису имали никаквог учинка.

“Најновији губици у људским животима и новцу су посљедица ратова и нејасног тумачења злочина прања новца. Међутим, сада фанатици у борби против прања новца тврде да је потребан рат да се заустави глобална утаја пореза, трговина дроге и финанцирање тероризма. Потрошено је на стотине милијарди долара и изгубљено тко зна колико живота, а постоје оскудни докази да су се утаја пореза, терористичке активности и моћ нарко-картела смањили због прописа који би требали спријечити прање новца”, коментирајући нови амерички закон пише Cayman Financial Review.

“Заговорници закона FATCA тврде како ће нови захтјеви онемогућити аутоматско прање новца, међутим, ријеч о тоталној бесмислици. Идеја да ће банкстери обуставити и одустати од строја за прање новца је неизведива, јер америчке владине агенције као што су DEA, CBP, ICE, DHS, ATF, а да не спомињемо ФБИ и Средишњу обавјештајну агенцију (ЦИА), тајна средства црпе управо из свог удјела у пословању с нарко-картелима, кријумчарења и продаје дроге“, пише James Hall.

Када би се америчка администрација доиста одлучила озбиљно борити против прања новца, онда би морала ударити на највеће банке, јер су оне те које крше све законе и омогућују несметан доток чистог капитала од криминалних активности.

Прање новца, а не никакав канал, главни је извор прихода Панаме. Зар би нетко доиста требао повјеровати да ће Manuel Noriega икада морати одговарати на питања из упитника Закона о иноземним рачунима и одговорити живи ли и је ли икада живио у Америци, те да наведе датуме и има ли или је тамо икада имао физичку адресу? Вјеројатно неће, јер би тада сви његови банковни рачуни морали бити одузети, једнако као и његовом партнеру Georgu H. Bushu. Особне податке у банкама вјеројатно нитко неће тражити ни од припадника династије Ал-Сауд или неког другог терористичко-криминалног клана. С друге стране хрватским држављнаима остаје да покорно испуњавају упитнике или да своја средства пребаце у банке у Кини, Русији или на Кубу. FATCA остаје инструмент којим ће се присилно моћи одузети средстава обичних грађана који поштују закон, а њиме ће се произвољно служити америчка Агенција за наплату пореза. Да случајно не буде другачије побринут ће се господа окупљена у десничарски Tea Party.

Спрега криминалних кланова, терористичких скупина,  америчке администрације и разних сигурносних агенција, америчких мултинационалних компанија и банака је нешто што сигурно неће омести никакве одредбе с којима се хвале амерички законодавци, но могуће одузимање нова америчких држављана је њихов проблемто.

Али што Хрватска има с тим. Овдје се, побогу, не ради само о чудним питањима о особним подацима и требало би се превести свих 50 страница билатералног уговора између влада Сједињених Америчких Држава и Републике Хрватске о имплементацији закона ФАЦТА, а након што га протумаче правници, Уставни суд или “штојазнамтко”, ако су се прекршили национални закони како би се погодовало интересима Сједињених Држава, све који су судјеловали у његовом усвајању треба оптужити за велеиздају и подривање државног интегритета и суверенитета РХ.

Но, како је довољно погледати списак земаља које су учиниле исто, изгледа да се треба помирити са судбином да нисмо суверена држава, те да су нам од свега остали застава, грб, химна и ногометна репрезентација, а и то је упитно.

 

 

ИЗВОР: altermainstreaminfo.com.hr