ХРВАТИ ЈОШ НИСУ СПРЕМНИ ДА СЕ СУОЧЕ СА ЗЛОЧИНАЧКОМ ПРОШЛОШЋУ

Хрватска ни 22 године након злочина над Србима у војној акцији “Медачки џеп” није спремна да се суочи са тамнијом страном своје недавне прошлости, саопштено је из Документационо-информационог центра “Веритас”.

 

Из “Веритаса” наводе да то показује ослобађање хрватског генерала Рахима Адемија, изрицање минималних казни Мирку Норцу и Велибору Шолаји, одбрана са слободе официра Јосипа Крмпотића и његовог саборца Јосипа Мршића, непроцесуирање адмирала Давора Домазета и многих других учесника у овој акцији.

 

“Хрватска тиме одвраћа прогнане Србе од враћања у пуста и шикаром обрасла села Медачког џепа, код Госпића, а с обзиром на то да је 1. јула 2013. године постала чланица ЕУ, мала је шанса да ће адмирал Домазет бити процесуиран за злочине у овој акцији”, оцјењују из “Веритаса”.

 

У акцији Хрватске војске “Медачки џеп” страдало је 88 Срба, од чега 46 војника, шест милиционера и 36 цивила, од којих 26 старијих од 60 година. Међу жртвама је и 17 жена. Сва три госпићка села Почитељ, Читлук и Дивосело опљачкана су, а затим сравњена са земљом по систему “спржене земље”.

 

У овој акцији рањеника уопште није било, а та чињеница, као и резултати прегледа тијела убијених Срба – разбијене лобање, многобројне прострелне ране из непосредне близине, упућују на закључак да је ријеч о систематском убијању заробљених и рањених.

 

Од укупно 84 пронађена посмртна остатка, седам је остало неидентификовано, док се још трага за четворицом.

 

Тијела убијених Срба, која су пронађена, била су масакрирана, поједини су били одсјечени или су запаљена за живота. Нека од тијела су бачена у септичку јаму у некад српском дијелу Госпића.

 

Хашки трибунал је предмет против Адемија и Норца 2005. године пребацио у надлежност хрватског правосуђа, гдје их је домаћа оптужница теретила за убиство 28 цивила и пет војника, те за уништавање 300 различитих објеката, комплетно убијање стоке и тровање бунара.

 

Иако су се у току главног претреса, који је трајао од јуна 2007. до маја 2008. године, чуле приче које по начину извршења злочина превазилазе и машту најизопаченијих умова и приказани шокантни снимци измасакрираних лешева, Жупанијски суд у Загребу оптуженог Адемија, вршиоца дужности комаданта Зборног подручја Госпић, ослобађа свих оптужби.

 

Оптуженог Норца, команданта операције “Џеп `93”, проглашава кривим за неспречавање, а тиме и за подржавање и охрабривање убистава цивила, пљачкање имовине, те убијање и мучење ратних заробљеника и осуђује га на јединствену казну затвора од седам година, коју му је Врховни суд пресудом од 19. новембра 2009. године смањио на шест година.

 

Иако је претресно вијеће утврдило да је адмирал Давор Домазет, као изасланик начелника Главног штаба Хрватске војске, био главнокомандујући у акцији “Медачки џеп”, због чега је Адеми и ослобођен, надлежно тужилаштво против њега још није отворило ни истрагу.

 

Командант извиђачке чете Девете гардијске бригаде Хрватске војске Јосип Крмпотић, оптужен да је дозволио подређенима да убију четворицу неидентификованих заробљених српских војника и да је наредио да се пале и руше српске куће, пуштен је да се брани са слободе.

 

Припадник исте јединице Велибор Шолаја у мају ове године у поновљеном поступку неправоснажно је осуђен на пет година затвора, јер је заједно са саборцем Јосипом Мршићем убио “непознату жену, коју су гардисти извукли из куће током војне операције око мјеста Лички Читлук”.

 

Шолаја је, како је образложено, осуђен на законски минимум, због “раније неосуђиваности, учешћа у рату, одликовања и протока времена”.

 

Његов саборац Јосип Мршић признао је да је први испалио метак из пиштоља у старицу, након што га је погледала “изразом тешке мржње”, а затим је у њу и Шолаја испалио “кратки рафал или два-три појединачна хица из аутомата”, што су потврдила и двојица њихових сабораца.

 

Поступак против Крмпотића је још у фази главног претреса, а против Мршића у фази оптужења и обојица се бране са слободе.

 

Хрватска војска је 9. септембра 1993. године изненада извршила агресију на српска подвелебитска села Дивосело, Читлук и Почитељ, која су била под заштитом УН.

 

Хрватска војска је пљачкала, палила, рушила куће, убијала и масакрирала цивиле, војнике и милиционере, а трагедија се одвијала пре очима Унпрофора.

 

 

 

ИЗВОР: Срна