Хоће ли Запад покушати да Балкан искористи за изазивање и трећег светског рата?

ШИПТАРЕ ПУШТАЈУ СА ЛАНЦА РАДИ ‘ВЕЛИКЕ АЛБАНИЈЕ’, МАКЕДОНИЈУ ВОДЕ ПОДЕЛИ, ЦРНУ ГОРУ УГУРАЛИ У НАТО…

 

 

 

 

 

 

  • На самом крају прошлог века нас је бомбардовао НАТО, а посматрала Јељцинова Русија… Сада су други, битно различити погледи из Москве ка Србији и целом Балкану, али је америчка политика сасвим остала непромењена – Обама као Клинтон, а Трамп, ни после више од сто дана управљања Америком, као да и не зна за Србију и, још мање, шта јој се збива. Води се, према Србији, политика која ствара услове у којима Балкан може бити увучен у нови светски рат
  • Ако би се водио без ограничења, као први и други, трећи светски рат избегли би сви, јер би изазвао свеопште уништење и нико не би победио, зато велесиле своју надмоћ показују у подстицању регионалних сукоба, од којих би рат на Балкану по свему био најопаснији, јер би га било готово немогуће изоловати и спречити учешће велесила са ракетно-нуклеарним и, ко зна каквим све још, уништавајућим оружјем
  • Ако се мартовско-априлски олујни талас политичких и сличних притисака на Србију настави и мајских и блиских дана, уследило би бурно време, мада можда без познате оружане агресије, каква је била она натовска 99. Али, у Србији, која не уме да се не брани – прво би пала она званична теорија о војној, политичкој и свакаквој неутралности

 

 

Пише: Раде Брајовић

 

НЕМА, малте не, региона или издвојене области, на планети Земљи који ратнички, макар, не шкргућу. Највише трешти на Средњем истоку, од Месопотамије до Синаја и Суеца, највише у Ираку и Сирији, опасно се кува на простору подељене Кореје и околине, тамо где је, уз учешће САД, почео вишегодишњи регионални рат, први после Другог светског рата, а сада – далеко било – може да постане и последњи на Земљи!

Сада је најопасније, ипак, чини се, тамо где су почињала оба светска рата – на Балкану.

Шта сада следи – понављање историје, или нешто сасвим ново? Уводи ли Балкан свет у трећи светски рат, или ће зауставити непогоде и спречити општи сукоб?

За сада је сигурна само једна претпоставка – претња свима! Поразом – уништењем..

Ни најтеже, на жалост, и све бројније, регионалне кризе, готово никога или мало кога изван региона плаше или превише узбуђују. Напротив, чини се да се ванрегионални фактори, особито најмоћније државе и њихове групне милитаристичке организације, најдиректније и највише радују локалним сукобима – чак их подстичу, и то – нимало случајно…

Јер, такве и сличне ратне непогоде остају на локалу и не шире се на просторе на којима би, егоистичким мотивима и обласним разлозима, неизбежно привукле ионако супротстављене суперсиле, додатно упућене на међусобни најужаснији директни судар!

Моћници радије подстичу регионалне сукобљене стране, најчешће оружјем и инструкторима, али често и сопственим директим учешћем против свега и свих са друге стране, сем велесилског партнера с којим би свеопшти ратни сукоб највероватније значио – обострано и опште уништење.

Подстицање локалних сукоба и избегавање директних судара између великих сила видело се недавно у Сирији, пре тога у Ираку, и другим земљама Средњег истока и северне Африке.

У свим овим, али и ранијим и каснијим регионалним сукобима, једна од великих сила, најчешће Америка, укључивала би се у сукоб, одређујући његов ток и исход.

Кореја је била почетак, први после Другог светског рата, а и данас, у најновијој кризи, судбину подељене корејске државе и целог региона, али и света, одређују САД, уз непосредно, посматрачко и друго ангажовање Јапана, Кине, Русије.

Почетак смиривања, ако није варка, показује да моћници и овде локализују сукоб – избегавањем међусобног диретног судара, што је и најважније, али не значи да је сама корејска криза трајније решема, напротив…

Тако је, или сасвим слично, и у другим кризама – разлози избијања кризе остају слични или исти, и кад се заврше војне акције, па велесила, која је и изазвала и водила сукоб, преузима улогу контролора, остаје на истом терену и после примирја – да би оправдала ратне акције и задржала доминантан утицај и водећу улогу и у мирнодопском времену.

Истовремено, остајањем на терену кризе, моћник не одустаје од своје политике, задржава доминантну улогу у свим фазама развоја односа са свима – као пре ратних сукоба…

Било је тако, зар не, и код нас, на самом крају прошлог века, кад нас је бомбардовао НАТО, а посматрала Јељцинова Русија… Сада су други, битно различити погледи из Москве ка Србији и целом Балкану, али је америчка политика сасвим остала непромењена – Обама као Клинтон, а Трамп, ни после више од сто дана управљања Америком, као да и не зна за Србију и, још мање, шта јој се збива. Разлике су само формалне – пре су на нас падале рушилачке и уранијумске ракете и бомбе, а сада наивистичке дипломатске обмане које су увод у оружану агресију…

Води се, према Србији, политика која ствара услове у којима Балкан може да прети трећим светским ратом, или да Балкан тим трећим светским ратом може да запрети Европи и свету.

А, Србија не би хтела ни једно, ни друго, ни било шта против било кога, осим онога ко би је угрозио, насрнуо на њену слободу и интегритет – угрозио је више него до сада и сада.

Ако се мартовско-априлски олујни талас политичких и сличних притисака на Србију настави и мајских и блиских дана, уследило би бурно време, чак можда и без познате оружане агресије, каква је била она натовска 99.

         У Србији, која не уме да се не брани, прво би пала званична теорија о војној, али и политичкој и свакаквој неутралности.

Просто је неиздрживо шта нам се све ваљало по главама – ево само неких, најсажетијих подсећања, без редоследа вредности:

  • Шиптари су обновили нападе на косметске Србе, ватреним и хладним оружјем, чак и у северном делу српске покрајине – насилнци нису ухваћени.
  • Тачи и његови подређени одбили су наставак брисекског дијалога са српским политичким првацима.
  • Отимачи, власти у Приштини, одбили су да дозволе улазак на Космет неким српским политичарима, чак и председнику Србије – одлука Приштине би требало да сугерише да српским Косметом управљају Албанци као својом, до детаља независном државом!
  • Премијер Албаније, Еди Рама, поновио је стари пројекат Призренске лиге – присаједињење Косова Албанији, али савремени шиптарски отимачи сада би да у “велику Албанију” укључе и Прешевску долину, неки чак и територију до Ниша – овај пројекат одобравају и Албанци који не живе на Космету, већ на југу Србије!
  • Опет су, о Ускрсу, Шптари скрнавили српска гробља, а некима који су се усудили на повратак приредили су “добродошлицу” порушеним српским кућама, у Истоку, на пример!
  • Мало им је што су отели српске домове и имања, па хоће да обезбеде будућност – поново је Приштина, уз потврду њеног парламента, најавила формирање – своје војске, шиптарске!
  • Француска ослобађа злочинца Харадинаја – с третманом као да је високорангирани француски борац из Првог светског рата – брука се десила, сигурно не случајно, само један дан после свечано, у Београду упадљиво објављеног француско-српског договора о обнови споменика српске захвалности Француској, на Калемегдану, што је, несумњиво, нечија дилетантска и увредљива људска и политичка режија!
  • Није такође лако пратити оживело фашисоидно усташтво у Хрватској , то потврђује недирнута парола на улазу у Јасеновац – “За дом спремни”, али и обележавање – у више одвојених колона хрватског усташког уморства Срба, Рома, Јевреја!
  • Притискају на Србе и Изетбеговићеви исламисти у Сарајеву, а нису мирни ни албански истоверци који учествују у разним биткама у Сирији и другде на Блиском истоку!
  • Осим изразите антисрбе у Црној Гори и другде, никога нормалног не може да радује политички “историјски обрт” власти у Подгорици, чији је актуелни “нај” домет улазак у НАТО – није и не сме да буде равнодушна и Србија, али се, кажу, не меша у црногорске унутрашње послове – да ли би јавни став о тоталном заокрету политике Црне Горе, чак у корист оних који су је бомбардовали, ико нормалан могао да оцени мешањем!
  • Закувало се, опасније него било где на Балкану, и у Македоинији, о чему Србија говори јасно и принципијелно, наравно и изузетно забринуто.

Унутрашњи македонски сукоби – наравно подстакнути западносилским мешањем – изазовно доживљавају готово све, осим Србије, суседне земље, посебно Албанија, са Косметом, која би, ако јој се створе услови, претендовала да зграби македонски запад и југозапад. Било би и још неких амбициозних комшија исте оријентације, осим Србије.

Уместо да доживи скопско признање, главни изазивач македонских сукоба, социјалдемократа Зоран Заев, обрушио се баш на Србију, њену владу и њеног премијера Вучића, називајући их – националистима! Шта тек мисли и говори о својим политичким противницима, кад овако лупета о – пријатељима!

Балканом, све у свему, лутају видљиве и скривене опасности – унутрашњих и спољних извора. Противуречности изазивају, на разне начине, унутрашњи послушници и спољни моћници – такав манир недавно је показао један САД-политичар који се, у Макдонији, понашао као у – колонији!

Шта следи – видеће се, можда и брже него другде.

Може ли бити рата – неуверљиво је рећи да не може.

А, светског, с обзиром да су држачи светске политике дубоко усађени у плодни Балкан?

На Балкану, моћници западног дела света могу да покрену трећи светски рат – у границама Балкана!

За Балканце уобичајено: живот с ратом, с њим, на њему, или, вероватније, испод њега!

 

 

 

ИЗВОР: Факти