ХАПШЕЊЕ И ПРОТЕРИВАЊЕ БАНКАРА на Исланду је једна од најневероватнијих прича

Стабилизована економија Исланда је једна од најневероватнијих прича са срећним завршетком

Сигурно сте чули за колапс економије Исланда 2008. године. Иако су њихове технике решавања проблема биле жустро искритиковане у то време, оне су заправо уродиле плодом.

Пошто се суочио са финансијском пропашћу, народ Исланда је морао да размишља брзо. Уместо да спаси банке у америчком стилу, држава је опростила хипотекарске дугове становништву и почела све испочетка.

Банкарска структура ове државице са свега 320.000 становника је систематски пропала 2008. године, али Исланд се сада налази на путу ка опоравку, а за државу се наводи да је веома стабилна и у политичком и у економском смислу. Њихов успех није доспео у медије, али је више него фасцинантан.

Исланђани су жестоки. Они су потпуно изоловани, живе у замрзнутој тундри и не живе баш у оптималним временским условима. Они су окружени разним природним лепотама, али нису размажени. Само су упорни.

Уместо да дозволе криминалцима одговорним за банкарску превару да се извуку, Исланђани су помислили да је боље да управо њих оптуже за финансијске злочине који су допринели финансијском колапсу. Отплативши кредите потрошачима, опростивши дугове кућевласницима (и до 110% од вредности имања) и ухапсивши преступнике, Исланд је успео да се врати на ноге. Сада је економија Исланда потпуно опорављена и расте брже него економије САД и земаља Европе.

Када су председника Исланда, Олафура Рагнара Гримсона, питали да ли би осталим државама, попут држава Европе, успео сценарио који је Исланд спровео, он је одговорио:

„Зашто се банке сматрају црквама модерне економије? Зашто се приватне банке не третирају као ваздухоловне и телекомуникационе компаније и зашто не могу да пропадну ако нису радиле свој посао како треба? Теорија да банке морају да опстану је управо оно што омогућава банкарима да зараде, да буду успешни и да тероришу обичне људе кроз порез и мере штедње. Земље у којима влада демократија то ускоро више неће трпети“.

Гримсонов чувени одговор на контроверзно питање „Шта је разлог опоравка Исланда“ гласи:

„Били смо довољно мудри да не пратимо традиционално прихваћене доктрине западног финансијског света. Увели смо контролу валута и пустили банке да пропадну. Пружили смо подршку сиромашнима и нисмо уводили мере штедње попут оних које можете видети у Европи“.

Наравно, није све тако бајно. Многи Исланђани морају да раде два или три посла да би одржали себе и своје породице и морају да плаћају знатно већи порез, што је неизбежан резултат пропасти банака.

Иако је незапосленост веома мала (мања од 5%), може се рећи да је Исланд „жртва свог успеха“. Висок стандард живота и радна недеља од 60-70 сати помало штипају џепове. Тешки изазови се налазе пред Исланђанима, али они су дефинитивно успели да избегну наизглед неизбежну катастрофу. Поента приче је да су Исланђани искритиковани због своје одлуке, а на крају се испоставило да одлука није била ни близу тако лоша.

Исланд се од 2008. године више посветио туризму и енергетици, што показује и статистика по којој се број туриста повећао за 15,9% у односу на прошлу годину, док туризма износи 5,9% БДП-а.

Колико год нетрадиционална њихова метода била, политика Исланда је дефинитивно била успешна. Не можемо очекивати да им буде сјајно одмах након глобалног финансијског колапса, али чињеница је да се ствари крећу набоље.

 

ИЗВОР: Webtribune