Греси мајке Србије!

Пише: Драгомир Антонић 

 

 

НАТО је злочинац. Време пролази, ране не зацељују. Срби масовно умиру од рака. Ко другачије каже – лаже!

Давно је Милица Јаковљевић написала роман „Грех њене мајке“. Роман о несрећној девојци Неди коју прати мајчин „грех“. Роман има срећан крај. У стварном животу, данашња власт испашта због грехова направљених у прошлости. Какав ће расплет бити у стварности – видећемо.

РАЧУНИ ИЗ ПРОШЛОСТИ

Зашто данашња власт у Србији мисли да је она обавезна да плати наводне рачуне из прошлости, који се данас Србима испостављају? Власт се ужурбала да рачуне што пре намири. Не знам чему журба кад сама власт признаје да то нису њени дугови, већ дугови из прошлости.

Власт тврди, а њој ваља веровати, јер власт увек истину говори, да су баш ових дана стигли рачуни. Нема одлагања, нема на рате, нема грејс  периода. Нема никаквих бенефиција већ се све мора одједном платити. Очито неко јачи од наше власти тражи да се исплете дугови које су начинили претходници из прошлости. Шта да се ради. Сила Бога не моли.

Мене занима када су у прошлости греси направљени. Колико је далека прошлост, односно за које време уназад се дугови морају платити. Да ли је у питању последњих 25 година? Или можда 70? Или 100 година уназад? Можда рачуни достижу до културе Лепенског вира, Винчанске културе? Или ћемо рачуне полагати само за време после Христовог Васкрсења?

Да исплатимо рачуне које су правили кнежеви Мутимир и Стројимир? Рачуне Немањића, Стефана, Симеона и Светог Саве мораћемо да исплатимо, јер се зна да су они неумерено трошили, о чему сведочи и народна песма „Куд се ђеде цар-Немање благо?“ Расипали су народно благо и краљеви и цареви: Милутин, Душан, Лазар.

Да ли се рачун за плаћање дугова из прошлости може умањити за грађевине односно задужбине које су наши славни преци подизали на пример у Светој земљи, на Сиону, или у Јерусалиму?

ЗАДУЖБИНЕ ЗА НАПЛАТУ

Свети Сава је дао да се подигне манастир Светог Георгија као прихватилиште за српске хаџије које ће ту одседати приликом обиласка хришћанских светиња. Сава је подигао и манастир Светог Јована Благослова на Сиону.

Краљ Милутин, за четири деценије владавине,  подигао је више од 40 цркава и манастира у Србији, на Светој Гори, у Солуну, Цариграду, Софији, Јерусалиму и на Синају. Са изузетком Јерусалима и Синаја, сви његови градитељски подухвати извршени су у данашњим евроунијатским државама, те сходно њиховим позитивним прописима и независном правосуђу, Милутинове грађевине би могле ући у стечајну масу и тиме умањити дугове које данашња власт мора да плати. Важно је знати да постоје писани, правно ваљани документи у виду повеља. Тако да нема сумње ко је градио по наведеним областима.

А, срећом, право приватног власништва код евроунијата је неприкосновено. Мислим да на правно нема никаквих проблема  да се поменута имовина прогласи власништвом Србије. Кад је Србија увела Закон о реституцији и враћа имовину свима који је затраже, не видим никаквог разлога  да се и Србији не врати њена имовина.

Врло важно  је питање с ким о гресима из прошлости преговарамо. Коме се рачуни морају платити! Да ли повериоцима, ММФ-у, Светској банци, НАТО-у, САД? Ако је реч о њима, питам се с којим правом траже наплату кад нису ни постојали у време када смо наводне дугове или грехе починили. Нисам правник, али мислим да се ни код једног суда не могу правно легитимисати.

Зато предлажем да се данашња власт не залеће са плаћањем.Полако са плаћање“, рече Шојић. Нека се повериоци писмено обрате, а ми имамо врсне правнике и Министарство правосуђа. Нек стручни одлуче.

Српски хероји Радован Караџић и Ратко Младић чаме у евроунијатском затвору. Молимо се за њих. Помозимо нашој браћи и сестрама који живе на Косову и Метохији.

 

 

ИЗВОР: Печат