ГОРДИЈЕВ ЧВОР

Бриги, које Јелини зову Фриги, били су најбројније племе аријских Меда или Сарбата са Хелма (Балкана). У њих спадају и Рашани, а Херодот за Бриге каже да су народ из Македоније који се преселио у Малу Азију, где су историјски наследили Хете.  Други, опет кажу,  како су они праоци Сарбина или Расена, алијас Етрураца са Апенина који су исто што и Рашани.

Медске Бриге класични писци зову Арији, истоветно народу Арија на Истоку, који су сами себе звали Срби и Кимери у асирским записима. У старом веку су Бриге држали за полубогове људског порекла, а десета књига Риг Веде каже за њих да су они митски народ, један од њених твораца који је човечанству даровао ватру (РВ X, 46). Они су знали тајну прераде гвожђа и копали руде, па их Свето писмо назива Халиви (Калиоци). Изумели су разбој (натра, кросна, тара, брдо), котву (ленгер), кола и точак. Знали су за писмо и број, о чему сведочи аријски или „мајка“ језик, као један облик архаичног српског језика, а најпознатији баснописац старог века Езоп био је Бриг. Такође, направили су најсавршенији луно-соларни календар на свету који је и данас у употреби.

У Бригији, коју је касније наследила трећа сарбатска држава Људеја (јел. Лидија), постојала је варош Гордион или Сербогордион. Име је добила по човеку који се звао Гордије, а живео је на 13 векова пре нове ере у Бригији.[1] Наречени Гордије, постао је краљ Бригије на врло чудноват начин. Прича се, да је једном при орању на његов плуг слетео орао. Гордије, никако није могао да отера орла с плуга који је ту остао цео дан.          Збуњен и зачуђен, Гордије пође у храм код свештеника да му растумаче догађај. Успут, на градској капији, сретне девојку којој приповеди зашто је дошао у храм. Девојка му одговори да није нужно ићи пророцима, када је и она сама пророк. Тај чудновати догађај значи, да ћеш постати краљ растумачи му догађај девојка. Још му рече, како би радо пошла за њега да му буде жена. Гордије прихвати објашњење, девојку узме за жену а кола и јарам намени храму.

После овог догађаја умножише се немири у земљи, па највиђенији људи похиташе пророцима, да се посаветују с њима шта им ваља чинити. Одговор пророка је био, да кад намерници пођу кући прогласе за краља првог човека кога сретну. Срели су Гордија који с колима пошао послом у град. Када су Гордију саопштили одлуку он није био изненађен, јер му је жена то већ предсказала. Али, пре него што ће отићи, увеже чвор на руди с ликом тако вешто (по другој верзији приче то је урадио орао), да га нико не може одрешити, рекавши том приликом: Ко одреши овај чвор постаће господар Азије!

Овај завежљај прозван је „Гордијев чвор“ и нико није могао да га разреши следећих хиљаду година, све док то није учинио Лесандар Велики. Прво је покушао да га одреши као и многи други пре њега, али, када није успео, љутито је тргао мач и једним ударцем пресекао чвор. Аристобул тврди, да је Лесандар само извукао клин а не пресекао чвор. Неки замерају Лесандру због овог чина, али, симболика „насилног“ поступка пресецања чвора никада није коментарисана у литератури.

Чвор је магијски симбол живота као и петља, па се обично користе против урока и болести, али се у обичајима рођења, венчања и смрти обавезно расплићу! У Лесандровом случају, “Гордијев чвор” је протумачен као космички симбол бога Неба, а његов поступак проглашен за насилан. Постоје чворови и петље, чије се магијско дејство можемо спречити пресецањем, које једино отклања нежељене последице.

Поступак Лесандра је упоредан ралу које секући земљу даје нови живот, али магијски је сагласан традицији која оправдава насилност дрешења, у овом случају са циљем испуњења Гордијевог пророчанства. Јер, Лесандар је на Исток пошао са са тек рођеном хумано-универзалном идејом слободе, братства и једнакости међу људима и народима.

 

Слободан М. Филиповић

 

 

[1] Ово име погрешно изводе по “гордости”, али је оно шаманско, од архаично српског курда, у значењу „скок“ (Прабога) које као придев значи: узети, унапредити, напасти.

 

 

 

ИЗВОР: Центар академске речи