Глас Русије не даје мира румунској контраобавештајној служби

 

 ПИШЕ: Валентин Миндрешеску

 

Румунија је јединствена земља, њена доктрина националне безбедности отворено убраја штампу у изворе опасности по државу и правни поредак. Румунски новинари раде у условима пресинга безбедносних структура, а претварање новинара у информаторе специјалних служби који су приморани да цинкаре колеге сасвим је уобичајена ствар.

Шта више, када је питање о недопустивости сличних дејстава специјалних служби било изнето на разматрање Европског парламента, румунски посланици су тражили да специјалне службе сачувају право да активно врбују и делују на новинаре. Тако не чуди што Глас Русије, на који је немогуће деловати методама уобичајеним за румунске власти, изазива у Букурешту хистерију. У последњих 6 месеци напади на Глас Русије су се чули од стране председника Румуније, једног од руководиоца пропредседничке парламентарне странке, председника Института за спољну политику у Румунској академији наука, саветника за националну безбедност председника Румуније и бившег руководиоца спољне обавештајне службе. А број агресивних напада од стране румунских новинара чак се не може ни избројати.

У истим традицијама је недавно дао интервју руководилац Румунске службе информисања (контраобавештајне службе) Георге Мајора познато по свом русофобском ставу у издању Романиа Либера, где је између осталог рекао да су материјали Гласа Русије недовољног високог квалитета. Ипак мишљење руководиоца румунске специјалне службе се разилази са мишљењем румунских читалаца Гласа Русије, чији број се у последњих 12 месеци увећао за 660% и румунских новинара који често у потпуности цитирају материјале сајта Гласа Русије.

Очигледно да је један од узрока бриге румунске стране добра информисаност Гласа Русије о томе шта се дешава унутар нетранспарентних румунских структура. Често руски сајт је боље информисан него румунски новинари. На сајту се често објављују интерне информације румунских структура или политичких странака. И понекад њихове информације боље од румунске штампе дају представу о томе шта се тамо дешава.

У интервјуу господин Мајор је дао румунским организацијама пријатељски савет да ограниче комуникацију са Гласом Русије. Ипак треба приметити да је ситуација када румунски дисиденти, па и обични читаоци долазе на медијску платформу Гласа Русије како би изразили своје мисли, била створена заједничким напорима румунских специјалних служби и штампе. Румунске власти блокирају доступ медијима за оне које сматрају непожељним и опасним и да не деле евроатлантске вредности. А још читаоци и дисиденти цене уверење да у редакцији Гласа Русије нема званичних и незваничних контролора румунских специјалних служби који цензуришу незгодне материјале. Симптоматично је што неки румунски новинари сматрају да контраобавештајна служба треба да се заинтересује за ауторе Гласа Русије. Истина на питање Романиа Либера да ли су контраобавештајној служби позната имена оних који тамо објављују, Георге Мајор је рекао само да ми сами придајемо материјалима тог сајта незаслужено велики значај.

При томе недавно је пронађено да је сарадник румунске контраобавештајне службе био на дужности заменика главног уредника најпопуларнијег опозиционог издања. Према документима који су процурили у опозициону штампу, види се да је овај агент под прикрићем морао да пише оправдања и добија укоре ако се у листу појави материјал који дотиче економске или административне интересе специјалних служби. Не чуди што поверење према румунској и западној штампи пада, а интересовање за Глас Русије и даље расте. Многи румунски читаоци указују на иронију приче: до 1989. године румунске власти су убеђивале своје грађане да не слушају Глас Америке и он је био популаран. Сада се слична ситуација дешава са Гласом Русије, чији утицај покушавају да минимализују и чије материјале оштро критикују румунске власти.

Када текстови Гласа Русије не би привлачили велико интересовање публике, тешко да би руководство румунских специјалних служби поклањало руском сајту толико пажње. У недавном телевизијском интервјуу бивши руководилац Спољне обавештајне службе Румуније, бивши премијер Михаил Резван Унгурјану је признао: Од новембра прошле године стекли смо утисак да Глас Русије зна многе стари које су за нас недоступне. Алузије, понекад врло оштре, везе међу људима, разни прећуткивани биографски аспекти.

У целини може се констатовати неспособност званичног Букурешта да се помири са постојањем правог независног медија у односу на њега као што је Глас Русије. На срећу, Глас Русије ради за потрошаче информација, за своје читаоце, и само њихово мишљење треба да узима у обзир.

 

 

ИЗВОР: Моје новости