ГДЕ ТИ ЈЕ ДРЖАВА, КАИНЕ?

Где ти је држава, Каине?

 

Где ти је држава, Каине?
Будућност словенских држава, зборник радова, приредио Зоран Милошевић, Центар академске речи, Шабац, 2015, стр. 270. Формат: Б-5

Део становника Србије памти време у којем је држава била заиста, како се то у социологији учило, најважнија људска институција. Наиме, без државе и држављанства (грађанства) није било ни људских права. «Држава» се бринула о томе да запосли становнике, организује здравствену заштиту, одбрану од спољашње агресије и различитих пљачкаша, криминалаца, да образује омладину, заштити природу, имовину људи, али и људске животе. Данас више није тако. Под притиском глобализације и неолибералне идеологије дошло је до деетатизације и диктатуре приватног власништва. Власник капитала, све више постаје, ако не «власник» људи, али бар њихове судбине.
О човеку, ако нема пријатеље или рођаке, мало ко брине. Институције државе постају све више карикатуралне, отуђене – од Домова здравља и болница до различитих министарстава. Важне државне позиције заузимају људи који су чланови различитих глобалистичких («тајних») друштава или су агенти утицаја различитих корпорација. Министри, државни секретари, саветници… уместо да штите интересе српског народа и српске државе брину о интересима оних који су их ту довели. Српске институције културе су у потпуности окупиране, а српски национални идентитет изложен денацификацији…
Време када су Срби (и други Словени) имали јаке државе, дакле, остаје време лепих успомена, великих подвига и развоја културе и националног идентитета. Данас то више није тако. Зато смо, свесни државотворног капацитета Словена, па тако и Срба, упутили свим оним који су требали да брину о држави (не мислимо само на војнике и полицајце), већ, пре свега на политичаре и елиту, «Где ти је држава, Каине?».
Свесни смо да државотворни вакум и денацификација нису обухватили целокупни словенски свет – Руси, на пример, успешно обнављају своју државотворност и мисију евроазијства, док остали Словени, укључујући Пољску и друге словенске државе у Европској унији, уколико ова наддржавна творевина опстане, немају перспективе, јер ће бити сведене на регију, а национални идентитет «европеизован». Тако се показује да евроатлантске интеграције представљају и деетатизацију оних држава који уђу у овај процес, што значи и денацификацију и стварање нације Европљана. На другој страни евроазијске интеграције говоре о држави-цивилизацији, која, насупрот евроатлантизма, омогућава даљи развој нација и народа. Због тога не изненађује глобална популарност руског председника Владимира Путина, који све више постаје планетарна персонификација отпора разарајућој глобализацији и неолибералној идеологији.
Зато смо позвали колеге из словенског света да забележе своја размишљања о теми будућности словенских држава, јер, уверени смо, да није дошло време да се човечанство одрекне државе. Насупрот, мислимо да држава има трајну вредност.
Пристигле радове разврстали смо и три поглавља и објавили. Читаоци ће, наравно, (критички) судити колико смо успели у томе. Скренули би пажњу (потенцијалним) читаоцима да се ради о веома занимљивим анализама и приступима петнаесторице аутора из Русије, Белорусије, Босне и Херцеговине и Србије, тако да ће читање ових радова, свакако, многима помоћи да схвате шта се догађа у савремености.
Прво поглавље (ДРЖАВА), садржи следеће радове: Зоран Милошевић, ГДЕ ТИ ЈЕ ДРЖАВА, КАИНЕ?, Владимир Голубев, ДРЖАВА КАО ДАР ГОСПОДА, Игор Андрушкевич, ДЕГЕНЕРАЦИЈА ДРЖАВЕ У САВРЕМЕНОЈ ЦИВИЛИЗАЦИЈИ и Срђан Перишић, КРАЈ МОДЕРНОГ СУВЕРЕНИТЕТА И ДРЖАВЕ.
У другом поглављу (ДРЖАВОТВОРНОСТ СЛОВЕНА У XXI ВЕКУ) распоређени су следећи радови: Дмитриј Е. Муза, СЛОВЕНСКИ СВЕТ У XXI ВЕКУ: НОВИ ИЗАЗОВИ И ПЕРСПЕКТИВЕ; Милош Кнежевић,СЛОВЕНИ ИЗМЕЂУ МОСКВЕ И БРИСЕЛА; Бранимир Куљанин, СЛОВЕНИ И ЕВРОАЗИЈСКА ИДЕЈА; Миша Стојадиновић, СЛОВЕНИ, РУСИЈА И НОВИ СВЕТСКИ ПОРЕДАК; Душан Пророковић, ОДНОС СРЕДЊОЕВРОПСКИХ СЛОВЕНСКИХ ДРЖАВА ПРЕМА РУСИЈИ: ПОГЛЕД ИЗ УГЛА ГЕОПОЛИТИКЕ; Ирина А. Василенко, ИДЕЈА ДРЖАВЕ И ДРЖАВНОСТИ У РУСКОЈ ПОЛИТИЧКОЈ КУЛТУРИ; Иван А. Чарота, РЕАЛНОСТ КОЈА СПРЕЧАВА ИДЕАЛНО, Дерусификација самосвести Белоруса и перспективе савеза Белорусије и Русије; Александр Загорнов, СЛОВЕНИ И КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКА ТИПОЛОГИЈА Н. Ј. ДАНИЛЕВСКОГ.
Треће поглавље (ДРЖАВОТВОРНЕ ДИЛЕМЕ) садржи: Рустем Вахитов, НАЦИОНАЛНА ДРЖАВА ИЛИ ДРЖАВА-ЦИВИЛИЗАЦИЈА; Кирил Шевченко, ПРОШЛОСТ У БОРБИ ЗА БУДУЋНОСТ: Историографија бивших совјетских земаља као инструмент формирања идентитета и Леонид И. Грач, ОБАВЕЗА ДРЖАВЕ – ЗАШТИТА ДРУШТВА.

ЦЕНА 1.300,00 динара

Наруџбине на телефон: 064 224 3 349