ГАЛИЈАШЕВИЋ: Организације Бошњака у Аустрији извор нових безбедносних изазова

У Аустрији дјелују четири организоване исламске заједнице Бошњака, концентрисане око четири вјерска лидера, које представљају извор нових безбједносних изазова и то не само за ту земљу, већ и за цијелу Европу, рекао је стручњак за борбу против тероризма Џевад Галијашевић.

Једна од њих је Исламска заједница Бошњака Аустрије – ИЗБА. Под њеном контролом је 40 џемата (основних заједница вјерника) и 26 невладиних организација уредно регистрованих у Аустрији. Предсједник ове заједнице је Есад ефендија Мемић, потпредсједник Хусејин Малкоч, секретар Хасудин Атановић и замјеник Ибрахим Чикарић. Благајник је Самир Реџеповић, замјеник Адис Чандић, а такозвани референти су Абдулмеџид Сијамхоџић, за правна питања, и Сенад Кусур, за омладину и медије”, навео је Галијашевић.

Он је рекао да овом исламском заједницом, у стварности и потпуно, управљају браћа Сенад и Вехид Подојак и та чињеница дуго времена је представљала проблем тадашњем поглавару Исламске заједнице у БиХ Мустафи Церићу као што представља проблем и актуелном Хусеину Кавазовићу.

“Утицај Ријасета у Сарајеву на ову заједницу увијек је био ограничен због чињенице да је Вехид Подојак оженио кћерку оснивача Исламског центра за помоћ народу БиХ ‘ДАЦХВЕРБАНД’ у Бечу, Ирфана Бузара, човјека кога су звали ‘Вехабијски бабо'”, навео је Галијашевић.

Он је додао да је Бузар био дугогодишњи предсједник Исламског центра “Ебу Ханифе – Беч” и предсједник најстаријег бошњачког џемата у Аустрији “Гази Хусрев бег”.

Према његовим ријечима, Исламски центар за помоћ народу БиХ је почетком 2012. године приступио јединственој Исламској заједници Бошњака Аустрије, али је и даље потпуно самосталан у финансирању, вјерском учењу и дјеловању у кровној Исламској заједници Аустрије.

“Управо је Ирфан Бузар пружио уточиште хафизу Мухамеду Порчи, ангажовао га да ради у овом центру и омогућио настанак и развој радикалне исламистичке мисли и организације у Бечу. Најважнија чињеница је, ипак, да је рођени брат Ирфана Бузара – хафиз Аднан Бузар, који је био главни имам његовог Исламског центра и предсједник те организације. Аднан Бузар је ожењен Бадијом Кхалил кћерком Кхалила Ибрахима ал Вазира познатијег као Абу Џихад – ‘Отац џихада’, познати палестински командант ‘Фатаха’ и творац концепта политички мотивисаног тероризма”, нагласио је Галијашевић.

Он је у изјави за Срну навео да је Аднан Бузар дјеловао из џемата “Ебу Ханифе” из Десетог округа Беча, а као најближи сарадници сматрани су браћа Сенад и Вехид Подојак, Есад ефендија Мемић, Самир ефендија Реџеповић, Сулејман ефендија Шабановић, Саудин ефендија Атановић, Расим ефендија Захировић, те браћа Мујић, власници затвореног ресторана “Балкан грил” у Бечу, који је са новим рестораном “Рамада” био база, односно центар ширег дјеловања у Бечу.

Једна од четири радикалне исламске заједнице, која дјелује у Аустрији, каже Галијашевић, јесте и Унија џемата селефијске даве, коју предводи хафиз Мухамед Порча са месџидом “Тевхид” у Дванаестом округу Беча и просторима за молитву у бечком Другом, Трећем и Десетом округу.

Непознат је број џемата под контролом ове уније али је сигурно да је ово најорганизованија радикална исламска идеја и пракса у Европи. Порчо, рођен 1966. године, завршио је Гази Хусрев-бегову медресу у Сарајеву 1985/1986. заједно са својим пријатељима Сенадом Подојком и покојним Јусуфом Барчићем, рођен 1967. године, који је за живота представљао вођу свих селефија-вехабија у БиХ, управљајући њиховим покретом као вођа радикалне исламске заједнице из Горње Маоче”, истакао је Галијашевић.

Он је рекао да су они сви, заједно са Аднаном Бузаром који је рођен 1963. године, а исту медресу је завршио 1983, представљали групу радикалних хоџа чији је духовни учитељ и ауторитет био шејх Халид Хаџимулић, главни имам Цареве џамије у Сарајеву.

Према његовим ријечима, у ову групу вјерских радикала спадају и Сафет Кудузовић и његов брат Абдулах.

Четврта организација радикалних исламиста која дјелује у Аустрији је “Босански вехабијски џемати” организована око месџида “Сахаб” у Седмом округу Беча и под контролом је шејха Неџада Балкана – Ебу Мухамед, бивши кик-боксер родом из Тутина у Санџаку, Србија.

“Неџад Балкан је најрадикалнији, али и најслабији вјерски вођа. За Кавазовића он је насљеђени проблем који треба ријешити, за Церића ‘Вођа незналица’ , а за Порча је дуго времена био предавач/водио молитве и држао хутбе/ у месџидима и потребни вјерски феномен, који својим радикализмом одвлачи пажњу од оног што раде Порчо, Бузар или Подојак”, каже Галијашевић Срни.

Он је истакао да је јасно да све четири исламске заједнице Бошњака у Аустрији имају снажне персоналне везе.

Галијашевић објашњава да се основни концепт дјеловања ових екстремистичких организација састоји превасходно у отварању бројних хуманитарних, добротворних, образовних, финансијских и других организација, медијских кућа и слично које служе као инструменти за прикупљање финансијских средстава, вјерску индоктринацију, инфилтрацију у исламску популацију, стицање популарности међу исламском омладином, образовање кадрова, регрутацију терориста, њихову обуку, кријумчарење оружја и “увоз” терориста.

“Начин њиховог дјеловања у земљама у којима су основане зависи од процјене да ли је и колико муслиманска популација угрожена. У земљама у којима нема оружаних конфликата ислама и неке друге религије, ове организације служе за прикупљање финансијске и сваке друге помоћи која се потом дистрибуира тамо гдје је, према процјенама хијерархијског врха ‘Исламске државе’ и Ал каиде, угрожен ислам”, појашњава Галијашевић.

На оним подручјима на којима је, према њиховом мишљењу, ислам угрожен, ове организације служе за инфилтрирање и покриће терористима помоћу којег је могуће успоставити канал за убацивање терориста, оружја, новца и успостављање обавјештајно-оперативне мреже.

“Образовне организације служе за образовање вјерског и сваког другог кадра који је потребан организацији. Посредством њих могуће је отворити и разне канале како за продор екстремног ислама, тако и за убацивање терориста и свега другог потребног за организацију и извођење терористичких и других субверзивних активности. Медијске куће у тим земљама служе за психолошку пропаганду и образовање потребних кадрова”, навео је Галијашевић.

Он је истакао да је, у суштини, већина ових и сличних организација само покриће за неконвенционално дјеловања и низ координисаних акција политичког, економског, психолошко-пропагандног, оружаног, обавјештајног и субверзивног карактера које се предузимају против противника ради остваривања психолошких, економских, социјалних и политичких циљева.

Према његовим ријечима, у шеми функционисања овакве структуре – рат, сталан и бескомпромисан, не престаје никада и он се води стално и интензивно и то на тактичком, оперативном и стратешком нивоу.

“Послије неколико терористичких акција у Европи, аустријске службе су схватиле концепт организовања и дјеловања оваквих група и дефинисале својеврсну доктрину одговора. Аустрија и друге западне земље, очигледно, такво дјеловање више неће толерисати, као што неће толерисати ни негативну улогу БиХ у јавној или прикривеној подршци овим организацијама”, оцијенио је Галијашевић.

 

 

ИЗВОР: Срна