ФРАНЦУСКА И БЕЛГИЈА немају толико обавештајаца колико имају џихадиста

На срамоту полиције, Салах Абдеслам, који је набавио један од аутомобила које су нападачи користили, и брат једног од терориста који се разнео испред кафеа Волтер, неколико сати пре напада је заустављен и испитиван на француско-белгијској граници, али онда пуштен.

Сваки нови откривени податак о починиоцима напада у Паризу, сведочи да су обавештајне службе Француске и Белгије знале за њихову џихадистичку прошлост. Њих неколико су у досијеима идентификовани као радикали. Најмање петорица су путовали да се боре у Сирији и вратили се кући у Француску или Белгију. Они су тачке на радару, али службе безбедности нису успеле да их повежу и предвиде заверу.

“Знамо да се већина тих људи вратила из Сирије и нико их није зауставио”, каже Натали Гули, члан спољне и одбрамбене комисије француског Сената. “Каква год реформа се спроводи у обавештајним агенцијама, она нема резултата.”

У Белгији, парламентарни одбор за надзор обавештајних служби у земљи је отворио истрагу о пропустима уочи напада. Посланик Зелених Стефан Ван Хеке каже: “Изгледа да су терористи успели да избегну обавештајну службу и полицију. Питање шта сада још можемо да урадимо.”

Абделхамид Абуд, за кога француске власти сматрају да је био мозак напада, био је идентификован као саучесник двојице џихадиста који су у јануару погинули у пуцњави у једној кући у источном белгијском граду Вервије. По његовом сведочењу, они су се вратили из Сирије и тамо имали сигурну кућу, а тешким пропустом полиције Абуд није ухваћен.

Један од нападача на стадион Омар Исмаил Мостефа је од 2010. имао “С” фајл француске полиције, односно био је сумњив као радикалан. Он је 2013. отишао у Сирију, а вратио се у Француску у пролеће 2014. Турске власти тврде су 2014. два пута покушали да упозоре своје француске колеге на опасност коју је представљао, али то их није навело на акцију.

Слично томе, Сами Амимур, један од нападача на концертну хал Батаклан је био заточен у октобру 2012. под сумњом да има терористичке везе, а пошто је следеће године прекршио условну слободу и отишао у Сирију, имао је међународни налог за хапшење. Ипак, и он се вратио средином октобра 2014. године, и био на слободи до напада.

На срамоту полиције, Салах Абдеслам, који је набавио један од аутомобила које су нападачи користили, и брат једног од терориста који се разнео испред кафеа Волтер, неколико сати пре напада је заустављен и испитиван на француско-белгијској граници, у возилу са још двојицом мушкараца, али онда пуштен.

“Ако је то тачно,то представља огроман немар”, каже бивши високи званичник из МИ6. “Мора се истражити зашто овако велики напад, чије би припреме оставиле траг, није спречен од стране обавештајних служби.”

Говорећи у Вашингтону у понедељак, директор ЦИА-е, Џон Бренан је окривио обавештајне празнине које су довеле до париских напада за повећање способности терористичких мрежа за комуникацију без пресретања служби безбедности.

Бренан је рекао да се ” оперативна безбедност великог броја ових оперативаца и терористичких мрежа значајно повећала, као да су терористи школовани да задрже своје активности скривене од власти”.

Белгијска влада је открила да су терористичке мреже у Белгији за комуникацију почеле да користе Сони Плејстејшн 4, као начин да се избегне надзор.

Бренан је рекао да је такав развој догађаја резултат “превелике јавност рада и много бирократије над улогом владе приликом настојања да се открију терористи”, и позвао да се обавештајних агенцијама да више слободе у вршењу надзора.

Међутим, Франсоа Хеисбур, бивши припадник француске председничке комисије за безбедност и одбрану, је рекао да највећи проблем није био недостатак информација, већ недостатак капацитета да се обраде информације.

“То је мање неуспех обавештајног рада, већ недостаје способност праћења обавештајних података”, рекао је Хеисбур, сада председник Међународног института за стратешке студије и Женевског центра за безбедносне студије. “Домаћа служба безбедности је обновљена 2013. године, али је још увек недовољно попуњена и финансирана. Она је у процесу реформи, али резултати ће се показати тек за четири или пет година.

 

Приредио М. Ђорђевић

 

ИЗВОР: The Guardian /Курир